Kandidatura VLADIMIRA ORLIĆA za predsednika parlamenta Srbije, ima više slojeva drskosti i nemorala, koji vladajući SNS demonstrira već deset godina u Srbiji.
Kao prvo, predlagač Aleksandar Vučić nije ovlašćen da predlaže predsednika Skupštine. Predsednika biraju poslanici izabrani na parlamentarnim izborima.
Ono kako je Nikola Selaković, koji važi za eventualnog naslednika Aleksandra Vučića na funkciji predsednika stranke, umesto stvarnog predlagača Vučića, objasnio nominaciju Orlića za predsednika parlamenta, moralo bi da bude razlog za eliminaciju ovog kandidata.
Sve vreme svoje vladavine, Aleksandar Vučić, kao vlasnik stranke, ali i države Srbije, bezočno sprovodi svoju ličnu negativnu selekciju kadrova, zbog kojih su do sada Srbija i njeni gradjani trpeli ogromne posledice. Najupečatljiviji primer loše kadrovske politike bio je izbor i postavljenje Milorada Grčića na čelo EPS-a, od čega ćemo tek da osetimo stvarne katastrofalne posledice. I izbor ministara u vladi, počev od premijerke Ane Brnabić, preko Tomislava Momirovića,Nenada Popovića, Marije Obradović, Nebojše Stefanovića... Aleksandra Vulina, koji je, izgleda, postavljen samo za to da bi širio mržnju medju ljudima, unutar Srbije, u susedstvu i širom sveta, potvrdili su da je kadrovska politika koju kreira Vučić, suprotna razumnom, normalnom i moralnom izboru.
Jedan od katastrofalnih primera je i Bratislav Gašić.
I Siniša Mali, za čije ime se vezuju brojne afere, poput 24 stana u Bugarskoj, rušenje Savamale, intelektualne kradje prilikom plagiranja doktorata koji je na kraju poništen, jedan je od primera koji se moraju imati u vidu prilikom izbora vlade i popunjavanja važnih mesta u državnoj administraciji.
Ta politika, suprotna razumu i svim moralnim normama, sprovodi se u svim segmentima srpskog društva. Ispada da što je neko veći prestupnik, kriminalac, lažov, prevarant... to može da računa na višu funkciju.
Mnogi od ovih i nepomenuti kadrovi, ne samo da ne bi smeli da budu na važnim državnim funkcijama, nego bi odavno morali da završe u Bačvanskoj – u zatvoru!
Posledica Vučićeve negativne kadrovske selekcije je i haos u medijima, koji su njegov najveći oslonac radi održanja na vlasti. Tu, neodvojivo, mora da se uključi i izbor članova REM-a. I njihove skaredne odluke o dodeli frekvencija. Sve te odluke su „prst u oko“ narodu koji je Vučiću više puta poklonio poverenje.
Zašto to Aleksandar Vučić radi Srbiji?
Zašto je negativna selekcija vodilja za izbor ključnih kadrova?
Izgleda kao da se predsednik Srbije nekome sveti zbog nečega, što javnosti nije poznato, čime bi se morala da ozbiljno angažuje nauka o psihologiji ličnosti.
Vučić je oko sebe okupio preko 700 hiljada članova, od kojih, ubedjena sam, 699.999 njih su profiteri. Stranka koju predvodi, koju je lično osnovao, nema nikakvu ideologiju, osim profita i pljačke.
Ministri javno govore da odluke u njihovo ime donosi Vučić, a oni ih samo sprovode.
Ali, to što 700 hiljada nesvesnih ili previse svesnih o mogućnostima ličnog profita podržava, samo je desetina ukupnog broja gradjana Srbije. Kako je onda moguće da takva manjina uspeva da ugrozi i prevari celokupnu naciju? Odgovor nije teško naći. Dovoljno je da se pogleda sruktura stanovništva. Trećina je polupismena ili totalno nepismena. Skoro polovina gradjana je na ivici ili ispod granice siromastva. ..
Znači, ta desetina profitera koju Vučić ubraja u kapacitet svoje stranke uspešno manipuliše neznanjem, nesvesnošću, ali i strahom koji SNS-ovci nemilosrdno šire.
Šta sa takvim sastavom i u ovako podeljenoj, iznemogloj Srbiji može da uradi opozicija?
Ništa!
Živi bili, pa videli!
Nema nama spasa od nas samih!
Нема коментара:
Постави коментар