SUDJENJE SANDRI PETRUŠIĆ PO TUŽBI MINISTRA POLICIJE

U Višem sudu u Beogradu jutros je održano ročište po privatnoj tužbi Nebojše Stefanovića, ministra policije, protiv NIN-a povodom teksta u tom nedeljniku "Nebojša Stefanović glavni fantom iz Savamale". 

U 8,45 se ispred sudnice već okupilo mnogo ljudi. Već prilazeći sam primetila da su okupljeni podeljeni u dve grupe. Prilazim koleginici - optuženoj Sandri Petrušić, koja sasvim pribrano, bez nervoze čeka dozvolu za ulazak. NAŠA strana, oko Sandre i mene, izgleda mi brojnija.

I na drugoj strani, prilican broj botova. Primećujem Gorana Vesića dobro okruženog  svojima. Prilazim mu i pitam:

- Da li me se sećas iz Đinđicevog vremena? Nije baš bio srećan sto me vidi.

- Da.- odgovara prilično uzdržano.

- A što si ti ovde? Jesi li učesnik u sudskom procesu? pitam dalje.

- Ne. Ja sam... dosao... da podržim svog druga...

- A ko je tvoj drug? Da li si došao da podržiš novinare NIN-a? insistiram.

- Mog druga Nešu Stefanovića.

- A, tako? Ja sam dosla da podržim tuženu koleginicu Sandru Petrušić i kolegeiz NIN-a.

On sleže ramenima. Ja sam mislila da se podrška daje samo optuženom, ugroženom, a sada  vidim da partija daje podršku tužiocu.

U tom trenutku se pojavljuje transparent sa natpisom STOP TERORU VLASTI, koji botovi otimaju i cepaju. Nailazi ministar policije - tužilac Nebojša Stefanović. Okupljeni SNS-ovci gromoglasno aplaudiraju. Sa njim u društvu je i državna sekretarka Jana Ljubičić, obezbedjenje i brojni saradnici.

Ulazimo. Veliki broj prisutnih je ostao napolju, jer obezbedjenje pušta unutra selektivno. Zaustavljaju Sandru na prolasku njene torbe kroz rengen, jer je unutra imala kasetofon, koji je morala da privremeno ostavi kod obezbedjenja.

Ispred sudnice na drugom spratu ministar policije okružen obezbeđenjem i saradnicima. Stiže i Siniša Mali. Sudnica je mala za veliki broj zainteresovanih, pa je obezbeđenje i ovde rigorozno. Ja se ipak nekako provlačim.

I već na početku zanimljivo. Nebojša Stefanović nema ličnu kartu. 

Njegov zastupnik obećava da će doneti za desetak minuta. (Za nenošenje lične karte, Stefanovićeva policija i komunalci gradjanima izriču kazne i podnose prijave. Podsećam, jednu gradjanku su zbog toga prošle godine komunalni policajci izvukli iz autobusa i pred gradjanima na ulici maltretirali).

Ipak,  sudjenje počinje. Prvi govori Stefanović. Ostaje u svemu prema navodima u tužbi, jer je, kaže, zbog teksta u NINu "pretepeo veliki duševni bol". Na pitanje sudije odgovara da je za rušenje u Savamali saznao tek narednog dana izmedju 12 i 13 časova.

"Ja sam te, izborne, noći bio u Republičkoj izbornoj komisiji (?), a zatim sam otišao da se odmorim. Tek oko  12 - 13, javili su mi ..."

Sudija pita: Da li ste Vi pročitali tekst objavljen u NIN-u ili vam je to neko rekao?

- Delimično sam pročitao i....

Zatim objašnjava da to nije deo posla ministra policije i da on sa tim nema nikakve veze. Insistira da je povredjena njegova čast i ugled... "Nije mi bilo dobro dok sam čitao tekst u NIN-u!" Rekao je i da njega niko nije o tome pitao iz redakcije NIN-a. Nije mu data prilika da se brani.... Citirao je neke delove teksta , i tvrdio da ga je novinarka optužila da je on rušio u Hercegovačkoj ulici.

Ministru je naročito smetalo što se novinarka u tekstu pozvala, izmedju ostalog, i na izveštaj ombudsmana Saše Jankovića o Savamali, pa je pokušao da celu raspravu preusmeri protiv njega i da ospori njegovu nadležnost. Sudija je to odbio i vratio ga na temu.

Na pitanje sudije da li je uputio demanti,rekao je da nije, jer je bio siguran da ga neće objaviti, pa se zato odlučio za tužbu.

Sandra Petrušić je bila veoma ubedljiva. Rekla je da je više puta slala mejlove ministrovoj pres službi sa pitanjima, na koja nije dobijala odgovore, osim da je predmet kod tužioca i da se čeka rezultat tužilačke istrage. Podsetila je da se ministar oglašavao o noćnom rušenju za brojne medije. Izjavila je da ona kao novinar, i kao građanin, smatra ministra policije odgovornim zato što on ne zna ono što bi MORAO da zna. I da je čudno da ministar tako dugo nije obavešten da njegove službe nisu reagovale na pozive gradjana. Da ovu tužbu shvata kao pokušaj odgovornosti za mišljenje. Naglasila da ona nije nigde u tekstu napisala da je Stefanović rušio Savamalu, nego da ga smatra odgovornim za to nelegalno rušenje. Pojasnila je da "fantom" u njenom tekstu predstavlja čoveka koji se pojavljuje i nestaje, jer se čitavih sedam meseci ne zna ko je odgovoran za noćno rušenje. Podsetila je da je i premijer Vučić izjavio da su za rušenje Savamale odgovorni  kompletni idioti i vrh gradske vlasti. Insistirala na svom pravu na mišljenje, na osnovu dogadjaja i informacija koje su sledile, a na koje Stefanović, iako pozivan, nije odgovarao. "Rušenje u Savamali uključivalo je više različitih struktura: državne i nedržavne i više nivoa vlasti po vertikali. Otuda je odgovornost gradskog vrha nesporna. Jedino što nije dovoljna. Jer, takav posao nije bio moguć bez znanja i pomoći ministra policije. - smatra novinarka Petrušić.Takodje je kao primer,istakla odgovornost ministra zdravlja u slučaju smrti osmogodišnjeg deteta,koji je brzopotezno smenio direktora lozničke bolnice, ne čekajući rezultate istrage, i svoje očekivanje od ministra policije da isto tako postupi.

Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk je na optužbu ministra zbog naslovne strane, izjavio da preuzima odgovornost za naslov, a Sandra je potvrdila da se sa tim naslovom i ona kao autorka složila.

Ćulibrk je odbacio sve optužbe i naglasio da će i dalje raditi kao do sada, a da ministar, kao javna ličnost, mora da računa na kritiku medija i široke javnosti. I da je to morao da ima u vidu pri stupanju na javnu funkciju. Naglasio je da bi sporni tekst od 16. juna i sada mogao da objavi bez izmena, jer se ni posle sedam meseci nije maklo od početka.

U medjuvremenu je stigla i ministrova lična karta.

Sudija je saslušao završne reči obe strane i najavio presudu najdalje za 30 dana.

Tokom suđenja, ispred zgrade suda došlo je do incidenta kada su se sukobile dve grupe građana - jedna u kojoj su pristalice Stefanovića i druge koje su nosile transparent "Protiv terora vlasti".

Po izlasku iz sudnice krećem niz stepenice za ministrom. Jedan od nejgovih čuvara mi diskretno pokazuje da zastanem, da ne bih išla baš iza njega. Pitam zašto, a on mi rukom pokazuje diskretno na ministra.... 

Pa, baš hoću! ovde je kretanje slobodno! a vi radite svoj posao- kažem i nastavljam u istom stroju. 

Napolju opet bučno. Botovi aplaudiraju: Jedna nafrakana baba, mojih godina, vrišti od sreće:"Nešo, majstore!"...

Pitam je: a šta vam je taj majstor Neša napravio? Decu....?  Baba pobeže. 

Ni u sudnici, ni u publici, nisam primetila predstavnike  nijednog novinarskog udruženja.

Sudeći prema brojnim pristalicama jedne i druge strane, moglo bi se zaključiti da su nam šanse na izborima skoro izjednačene. Jedina razlika je što je u ministrovoj nadležnosti SILA. A kome zakon leži u topuzu....

 

"NISU GLASALI..." - KVARNO IZBEGAVANJE ODGOVORNOSTI PRED BIRAČIMA

Da li ste primetili da u Skupštini Srbije, predsedavajuća Maja Gojković sve češće, pri glasanju o predlozima opozicije,saopštava da NIJE GLASALO (napr.) 155, ‚152,  134, ..... većina uvek! I tako u dnevni red zasedanja nikad ne ulaze ODLIČNI predlozi i amandmani. Jer, za naprednjke je važno ko, a ne šta predlaže!  Ništa ne prolazi dok Maja Gojković je da znak da se glasa.

Ali, da li poslanici imaju pravo da ne glasaju? Zašto oni sede u Skupštini? Narod ih tamo nije poslao i ne plaća ih da bi ravnodušno posmatrali i čekali signal (zvonce) predsedavajuce.

Časno je biti PROTIV, (isto kao i ZA) ako za to postoje razlozi! I svoj stav javno braniti!

Ne znam, i nije me ni briga, šta piše u Poslovniku parlamenta. Ali se ne sećam da se to dogadjalo dok naprednjaci nisu dobili većinu.

Očekujem da će svako od naprednjaka na ovo pitanje odgovoriti da su Poslovnik o radu Skupštine pisali demokrate, ako je tako nešto i predvidjeno tim aktom. Ali znam da sadašnja većina vrlo brzo (po hitnom postupku!), menja sve što im ne odgovara. Pa, tako može da izmeni i Poslovnik.

Nisu poslanici izabrani da bi ćutali! Morali bi da se izjasne! To "NISU GLASALI" je perfidan način odbijanja, ali da narod to ne shvati, da ih niko ne pita zašto su protiv rešenja egzistencijalnih problema gradjana. "Nisam ja bio protiv" - odovoriće svako od njih.

ALI, NISI BIO NI "ZA"!

Ako bi se ćutanje tumačilo na uobičajeni način, kao znak odobravanja, onda bi se moglo shvatiti i da nemaju ništa protiv predloga. Ali, u parlamentu se broji samo "ZA" ili "PROTIV"! A ispadne presudno ovo treće - NISU GLASALI!

E, zbog toga je nužno da se Poslovnik o radu IZMENI PO HITNOM POSTUPKU, što je postala redovna praksa u njihovom radu.

DA SE OBAVEZE POSLANIKA PRECIZIRAJU! DA GRADJANI ZNAJU KO JE  ZA, A KO PROTIV NJIH!

Ovakvo ponašanje je  NEMORALNO! To u narodu ima sasvim precizno ime, koje za moj rečnik nije pristojno, ali, na žalost, tačno.

Znači, GRUPA "NISU GLASALI" praktično ne ispunjava svoju radnu obavezu, pa bi trebalo da ne postoji ni na platnom spisku Skupštine, koji finansiramo mi, gradjani!A ni u sastavu parlamenta. Jer, na ovako malo gradjana, previše je 250 poslanika. Čak i da su mnogo savesniji i odgovorniji prema svojoj izbornoj bazi.

DRŽAVNA BRUKA - KO JE SMISLIO ATENTAT U JAJINCIMA?

U nedelju je Aleksandar Vučić rekao da će DNK analiza pokazati ko je želeo da ga ubije. Ako ima tragova, kaže premijer, onda je to oružje slučajno ostavljeno. Ali, ako nema.... onda će biti jasno šta se želelo... Danas su analize pokazale da ima mešanih tragova  od najmanje tri osobe.

Nema sumnje da su Vučićevi ministri i ostali saradnici PALI NA ISPITU!  A pošto oni nikad ništa ne rade bez njegovog odobrenja, onda se može zaključiti da je za ceo cirkus odgovoran upravo VUČIĆ!

Naravno da nije ni malo naivno kada se čuje da je premijeru ugrožen život; da je neko pripremao atentat. To uvek treba shvatiti ozbiljno. Sećamo se incidenta kod hale Limes 2003. godine, kada je Bagzi kamionom presekao put automobilu koji je vozio tadašnjeg premijera Zorana Djindjića.  Bezbednosne službe se nisu mnogo uzbudjivale, a kako se kasnije ispostavilo, nisu ni radile svoj posao. .

Ali, ako se dogadjaji oko nadjenog oružja u Jajincima slože hronološki onda to izgleda tragikomično. Najpre je bilo reči o kutiji, pa sanduku, pa više sanduka, sve do arsenala. (Arsenal (fr.) magacin za smeštaj ratne spreme, naročito u morskim pristaništima). Kako je krenulo, za očekivati je da ministar Stefanović objavi da su tamo nadjeni topovi i tenkovi, možda i  citava ratna mornarica, iako ni na vidiku nema ni potoka. Jedino je premijer nonšalantno glumio supermena. Njemu je bila najvažnija "briga za narod".

Kako je noć odmicala, tako se i panika povećavala. Zato sve ove priče i liče na jeftine, loše režirane  performanse. Ko je čitao Marka Tvena, seća se verovatno priče o limburškom siru.

Premijer ima više nivoa obezbedjenja, vojne kobre, policijsku pratnju i sve što sleduje. Što gradjani skupo plaćaju. Zvuči neverovatno da sve te službe ne primete ARSENAL na putu do njegove kuće. Ministar je za slučaj saznao,kako kaže, od savesnog gradjanina koji je, prolazeći, primetio nešto sumnjivo.

Oko 16 sati u subotu, Stefanović je premijera obavestio SMS-om!!! (Zanimljiva poverljiva  komunikacija). Vidoviti Vučić je odmah pogodio na kom se tačno mestu nalazi sumnjivi paket. A onda je premijer hitno sklonjen na bezbedno mesto. Bezbednosne službe, po svemu sudeći, o tome nisu ništa znale, jer se komunikacija, kako je rekao Vučić na KZN, završila na liniji: savesni gradjanin - ministar -premijer!

Vučić je najpre rekao da ne misli da je neko planirao atentat na njega. Ali su njegovi ministri (Vulin, Mihajlović,Dačić...)iskoristili priliku da potvrde svoju odanost vodji.

 Posle objavljivanja rezultata DNK, premijer  više nije kategoričan. Nedorečenim izjavama je ostavio  mogunost da se i dalje sumnja. Značajno vrti glavom. Ne veruje da će se utvrditi istina.

Stručnjaci za bezbednost analizirali su i objašnjavali da su bezbednosne mere takve, da je praktično nemoguće da se dogodi atentat. Jer, kako na TV Prva reče jedan ugledni profesor bezbednosti, protokol predvidja da se, pre svakog prolaska premijera, mora teren precizno istražiti, i ako nije sigurno, on se ne pušta da podje u tom pravcu.

Večeras je ministar policije najavio novi dramski zaplet. Brojna "bezbednosno interesantna lica", njih 97, su dva dana pre nego što je oružje nadjeno,vidjena u blizini. Zamislite, prepun gradski autobus! Vulin, ministar za rad i socijalu odmah je ZNAO da su to ubice, iako niko nije uhapšen. I još kaže da je neko targetirao premijerovu Ahilovu petu - brata Andreja. Interesantno  je da su sumnjivi ljudi vidjeni, čak prebrojani, ali oružje nije primećeno od policijskih službenika.

Vlast se igra našim strpljenjem. I ugledom Srbije. Svakoga dana izmišjaju se afere, istovremeno pljušte izjave da je bezbednost u državi značajno podignuta - u odnosu na vreme demokrata. A nema  dana da neko ne pogine u vatrenom obračunu.

A pošto je mnogo puta vikao "Vuci, vuci, pomagajte, ljudi!", kada jednog dana stvarno bude ugrožen, niko neće verovati.

P.S. Čujem da će Vučić da podnese ostavku na funkciju šefa za kontrolu bezbednosnih službi. I treba da odstupi, jer je šef uvek najodgovorniji. Ako te službe ne uspevaju da sačuvaju premijera, kako će nas, gradjane!? Kako će sačuvati Srbiju?!

CAR JE UCINIO MILOST PODANICIMA!

Aleksandar Vučić je suspendovao sve institucije u Srbiji. Za njega ne važi ni Ustav, ni Zakon o budžetu, pravosudje... Ministarstva koja su deo njegovog kabineta postoje samo kao dekor.

Od 2012. godine, kada je Srpsska napredna stranka zauzela Srbiju, uz nesebičnu podršku naroda i nekih takozvanih političkih partija čiji lideri su prodali veru za večeru i zauzvrat dobili ministrske, direktorske ili poslaničke fotelje, Vučić otvoreno demonstrira svoju moć i silu.

Ovih dana je svojim skupim šarlatanskim manevrom po južnoj Srbiji, sasvim javno i otvoreno pokazao da je on vlasnik Srbije i života njenih gradjana. Kako drugačije shvatiti njegove javne nastupe i bahate izjave koje sve televizije,bez izuzetka, po čitav dan emituju.

- Dolazimo i donosimo pare! najavio je premijer prvog dana njegovog i boravka cele vlade u Nišu.

Čije pare je poneo Vučić u Niš? Za njega ne važi budžetska raspodela! To što je Vujović napisao a Skupština usvojila je "dim". Isto kao što je sam odlučio da, mimo budžetskog plana, raspiše vanredne izbore i potroši više desetina miliona evra, od čega je najveći deo pripao njegovoj Srpskoj naprednoj stranci.

Nedavno u Beogradu, a sada ponovo u Nišu, premijer je učinio milost gradjanima; udostojio ih je rukovanja i prijema kojom prilikom su nesrećni ljudi molili, tražili, žalili se... Naajviše medju srećnicima koji su uspeli da ga vide, bilo je onih koji traže novac za lečenje, zaposlenje, rešenje stambenog pitanja. Bilo je i žalbi na sudske nepravde i mnogo drugih tužnih ispovesti.

Kao svaki suveren, i Vučić je zatim saopštavao da je većinu problema gradjana rešio.

Njegovi ministri i ostali saradnici, ne samo da ne kriju, nego sa ponosom ističu da u Vladi o svemu odlučuje Vučić. Tako Zorana Mihajlović kaže da će kandidat za novog predsednika države,kada Tomi Nikoliću  iduće goddine istekne mandat, biti onaj koga odredi upravo Vučić.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje postoji više hiljada zaposlenih sa više nego pristojnim zaradama. Uz to, postoji i Upravni  odbor, čiji članovi, medju njima i poslanik Marjan Rističević, primaju visoke honorare - za upravljanje fondom. I, uglavnom, osiguranici, koji su osnivači i vlasnici novca kojim Fond rspolaže, ne dobijaju ništa, ili vrlo malo. Za lečenje teških bolesnika postoji limit troškova, tako da lekove koji nisu na tzv. pozitivnoj listi, moraju da kupuju sami, ako imaju novca. A uglavnom nemaju,pa se gradjani organizuju i prikupljaju donacije na razne načine - koncerti, SMS i drugi vidovi doniranja.
Jedna beogradska porodica već više od godinu dana rasprodaje sve što ima da bi platila lečenje ledukemije svom najmladjem članu, 17-godišnjoj ćerki, u Italiji. Isto toliko traje i njihovo rvanje sa RFZO koji čak ima i poseban fond za lečenje dece.
I nisu jedini. Svakog dana šaljem svoj skromni prilog od 100 dinara putem SMS svima koji mole za pomoć. Toliko mogu.
A premijer-suveren svojim podanicima, onima koji uspeju da do njega dodju (da li su to samo, ili uglavnom, članovi njegove stranke?) javno obećava da će dobiti pomoć. I nemam ništa protiv da dobiju! Ali, čemu onda institucije zadužene za rešavanje tih problema?

U posleratno vreme moja baba se godinama sudila zbog otetog imanja. Lokalne sudije,što zbog političkog pritiska iz tadašnjih komiteta SK,što iz straha od poverenika u kožnim mantilima i čizmama, redovno su presudjivale na njenu štetu. Onda se baka razgoropadila, presavila tabak i celu priču poslala maršalatu. Ubrzo je stiglo pismo sa nadležnog mesta kojim se prethodne presude poništavaju a njeno imanje vraća.

Sada se maršalat zove Aleksandar Vučić. Ako on kaže da doktorat Nebojše Stefanovića nije plagijat, nema tih stručnjaka ni argumenata kojima će se verovati.

Kada premijer kaže da su objekti u Savamali nelegalni, nikakve tapije niti dokazi o vlasništvu i dozvole za gradnju ne važe. On čak ide dalje - žali što nije lično obavio bagerom taj "patriotski" zadatak; što lično nije stanove u kojima je živela uglavnom sirotinja, sravnio sa zemljom, zajedno sa pokućstvom.

Ako Vučić kaže da nema odgovornih za helikoptersku nesreću u kojoj je poginulo sedmoro, onda se odgovornost  i ne pokreće. On prkosi narodu! Ne dam Gašića, ne dam Lončara! Pa šta? Može mu se...

Pre skoro dve godine premijer je odlučio da svojim ličnim prijateljima Arapima pokloni deo Beograda. Reečeno - učinjeno! A sve ostalo mi plaćamo. Znači, ne samo zemljište, nego finansiramo i njegovu infrastrukturu za privatni projekat.

Zakoni se u parlamentu donose kako Vučić naredi. Nema ni logike, ni opravdanosti, čak ni morala. Na signal Maje Gojković (u čijoj biografiji je zabeležena čak i krivična presuda za ATP Vojvodinu u Novom Sadu), Vučićevi poslanici samo pritiskaju taster "za".

Od krivičnih prijava, optužnica, poternica.... protiv begunaca i prestupnika se odustaje. Jer su oni uglavnom članovi ili simpatizeri, glasači SNS-a.

Kad je zafalilo novca za njegove nezajažljive apetite, potrebe i želje, lagano je smanjio penzije i plate.

Čim mu se učini da može da iz nekog "posla" izvuče sopstvenu korist -političku, materijalnu,.... začas, po hitnom postupku naloži skupštini lex specialis. Tako je bilo sa Beogradom na vodi, a pre neki dan i sa Železarom Smederevo, kada je "autentičnim" tumačenjem poklonio poveći komad Srbije Kinezima.

Sad,kada je ovaj NIŠKI cirkus završi, ako nekrunisani car poželi, možemo da očekujemo i ZVANIČNO KRUNISANJE.

Vučić može sve!

KAKO POSTATI CAR -(RAZVOJNI PUT ALEKSANDRA VUČIĆA)

U Srbiji je najprofitbilniji posao politika. Poznajem neke aktuelne političare koji početkom devedesetih prošlog veka nisu imali ni dva para celih gaća, a sada su vlasnici dobrog dela Srbije. Imaju svoje fabrike, univerzitete, kompanije, banke... hiljade hektara zemlje... privatne muzeje, škole.... A, naročito, imaju nemerljivu moć upravljanja narodom.  

Najviše od svih profitirao je Aleksandar Vučić, aktuelni premijer. On je praktično, osim stanova koje mu je tata kupio,  vlasnik cele Srbije.  

Na početku višestranačja u Srbiji, bio je potrčko Vojislava Šešelja. Raznosio je po beogradskim redakcijama saopštenja i propagandni materijal Srpske radikalne stranke. Donosio gajbe piva na stranačke svečanosti. I vredno učio od svog  vodje. Sećam ga se kada je u Studiju B delio Šešeljeve pozive za svečanost povodom gostovanja  prijatelja radikala Vladimira Žirinovskog.

Kao dobar učenik brzo je napredovao. Najpre je postao poslanik, gde se posebno istakao govorom mržnje poput pretnje za skupštinskom govornicom da će za jednog  Srbina,biti ubijeno sto Muslimana. Energično je propagirao Šešeljev plan Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica. Povremeno je izgledalo da je veći Šešelj i od samog Šešelja.

Milošević ga je zapazio,pa ga je 1998. godine odabrao za ministra informisanja. Upamćen je po zloglasnom zakonu o kažnjavanju medija iz tog  vremena. Mnoge redakcije su tada zatvorene, jer su kazne koje je izricao preki sud, prevazilazile i ukupnu vrednost njihove imovine. Dovoljno je bilo da neki dežurni „patriota“ prozove i optuži novinu. U roku od 24 sata sud je, bez mogućnosti odbrane, odmah presudjivao visoke globe, pod pretnjom hapšenja. A 1999. u vreme bombardovanja SRJ, Vučić je bio glavni ratni cenzor.

Ćutao je kad je ubijen Slavko Ćuruvija. Ćutao i kada su NATO bombe razorile Radio televiziju Srbije i ubile 16 radnika. Iako je, kao ministar, o tome morao da govori.

Kada se 2008. godine,uz svestranu podršku Borisa Tadića, Srpska radikalna stranka, čiji lider Vojislav Šešelj je u to vreme već pet godina tamnovao u Hagu, pocepala, Vučić je dugo oklevao, odmeravao, da li da ostane uz svog vodju i učitelja vojvodu Voju, koji je strankom rukovodio iz Haga, ili da se pridruži drugom vojvodi Tomislavu Nikoliću. Prelomio je posle čvrstih dogovora i kalkulacija. Postao je drugi funkcioner Srpske napredne stranke. I njen idejni vodja! Nikolić se na njega oslanjao u svemu. Čak je, na pitanje uglednog sociologa-profesora Beogradskog univerziteta u jednoj predizbornoj emisiji, kako mu se zove diplomska tema na fakultetu na kome nije ni studirao, izjavio da to zna Aleksandar Vučić. (On sam nije znao!)

Vučić se hvali da je bio najbolji student na Pravnom fakultetu. Zaboravio je jedino da studije na Pravnom traju četiri, a ne šest godina, koliko je on studirao.Dobar student završava studije sa najvišom ocenom – u roku!

Mora se Vučiću priznati  da je veliki majstor političkog marketinga i političke kombinatorike. I rezultati su mu impozantni.

Podržao je kandidaturu Tomislava Nikolića za predsednika Srbije da bi mu ovaj oslobodio mesto lidera u  stranci i dao funkciju premijera. Odužio se svom „političkom ocu“ tako što ga je tiho, postepeno, ali nepogrešivo, marginalizovao. Unapredio ga da bi ga odvojio  od naroda. To i nije bilo teško, jer je pohlepni, polupismeni Nikolić verovao da mu je Vučić zahvalan do neba i veoma odan.

Onda je krenuo Vučićev vrtoglavi uspon. Munjevito je prošetao kroz više državnih funkcija – od ministra vojnog, potpredsednika vlade, do premijera. Njegovoj sujeti nije sve to bilo dovoljno, iako je jos kao vicepremijer, PPV (prvi potpredsednik vlade) praktično bio njen glavni čovek. Ivica Dačić je, kao premijer, statirao pola mandata. A onda su, 2014.  raspisani vanredni izbori, samo zato da bi Aleksandar Vučić postao premijer, mada je kao lider najveće parlamentarne stranke koja je imala apsolutnu većinu, mogao mesto prvog ministra da zauzme i bez izbora i ogromnih troškova. I bez izgubljene godine za već posrnulu privredu.

Nizala su se obećanja da će se u Srbiji već za godinu dana živeti bolje. Naročito je premijer bio glasan u obećanjima da penzije niko ne sme da dira. Dug države je rastao, dostigao skoro 26 milijardi dolara, udvostručio  se u odnosu na onaj koji je ostao iza demokrata.

Obećavao je mnogo radnih mesta, borbu protiv korupcije, srećniju budućnost... 

I, dok je narod sve više siromašio, Vučić je angažovao  i plaćao skupe strane savetnike – islužene političare:  Blera, Fratinija, Guzenbauera, Štros Kana... kako kaže, prijatelje Srbije. Mada im narod nije zaboravio da su,svi listom, bili zagovornici NATO agresije protiv SRJ.

Kad je ponestalo novca lagano je uveo harač radnicima i penzionerima, koji im i sada uzima...

Vučić ima madjioničarsku moć za prevare i obmane. Kada mu je rejting počeo da klizi na niže, ponovo je, posle nepune dve godine od pethodnih, raspisao nove prevremene izbore. I potrošio više desetina miliona evra. Jer mu je, rekao je,  potreban novi četvorogodišnji mandat da dovrši započete poslove.

Iako je evidentna poprilična kradja glasova, nema sumnje da ga je narod u velikom broju ponovo podržao. Neverovatni  iluzionista je ponovo uspeo da hipnotiše gladni narod, i to usred velike pljačke penzionera i radnika; kada je broj nezaposlenih prešao milion, a za bolesnu decu se novac za lečenje u inostranstvu obezbedjivao isključivo sakupljanjem dobrovoljnih priloga.

Nije mu narod zamerio ni što je elitni deo Beograda i dobar deo plodne vojvodjanske zemlje poklonio nekakvim šeicima koje je predstavio kao lične prijatelje; što je davao lažna obećanja; što je prihvatio nezavisnost Kosova...iako je sve vreme pričao suprotno. I sada se ponovo oglašava tvrdnjom da iduće godine neće biti prevremenih izbora, što je siguran znak da o njima razmišlja. Pa nek košta šta košta!

U izbornoj noći , 24. aprila ove godine, dok su se prebrojavali glasovi, u beogradskoj Savamali vandali, podržani  od Vučićeve vlasti, porušili su čitave dve ulice koje je Vučić poklonio Arapima za PRIVATNI projekat „Beograd na vodi“, a policija je dobila naredbu da ne interveniše. Da ne zaštiti gradjane i njihovu imovinu! Istraga o tom dogadjaju, posle kog je glavni svedok nasilja iznenada umro, još nije ni započela.

Obećao je tada Vučić da će novu vladu formirati već za deset dana. Natezanje je  trajalo tri meseca, a onda je iz starog sastava izmenio samo nekoliko imena, što je mogao da uradi i bez skupih izbora, usred ogromne nemaštine, gladi, haosa...

Posebna priča je ko su članovi Vučićevog kabineta. Ministar privrede Knežević je prvi put u vladu ušao praktično iz zatvora, gde je bio optužen za pljačku Demokratske stranke čiji je bio funkcioner. Poznate su njegove „zasluge“ u aferi „Aflatoksin“,kada je bio zadužen za poljoprivredu. Ovo mu je druga funkcija u vladi. 
Prosvetu će naredne četiri godine voditi profesor Vučićevog sina, vlasnik i osnivač privatnih škola u Beogradu i širom Srbije. 
Kulturu je predao trgovcu nekretninama, a zdravstvo već drugi mandat vodi čovek koji je, prema pisanju srpskih medija, bio povezan sa zloglasnim zemunskim klanom i ubicama Zorana Dindjića... A ni u prvom mandatu nije ostvario nikakve rezultate. Zdravstvo je i dalje u haosu. U bolnicama se umire od infekcija i loših higijenskih uslova... Inovativni lekovi godinama čekaju na odobrenja i primenu, a ljudi nestaju. Preko hiljadu srpskih lekara iselilo se u potrazi za boljim životom i uslovima za rad. 
Socijalu je poverio, ponovo, Aleksandru Vulinu, pa sada korisnici socijalne pomoći moraju,  pod pretnjom ukidanja, da odrade na privatnim imanjima Vučićevih latifundista. Jedan od primera je Sečanj, opština u Vojvodini, gde bolesni nezaposleni ljudi u godinama moraju da čupaju travu na imanju Petra Matijevića, vlasnika istoimene mesne industrije.

Mada, kad se malo bolje razmisli, svejedno je ko su i kakvi su ministri. Oni u vladi statiraju, glume fikuse. 

VUČIĆ  VLADA  SAM! 

Apsurd  je da čovek koji nema ni dana radnog staža, osim političkog, sada čitavu naciju proglašava neradnicima. Niko  ne govori tako ružno o gradjanima Srbije kao premijer. Za njega ovde postoje samo neradnici. Jedini koji radi je on.

Stanje nacije je takvo da  sve jutarnje radio i tv emisije počinju crnom hronikom - ubistvima, samoubistvima, pljačkom, nasiljem....  suicid se uvukao i medju najmladju populaciju. Samoubijaju se deca od 12, 13 godina....

Pravosudje, od ustavnog pa do opštinskih sudova,  živi svoje najjadnije dane. Umesto sudija, svima presudjuje Vučić... On unapred zna ko je kriv, a ko nije. Siguran je, kaže, da bivši ministar vojske Gašić nije kriv za aferu Helikopter, kada je poginulo sedam ljudi. A da doktorat ministra policije nije plagijat. On sve zna bolje od stručnjaka i naučnika koji su to proverili.

Šta god obeća, Vučić uradi suprotno. Iako redovno priča o miru, uspeo je da sa svojim odabranim ljudima (Vulin, Stefanović, Ljajić.... ) uzburka skrivene strasti.  Sa Hrvatskom je odnose spustio na najnižu tačku. Za ono što Tudjman i Milošević nisu uspeli, da raskomadaju Bosnu i Hercegovinu, Vučić sada podržava Dodika da on dovrši taj posao.

Novinari su ološ (osim njegovih ličnih tabloida koji su postali skoro zvanična premijerova glasila), a neistomišljenici izdajnici... 

A narod još ćuti.

U Srbiji je jesen nekad mirisala na pečene paprike i pekmez od šljiva. Sada sve miriše na DEVEDESETE.  

SNS SE OPET SPREMA ZA VANREDNE IZBORE?

Danas oko podne, na pijaci Djeram, SNS-ovci opet postavili štandove, dele propagandni materijal i anketiraju gradjane. Pridjoh jednom štandu gde aktivistkinja upravo počinje ispitivanje starice. Na pitanje kako živi, stara gospodja odgovara: loše, vrlo loše, socijalni slučaj...
Aktivistkinja SNS nastavlja s pitanjima:
- koju ocenu dajete za ovo pitanje?
Starica ćuti, razmišlja... Devojka ponavlja pitanje: recite, od jedan do pet! koju ocenu dajete aktivnostima naše stranke po pitanju standarda?
- A jel to za Vučića?
- Da! odgovara ankeatarka.
- E, pa onda neka bude PET!
U nastavku ankete, gospodja svaki put pita "jel' za Vučića?" E, onda PET!

Baba, na svako pitanje pravi pauzu, razmišlja, raspituje koga ocenjuje. Anketarka, posle trece petice, i sama se snebiva. A vi ste socijalni slučaj? - ne izdrža da ne prokomentariše. Ali anketirana i dalje daje petice - za Vučića.

Poslednje pitanje odnosilo se na rad opštinske vlasti na Zvezdari. Tu je baba bila kaegorična: JEDAN!

Na susednom štandu pitam momka o kakvoj kampanji je reč.

Pa, kaže, da malo testiramo gradjane, da im podelimo poklončiće (olovke i upaljače) i podsetimo ...
Insistiram na šta treba da podsete, ali  ostajem bez odgovora.

Videćemo koliko nova akcija ima veze sa rušenjem u Savamali, sa pogrešno izgradjenim tunelom na koridoru, sa pregovorima u Briselu....

Ili možda GOLI CAR opet razmišlja o vanrednim izborima.

KOLIKO JE U SRBIJI STVARNO NEZAPOSLENIH? VUČIĆ OPET LAŽE NAROD!

Pre neki dan direktor Nacionalne službe za zapošljavanje izjavio je da je nezaposlenost pala na svega 16%. Potvrdio je to i premijer Vučić. Zapravo, POHVALIO SE kako je, zahvaljujući njegovoj mudroj politici samo u poslednjoj godini zaposleno oko 154 hiljade gradjana.

Super! Jedini problem je što to nije tačno!

Proveravala sam kod mnogo mojih poznanika, prijatelja, rodbine.... kod nekih firmi koje zapošljavaju i niko mi nije potvrdio da je neko zaposlen. Istina, neki su mi rekli da ih je Biro rada skinuo sa evidencije - iz raznih razloga. Počev od toga da se čovek nije javio na vreme, jer je bio kod rodbine u selu (tamo mu je jeftinije, ne plaća hranu, ne troši struju), pa je zbog kašnjenja prevoza, zakasnio za odredjeni dan; i sličnih trivijalnih razloga...

Ali, hajde da, recimo, uzmemo podatak kojim se Vučić pohvalio, kao tačan. A, gde onda rade ti novozaposleni ljudi?

I za koliko je po osnovu njihovog zapošljavanja povećana suma novca u penzionom i zdravstvenom fondu? Jer, po tom osnovu bi se stekli uslovi za značajno povećanje penzija, na primer.

Da li je direktor statistike izračunao, kakav je  u novonastaloj situaciji odnos zaposleni:penzioneri. Tačnije, koliko sada jedan radnik izdržava penzionera? Tu bi moralo da dodje do značajnih promena - na bolje!

Vučić nije govorio o povećanju nezaposlenosti zbog odlaska velikog broja ljudi koji uzimaju otpremninu i sporazumno napuštaju posao. Oni će, bez obzira na ne male otpremnine, uskoro ponovo doći na šaltere Službe za zapošljavanje kao nezaposlena radna snaga.

Neodgovorno je i nepristojno manipulisati samo jednim podatkom, koji može da posluži isključivo u predizbornom političkom marketingu. Jer, ako se lansira jedan podatak kojim se želi pokazati napredak, onda se moraju izračunati i objaviti i svi prateći efekti, koji potvrdjuju da je novo stanje zaista donelo boljitak.

Ako se s jedne strane oduzima, na drugoj mora da se doda.

A TAKVIH PODATAKA NEMA!

Vučiću se na reč ne može  verovati, jer je do sada sve što je govorio i obećavao - SLAGAO!

U laži su kratke noge!