KO NAS JE PRODAO DIKTATORU?
Pitali su me nedavno neki dobronamerni ljudi zašto kritikujem samo Aleksandra Vučića, a ne i lidere opozicije. Moj odgovor je da ja UVEK kritikujem isključivo vlast, jer samo vlast odlučuje kako ću živeti! A pošto je vlast svedena samo na lidera Srpske napredne stranke, smatram njega najodgovornijim za sve vaše i moje nevolje i probleme. Neke lidere opozicije žestoko sam kritkovala dok su bili vlast. A sve njih ću ozbiljno pratiti i kontrolisati ako se ponovo vrate, za šta, za sada, ima vrlo malo šansi.
Vlast može da bude podnošljiva samo ako je narod koji je birao, stalno kontroliše. Bojim se da je aktuelni diktator izmakao kontroli.
Otkako je Srpska napredna stranka preuzela vlast u Srbiji, Aleksandar Vučić nezadrživo demonstrira svoju bahatost, silu, osionost i nevaspitanje prema gradjanima, bilo da su članovi njegove stranke ili gradjani koji ne pripadaju njegovoj politickoj opciji.
Brojni su primeri koji su potvrdili njegovu samovolju. Od razbijanja brava i vrata u Vladi Srbije , preko drske naredbe ministrima "tišina,tamo!".... Već na početku mandata bilo je jasno da njegov politički i ljudski karakter ne vodi dobru.
Ne žalim što je iz političke igre trajno izbacio Tomislava Nikolića, jednog od svojih "političkih otaca", ali je i ta epizoda pokazala kuda sve to može da nas odvede.
Bez skrupula je lagao naciju da se neće kandidovati za predsednika Srbije, da bi već sledećih dana predao svoju kandidaturu.
Još beskrupuloznije je demantovao sebe u slučaju otimanja penzija, za koje je, kratko posle tog zaklinjanja, bezočno uveo smanjenje koje je trajalo četiri godine. Te penzije nikada nisu vraćene.
Uz pomoć i podršku jednog od svojih najodanijih partnera i saradnika, porušio je čitavu Hercegovaku ulicu, proterao stanovnike i zaposlene, od kojih je jedan ubrzo posle tog incidenta umro. Više puta je govorio da je za taj vandalizam odgovorna gradska vlast, nazivajući ih kompletnim idiotima. Obećavao je da će ih sankcionisati, a zatim je Siniši Malom, tadašnjem gradonačelniku, poverio najvažniji resor u vladi - ministarstvo finansija. Iako je dobro znao da je radna biografija tog kandidata u pogledu finansijskih malverzacija vrlo problematična.
Sve je podredio svojoj autoritarnosti. Sve što piše u Ustavu Srbije i zakonima, pogazio je, brutalno zahtevajući pritom od gradjana da bezrezervno poštuju propise i njegove lične odluke.
Nemoralno je iskoritio nesvesni i polupismeni narod da nametne svoju diktatorsku volju. Raspisivao je izbore kad mu padne na pamet i tako učvršćivao strah i pogrešno shvtanje naroda da sve to tako MORA.
Ustoličio je u vladi ljude spornog morala. Sve afere vezane za ministre, opravdavao je svojom rečju da garantuje za njihovu čistotu. Pa je tako nekadašnjeg julovca Aleksandra Vulina, šetao od fotelje do fotelje. Najpre mu je poverio koordinaciju za Kosovo, gde je izdvojen ogroman novac iz budžeta, za koji se ne zna gde je i za šta upotrebljen. Zatim ga je premestio za ministra za rad, gde je Vulin uveo prinudni rad za korisnike socijalne pomoći.(Iz tog Vulinovog mandata pamtimo skandal kada je u automobilu ministarstva uhapšen jedan saradnik sa paketima droge). Potom ga je preselio u resor odbrane, gde je ubrzo otkrivena afera "tetka iz Kanade", jer je ministar novcem nepoznatog porekla kupio stan za oko 240 hiljada evra. Ta afera nikada nije rasvetljena.
Za pad hellikoptera u kome je poginulo sedmoro ljudi, niko nije odgovarao, iako su postojali neoborivi dokazi, a poginuli pilot, naknadno optužen da je bio alkoholisan.
Ni "24 stana Siniše Malog" i off shore poslovi, iako je sve to u sukobu interesa, nije ni pokrenuto kao tema za rasvetljavanje.
Afera "Asomakum" sa njegovim bratom kao glavnim učesnikom, nije rasvetljena, a pravosudje je pomoglo da ga prekrije prašina.
Sin vlasnika TV Pink, koji je na pešačkom prelazu ubio 17-godišnju devojku, posle sedam godina, osudjen je na 11 meseci kućnog pritvora. Ne mogu da zamislim kakva bi presuda bila da su pozicije žrtve i ubice, u ovom udesu, bile obrnute.
Suprotno Ustavu, pregovarao je i odlučio da se potpiše Briselski sporazum kojim se Srbija praktično saglašava sa svim zahtevima Kosova kao nezavisne države.
Za premijera Srbije imenovao je Anu Brnabić, baš usred afere prisluškivanja i skandala sa vetroparkovima, u čemu je Brnabićka poslužila za oslobadjanje odgovornosti njegovog kuma.
Tandem Vučić-Brnabić sve sumnjive ugovore (Er Srbija, aerodrom "Nikola Tesla,Telekom, Niški aerodrom, Beograd na vodi... i brojni drugi), proglasio je državnom tajnom, kako se ne bi saznalo gde i za šta se troše budžetske pare gradjana.
Sam odlučuje, a Brnabić i Mali bezrezervno sprovode sva skandalozna davanja, poput subvencije bankama za kredite u švajcarcima, deli pomoć crkvi, Miloradu Dodiku, predizbornoj kampanji porodice Klinton, iz budžeta finansira ogranak svoje stranke (Srpska lista) na severu Kosova...
Uvodi vanredno stanje u Srbiju, a zatim ga prekida da bi održao izbore...
Nijedna njegova odluka nije zasnovana na važećem zakonodavstvu.
Njegove nasilničke horde prebijaju opozicione lidere, poput Borka Stefanovića. Nemoralno se razračunava sa Draganom Djilasom, preko njegove dece i Mladjom Djordjevićem, preko maloletnog sina, čiji identitet je, suprotno zakonu, u javnosti otkrila njegova bivša supruga, koja je zbog toga i osudjena da plati novčanu kaznu. Vučić se na takve zloupotrebe dece nikada nije oglasio, iako je bio vrlo glasan kada su u bilo kom kontekstu pominjana njegova odrasla deca.
Kontroliše i ugrožava slobodne medije, a favorizuje i finansira svoje tabloide iz budžeta gradjana, kojima oprašta poreze i obaveze prema državi.
Njegovi "štićenici" bez ikakvih posledica, ponižavaju,maltretiraju i na sve načine ugrožavaju gradjane...
Sramotno se ponosi "boljim nego ikad" ekonomskim rezultatima, čiji glavni aduti su minimalac od 32.000 dinara, uz minimalnu potrošačku korpu od 37.000 dinara. Sa toliko novca u Srbiji živi preko 300 hiljada porodic.
Sve rukovodeće kadrove u javnom sektoru drži u v.d. stanju, kako bi ih disciplinovao i držao u zavisničkoj poslušnosti.Neposlušne i neistomišljenike, pre svih u zdravstvu i prosveti, surovo izbacuje s posla.
U sva nezavisna kontrolna tela (korupcija, dostupnost informacijama, ravnopravnost, revizorske institucije...) postavio je ljude iz svoje partije, od kojih su neki čak i finansijeri njegove stranke.
Vučić se svakodnevno svadja sa svojm gradjanima, koristi najružnije "epitete" da bi ponizio političke protivnike i ljude koji ne misle isto kao on. Gradjani su, za njega, samo članovi i obožavaoci SNS, a ostali ne. Čini se kao da bi mu bilo drago da svi nestanemo.
Napravio je (jedno)partijsku državu. Manjinsku, jer njegova partija ima 750 hiljada aktivista, od kojih je bar dve trećine ucenjenih za radno mesto ili rešenje drugog egzistencijalnog problema, a preostala trećina profitera. Čak i ako bismo sabrali one koji su samo glasali za njega, ne bi bilo više od dva miliona. To, po predsedniku Srbije, čini njegovu uzurpiranu državu. A preostalih pet miliona, koji se uglavnom bore da prežive, bilo maaterijalno ili intelektualno, nisu dobri gradjani. Ne postoje!
U svemu tome mu neseebično pomaže Ana Brnabić, kojoj je ponovo poverio mandat fikusa i izvršioca, iako ni po zakonskim, ni moralnim normama ne bi smela da dobije nijedan, čak niži resor u državi. Posebno zbog nepotizma i sukoba interesa, zbog finansiranja poslova njenog brata, što ni sama nije demantovala.
Veliku pomoć Vučić ima i od korumpiranog pravosudja, policije, tužilaštva... Zagorka Dolovac, posle dužeg "zimskog sna", nedavno je pružila podršku policiji koja je prebijala demonstrante, odokativno, politikantski, bez konkretnog utvrdjivanja odgovornosti učesnika u incidentima - sa obe strane.
....
Kako živeti u takvoj Srbiji, a da ne osećate prezir i poniženje?
Kako se odbraniti od ataka i pljačke koju sprovodi vlast, čiji posao je da štiti poredak, ljude i red?
Dokle narod može sve ovo da izdrži?
Stidim se što živim u ovakvoj Srbiji!
