U SUSRET SVETSKOM DOGOVORU O SUDBINI IZBEGLICA: POMOZITE IZBEGLICAMA DA OSTANU KOD KUĆE

Prema izveštaju UNHCR-a 

"Broj prisilno raseljenih prešao 68 miliona prošle godine ... svakoga dana raseljava se novih 44.500 osoba ili jedna osoba svake dve sekunde...Globalno posmatrano, jedna od 110 osoba u svetu je raseljeno lice....." 

Da li svet može da bude bolji?

Da li ljudi u pokretu baš žarko žele da po svaku cenu odu iz svoje domovine, iz svojih kuća.... uglavnom u rizičnu neizvesnost?

Koliko je medjunarodna zajednica stvarno spremna da im pomogne?

I, konacno, pitanje koje treba da zauzme prvo mesto: ko je kriv za njihovu nesreću?

Bogati,moćni svet! Alavi, nezasiti, željni dominacije i sile, najpre naprave rat, medjusobno zavade stanovništvo neke zemlje, finansiraju zaraćene strane. A kada život, kao na primer, u Siriji, postane neizdrživ, nemoguć, kada krene izbeglicki talas,dogovaraju se kako da ih zbrinu. Uglavnom, opet negde drugo, a ne kod sebe! U siromašnim i haotičnim državama iz kakvih su oni pobegli. Balkan im dodje kao vrlo zgodno mesto.

Vlastodršci se svesrdno angažuju na rešavanju migrantskih problema pred izbore,dobro osluškujući svoje javno mnenje, i svoju kampanju usmeravaju prema raspoloženju publikuma. 

Sve dok im migrantska kriza ne počne da ljulja fotelju.

Kad nastane haos i kad se kolone uvećaju, medjunarodna zajednica ulaže ogroman novac u njihovo zbrinjavanje. Primer za to je Turska, kojoj je za to dodeljena pomoć veća od dve milijarde evra. Samo da ne dodju pred njihova vrata!

Sav taj ogromni novac za njihovo preživljavanje, mogao bi se usmeriti u pravcu da njima bude stvarno bolje.  I ne samo njima!

Nisu retki primeri da se domaćini pobune, pružaju otpor svakom doseljavaju, pa čak i samom prolasku kroz neke države, poput Madjarske.

Kada bi VELIKI, poput SAD, Nemačke, Francuske.... sve svoje aktivnosti, novac i "dobru volju", usmerili da u tim problematičnim područjima pomognu dobrobit a ne rat, da se uspostavi mir i bolji život, kada bi se radilo na unapredjenju ljudskih prava i ekonomskih prilika, umesto da se podsticu sukobi, gradjani ne bi imali ni potrebu ni motiv da beže sa svojih ognjišta! Niko ne beži od "vrućih kolača".

Veliki i moćni svoje unutrašnje konflikte izmeštaju u nerazvijene regione, gde obilato zaradjuju prodajom ratne opreme, oružja, tehnike, ubitačnih nagaznih mina, i svih drugih oblika naoružanja.... Rat je nekima postao profesija.

Lakše je i profitabilnije kada mečka igra pred tudjim vratima! 

Nisam do sada čula  da je neko krenuo u izbeglištvo u Rusiju!