Prema izveštaju UNHCR-a
"Broj prisilno raseljenih prešao 68 miliona prošle godine ... svakoga dana raseljava se novih 44.500 osoba ili jedna osoba svake dve sekunde...Globalno posmatrano, jedna od 110 osoba u svetu je raseljeno lice....."
"Broj prisilno raseljenih prešao 68 miliona prošle godine ... svakoga dana raseljava se novih 44.500 osoba ili jedna osoba svake dve sekunde...Globalno posmatrano, jedna od 110 osoba u svetu je raseljeno lice....."
Da li svet može da bude bolji?
Da li ljudi u pokretu baš žarko žele da po svaku cenu odu iz
svoje domovine, iz svojih kuća.... uglavnom u rizičnu neizvesnost?
Koliko je medjunarodna zajednica stvarno spremna da im pomogne?
I, konacno, pitanje koje treba da zauzme prvo mesto: ko je kriv
za njihovu nesreću?
Bogati,moćni svet! Alavi, nezasiti, željni dominacije i sile, najpre naprave rat, medjusobno zavade stanovništvo neke zemlje, finansiraju
zaraćene strane. A kada život, kao na primer, u Siriji, postane neizdrživ,
nemoguć, kada krene izbeglicki talas,dogovaraju se kako da ih zbrinu. Uglavnom, opet negde drugo, a ne kod sebe! U siromašnim i haotičnim državama iz kakvih su oni pobegli. Balkan im dodje kao vrlo zgodno mesto.
Vlastodršci se svesrdno angažuju na rešavanju
migrantskih problema pred izbore,dobro osluškujući svoje javno mnenje, i svoju
kampanju usmeravaju prema raspoloženju publikuma.
Sve dok im migrantska kriza ne počne da ljulja fotelju.
Kad nastane haos i kad se kolone uvećaju, medjunarodna zajednica ulaže
ogroman novac u njihovo zbrinjavanje. Primer za to je Turska,
kojoj je za to dodeljena pomoć veća od dve milijarde evra. Samo da ne dodju pred njihova vrata!
Sav taj ogromni novac za njihovo preživljavanje,
mogao bi se usmeriti u pravcu da njima bude stvarno bolje. I ne samo
njima!
Nisu retki primeri da se domaćini pobune, pružaju otpor svakom
doseljavaju, pa čak i samom prolasku kroz neke države, poput Madjarske.
Kada bi VELIKI, poput SAD, Nemačke, Francuske.... sve svoje
aktivnosti, novac i "dobru volju", usmerili da u tim problematičnim
područjima pomognu dobrobit a ne rat, da se uspostavi mir i bolji život, kada bi se radilo na unapredjenju ljudskih prava i ekonomskih prilika, umesto da se
podsticu sukobi, gradjani ne bi imali ni potrebu ni motiv da beže sa svojih
ognjišta! Niko ne beži od "vrućih kolača".
Veliki i moćni svoje unutrašnje
konflikte izmeštaju u nerazvijene regione, gde obilato zaradjuju prodajom ratne
opreme, oružja, tehnike, ubitačnih nagaznih mina, i svih drugih oblika
naoružanja.... Rat je nekima postao profesija.
Lakše je i profitabilnije kada mečka igra pred tudjim vratima!
Nisam do sada čula da je neko krenuo u izbeglištvo u Rusiju!
Nisam do sada čula da je neko krenuo u izbeglištvo u Rusiju!
Нема коментара:
Постави коментар