RAZGOVOR U ČEKAONICI DOMA ZDRAVLJA
Čekaonica puna! Svi imaju zakazan termin, koji je odavno prošao. Dvojica nagluvih osamdesetogodišnjka se jadaju jedan drugom.
- Imam nesanicu. Čim zaspim kroz san mi se motaju slike iz devedesetih, kada smo protestovali protiv Miloševića, jer nam je pokrao izbore.
Eeeeee, koje je to vreme bilo! Svake večeri smo se sastajali kod Konja... Mica i ja spremimo torbu sendviča i termus toplog čaja. Pa, do neko doba.Nikad se nismo više družili sa prijateljima. Kad se vratimo promrzli, ali zadovoljni, odmah zahrčem i ne budim se do jutra... a popodne opet... Sad brojim ovce do jutra...
- Ja imam zatvor... po nekoliko dana ništa... strašno sam nervozan.... kaže sagovornik.
Prisutni gledaju, cute, sa razumevanjem problema. Neki kriju smeh u šalove i kragne.
Jedan momak čita novine. Ne diže glavu. Pa, preko novina, i dalje ne dižući glavu, kaže:
- Gospodine, probajte sa Sarapom! Ali oprezno. Nemojte da preterate. Moja baba je imala sličan problem. Od kada je počela da gleda Pink ujutru, otišla u drugu krajnost. Ne može da se oporavi od proliva....
Нема коментара:
Постави коментар