Ovaj tekst se nece baviti nijednom ideologijom, nego posledicama politike, koje nam kreiraju loši političari.
Ovih dana u celoj Srbiji dišemo “na škrge".
Svejedno je da li živimo u Beogradu, Smederevu, Novom Sadu, Kuršumliji, Novom
Pazaru... Od "vazduha koji se vidi" ne vidimo cak ni prolaznike.
Uzalud se malobrojni, razumni ljudi trude da upozore na pogubne posledice. Priroda je sve zagadjenija. Danima ne otvaramo prozore.
Priča da su najveći zagadjivači individualna ložišta je laž. Pre 50 godina, Beograd se, napr., mnogo više grejao ugljem i drvima, nije bilo daljinskih sistema, ali je zagadjenje bilo znatno manje. Osim toga, vazduh je od loženja bio zagadjen zimi, a ne i leti. A sada nas truju cele godine. Imali smo mnogo više aktivnih domaćih fabrika, a ipak čistiji vazduh. Ali, državu su vodili neki odgovorniji ljudi, kojima je, za razliku od Aleksandra Vučića, čista priroda bila važna. Samo podatak da se u Smederevu, za poslednjih 10 godina broj obolelih od kancera povećao nekoliko puta, potvrdjuje da su novi investitori najveći zagadjivači. Od kada su Kinezi masovno preselili svoje prljave fabrike kod nas, Peking je očišćen, a Srbija zatrovana.
Za to vreme, u Skupštini Srbije, na televizijama kojih, izgleda, ima više nego gledalaca, slušamo o fantastičnim rezultatima, stranim investitorima, koji hrle prema Srbiji i koji će, kako nas ubedjuje predsednik, unaprediti našu privredu. Gradimo puteve, zgradurine koje kroz maglu i smog sablasno štrče, železnice, fabrike za obradu zagadjujućih materija... Uništava i ono malo šuma koje su neki pre njih negovali i podizali.
Vlast nas ubedjuje da je za Srbiju najvažnije da se na Kosovu ne menjaju registarske tablice na automobilima, da je to pitanje opstanka Srba i Srbije; da napredak Srbije nikad nije bio ni veći, ni bolji... da živimo dobro, da nam nikad nije bilo bolje!
Srbija je rasprodata! Od vojvodjanske plodne zemlje, preko rudnika, preduzeća i fabrika koje su nekada bile vrlo uspešne, a sada se ruše radi izgradnje stambenih grdosija u kojima uskoro neće biti ljudi. Nekada mirni porodični kvartovi Beograda - Neimar, Crveni Krst, Bulbuder, Zvezdara... više nisu prepoznatljivi. Ulice su postale tuneli u koje sunčevi zraci ne zalaze i u najdužim danima.
Ruše se citave planine.
Radja se sve manje dece, sa sve više mana i teških oboljenja, za čije lečenje država nema novca, jer su prioritet stadioni, fontane, gondole i subvencije stranim investitorima.
U porodilištu se bebe “vakcinišu” bez vakcine.
Nova ministarka zdravlja kaže: ljudskom greškom. Šta bi se desilo da je
medicinka sestra, umesto fiziološkog rastvora, uzela pogrešan lek?
U Ćupriji mladić otišao u bolnicu radi pregleda, pa umro?
Sve nas je manje! Još nerodjena deca su, žrtve sadašnjeg haosa, nemara i bezočnog bahatog pljačkanja.
Lopovi i kriminalci nam javno prkose i prete. A država ćuti. Ili ih otvoreno podržava. Poverava im važne državne funkcije. Na gradjane šalje policijske kordone u punoj opremi, da čuvaju rušitelje i trovače - uljeze, koje je neko doveo u Srbiju uz veliki profit. Izvršitelji prinudno iseljavaju ljude iz sopstvenih kuća i stanova, jer je neko prodao njihovu imovinu, a oni to nisu znali.
Porodično nasilje je u porastu. Posle bračnih partnerki, žrtve su i deca, dok za to vreme centri za socijalni rad ne rade ono za šta postoje, nego se često bave partijskim poslovima. Šef države nam, kao prst u oko, imenuje za ministra i koordinatora za rodnu ravnopravnost Bratislava Gašića, koji je pre nekoliko godina smenjen zbog seksizma i ponižavanja novinarke na radnom zadatku.
Udžbenike, koje su pisali naučnici-stručnjaci za odredjene naučne oblasti, sada menjaju ostrašćeni političari i crkva. Progone se i maltretiraju LGBT, podržavaju se ekstremisti koji šire mržnju… sve da bi se pažnja stanovništva preusmerila sa teških problema koje živimo. Narod zbunjeno ćuti, pokušava da preživi, hvatajući se "za slamku spasa" dok vlast maše lažnim patriotizmom.
Premijerka i predsednik hvale se smanjenjem nezaposlenosti. A kako izgleda to zapošljavanje?Svako, ko je bar jedan sat u nedelji nešto radio, smatra se zaposlenim! Nema veze što od toga ne može da preživi ni jedan dan! I što stvarno nije zaposlen. Skinut je sa spiska nezaposlenih. Veliki broj gradjana pobegao je u svet u potrazi za boljim životom! “Uvoze”se vozači iz Šri Lanke.
Većina u Srbiji živi na minimalcu, koji će od naredne godine biti povećan na 40.020 dinara! I sama premijerka priznaje da bi od toga mogla da živi samo nekoliko dana! A, zbog toga nije čak ni pocrvenela.
Vlast, koja se poistovetila sa državom, kad god im zatreba, uvlače ruku u džep gradjanina. Poslednja velika pljačka je pomeranje početka grejanja koje plaćamo čitave godine. Prave nam dodatne troškove za grejanje stanova, koji su hladni u vreme još aktuelne pandemije korone i nailazeće epidemije gripa.U Skupštinu i Vladu Srbije opet su izabrani NAJGORI! Komuniciraju sa narodom uvredama, pretnjama...
Za sve što ne valja, optužuju “žute lopove”, a nezadovoljne gradjane proglašavaju državnim neprijateljima i izdajnicima.
Gradjanima je sa svakom novom vlašću gore! Svejedno nam je ko je na vlasti, naša agonija se povećava.
Iako je popis stanovništva još u toku, svi znamo da je Srbija skoro prepolovljena!
Naši dušebrižnici su se već obezbedili za buduće vreme, koje se ubrzano približava. Njihova deca će se skloniti (sa našim novcem) u daleke krajeve. A ovde svakodnenvo pristižu Kinezi, Rusi…
Za koga se grade svi ti putevi, pruge, fontane, stadioni, gondole, jarboli, kineske fabrike, Rio Tinto.. Kosovo...? "Drumovi će poželet' Turaka! Al' Turaka nige biti neće!"
NAMA JE GORE i ZATO ŠTO NAM NIJE BOLJE!
Da se vratim na zagadjenje koje u Srbiji nikad nije bilo veće od ovog koje su nam u poslednjih deset godina doneli Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka!
I ekološko i mentalno!
Nepotrebno je “podizanje borbene gotovosti”, jer, nama preti veća opasnost iznutra, nego spolja!
Нема коментара:
Постави коментар