Moja dilema da li AV treba da ide u Srebrenicu 11. jula, na 20. godisnjicu zločina, pojačana je ovih dana, posebno posle Vučićeve izjave da je spreman da tamo ode.
Mora se najpre raščistiti u čije ime ide Vučić. I po čijem nalogu?
Srebrenica se nikako ne sme pretvoriti u političku farsu! Zbog pijeteta prema žrtvama i njihovim porodicama, ovaj planetarni zločin - zvali ga genocid, zločin, ili bilo kako.... a meni je najbliži termin CIVILIZACIJSKA NESREĆA ČITAVOG ČOVEČANSTVA - ne sme se zloupotrebljavati u dnevno-političke svrhe. Toga se moraju čuvati svi - i političari iz sveta i ovi ovde.
Ubedjena sam da se Aleksandar Vučić, kao ličnost, kao ljudsko biće, nije ni za dlaku promenio. Samo je zauzeo novi politički kurs, u skladu sa dnevnim tendencijama i potrebama njegovih političkih ambicija. On ne preza ni od čega kada je u pitanju lična politička korist. A, kako mu verovati ako se, preko noći, preobrati, pa ono što je rekao juče, danas već zaboravi. Sudaramo se sa tim njegovim transformacijama svakodnevno.
Najgore je ako je Aleksandar Vučić stvarno ubedjen u to što radi. To je opasno, zato što se njegova ubedjenja menjaju brzinom munje. Sklona sam više da verujem da je to preporuka veštih marketinških savetnika radi sticanja što većeg broja poena i podrške gradjana koja se u poslednje vreme ubrzano topi.
Potomcima žrtava u Srebrenici ništa ne znači njegova naredjena transformacija. Niko im neće vratiti njihove najmilije. Naprotiv! Mislim da će se stare rane ponovo otvoriti, pozlediti.
Jer, ako neko dugo razmišlja i taktizira pre odluke da se pokaje, onda to ne liči ni na šta drugo nego na POLITIČKU KALKULACIJU! Iskreno pokajanje nije u skladu sa taktiziranjem i osluškivanjem šta će reći neko drugi, ko god to bio. Zbog toga se izražavanje Vučićeve "dobre volje" da ode i pokloni se u Potočarima, može pre smatrati LICEMERJEM!
Ako je istinski osećao srebreničku tragediju, zašto je čekao 20 godina?
Vili Brant je kleknuo i poklonio se žrtvama drugog svetskog rata koji je vodila Nemačka. Brant nije bio pripadnik ni SS trupa, niti bilo kojih Hitlerovih smrtonosnih formacija. Aleksandar Vučić, iako može da kaže da nije direktno učestvovao u likvidacijama u Srebrenici, MORA da ima na umu da je bio deo ZLOGLASNE SRPSKE VLADE - ninistar informisanja, najvažnijeg resora za sprovodjenje ratne propagande. Sada, u njegovoj vladi, medju najvažnijim ministrima je Ivica Dačić, nekadašnji najbliži saradnik Slobodana Miloševića. Obojica su, uz brojne saradnike i partijske drugove, izbegli lustraciju zahvaljujući nedostatku volje, bez izuzetka, svih vlada posle 2000.godine.
Ako Vučić želi da se u Potočarima POKAJE KAO ČOVEK, to bi bilo u redu. Ali, da bi se to shvatilo i prihvatilo kao iskreno kajanje, morao bi mnogo čega još da se seti. I da se promeni. Pre svega da napravi distancu od političara i politike Republike Srpske. Dok to ne vidimo, teško je poverovati. Jer, vuk dlaku menja...
A Srbija? Morala bi da prestane da jednu politiku vodi javno, a drugu tajno!
Mora se najpre raščistiti u čije ime ide Vučić. I po čijem nalogu?
Srebrenica se nikako ne sme pretvoriti u političku farsu! Zbog pijeteta prema žrtvama i njihovim porodicama, ovaj planetarni zločin - zvali ga genocid, zločin, ili bilo kako.... a meni je najbliži termin CIVILIZACIJSKA NESREĆA ČITAVOG ČOVEČANSTVA - ne sme se zloupotrebljavati u dnevno-političke svrhe. Toga se moraju čuvati svi - i političari iz sveta i ovi ovde.
Ubedjena sam da se Aleksandar Vučić, kao ličnost, kao ljudsko biće, nije ni za dlaku promenio. Samo je zauzeo novi politički kurs, u skladu sa dnevnim tendencijama i potrebama njegovih političkih ambicija. On ne preza ni od čega kada je u pitanju lična politička korist. A, kako mu verovati ako se, preko noći, preobrati, pa ono što je rekao juče, danas već zaboravi. Sudaramo se sa tim njegovim transformacijama svakodnevno.
Najgore je ako je Aleksandar Vučić stvarno ubedjen u to što radi. To je opasno, zato što se njegova ubedjenja menjaju brzinom munje. Sklona sam više da verujem da je to preporuka veštih marketinških savetnika radi sticanja što većeg broja poena i podrške gradjana koja se u poslednje vreme ubrzano topi.
Potomcima žrtava u Srebrenici ništa ne znači njegova naredjena transformacija. Niko im neće vratiti njihove najmilije. Naprotiv! Mislim da će se stare rane ponovo otvoriti, pozlediti.
Jer, ako neko dugo razmišlja i taktizira pre odluke da se pokaje, onda to ne liči ni na šta drugo nego na POLITIČKU KALKULACIJU! Iskreno pokajanje nije u skladu sa taktiziranjem i osluškivanjem šta će reći neko drugi, ko god to bio. Zbog toga se izražavanje Vučićeve "dobre volje" da ode i pokloni se u Potočarima, može pre smatrati LICEMERJEM!
Ako je istinski osećao srebreničku tragediju, zašto je čekao 20 godina?
Vili Brant je kleknuo i poklonio se žrtvama drugog svetskog rata koji je vodila Nemačka. Brant nije bio pripadnik ni SS trupa, niti bilo kojih Hitlerovih smrtonosnih formacija. Aleksandar Vučić, iako može da kaže da nije direktno učestvovao u likvidacijama u Srebrenici, MORA da ima na umu da je bio deo ZLOGLASNE SRPSKE VLADE - ninistar informisanja, najvažnijeg resora za sprovodjenje ratne propagande. Sada, u njegovoj vladi, medju najvažnijim ministrima je Ivica Dačić, nekadašnji najbliži saradnik Slobodana Miloševića. Obojica su, uz brojne saradnike i partijske drugove, izbegli lustraciju zahvaljujući nedostatku volje, bez izuzetka, svih vlada posle 2000.godine.
Ako Vučić želi da se u Potočarima POKAJE KAO ČOVEK, to bi bilo u redu. Ali, da bi se to shvatilo i prihvatilo kao iskreno kajanje, morao bi mnogo čega još da se seti. I da se promeni. Pre svega da napravi distancu od političara i politike Republike Srpske. Dok to ne vidimo, teško je poverovati. Jer, vuk dlaku menja...
A Srbija? Morala bi da prestane da jednu politiku vodi javno, a drugu tajno!
