IZVINJENJE!

Sinoć sam napravila ozbiljnu profesionalnu grešku, zbog  koje želim da se se IZVINIM svima koje sam tim postupkom uznemirila. Objavila sam tvit sledeće sadržine:

A evo kako je bilo:

Odmah po uvođenju policijskog časa, Televizija N1 počela je sa emitovanjem reprize dnevnika od 19 časova, u terminu vesti u 22 h. Smatrajuci tu činjenicu neobicnom raspitala sam se o čemu je reč. Moj pouzdani izvor iz njihovih redova mi je objasnio da ima nekih neizvesnosti u vezi sa dozvolom za kretanje u toku policijskog časa. Tada je postupak dobijanja te dozvole bio još u toku.

Pošto se u terminu u 22 časa, repriziranje vesti, objavljivanih u 19 časova, nastavilo i narednih dana, izgledalo je ubedljivo da problemi sa dozvolom još nisu rešeni. O izmenama u programu, od redakcije N1 nisam čula nikakvo obaveštenje.

U toj sumnji me je učvrstila i Olja Bećković koja je, pred kraj Utiska nedelje,koji je iz istih razloga emitovan u izmenjenom terminu, u nedelju u 14 časova, obavestila javnost da je vreme emitovanja moralo da bude promenjeno upravo iz razloga što im dozvola kretanja u uobičjeno vreme emitovanja (21 čas, nedeljom) nije data.

Na osnovu svega toga, zaključila sam da taj problem za N1 nije rešen i da su programske promene posledica.

Priznajem da je moj propust što nisam još jednom proverila informaciju o dozvoli N1 TV.


Izvinjavam se Televiziji N1 i svima ostalima koje je moja informacija dovela u zabludu i uzemirila.

MI SMO ŽRTVE VUČIĆEVOG TRAGIČNOG ODRASTANJA

Želim odmah da naglasim da ovo nije odbrana Aleksandra Vučića od njegovih grehova, opasnih ambicija bez pokrića i lošeg odrastanja.
Naprotiv!

Danima od emitovanja filma Slaviše Lekića i njegove sjajne ekipe, u javnosti se oglašavaju neki tipovi bliski SNS-u i Vučiću, ponovo podilazeći njegovoj sujeti,pokušavajući da ospore ono što DOKUMENTI, vidjeni u filmu "Vladalac", (koji su samo majstorski dobro složeni) verno odslikavaju dogadjaje i okruženje u kome je predsednik Srbije odrastao. I stasao kao političar.

Pokazalo se mnogo puta da deca ambicioznih roditelja, lako u najdelikatnijem dobu, skrenu u "pogrešnu ulicu". A oni koji bi trebalo da ih vrate na pravu životnu raskrsnicu, u tom trenutku ne primete kuda dete ide, jer se bave sopstvenim ambicijama i karijerama. Za razliku od Vučića, neka deca uglednih roditelja su prošla gore, jer njihova pogrešna ulica vodila je u još veći ambis nego što je politika.

Elem, niko ne može osloboditi odgovornosti njegove roditelje,posebno majku, što mu nije na vreme objasnila da, recimo, majka bolje zna koliko i kakvo dete je rodila. Ne bi zatim doživela onakvu javnu bruku da je pred čitavom nacijom sin izlaže podsmehu kada je ubedjuje da je rodjen sa 1,7 kg, iako ona uporno pokušava da taj podatak demantuje.

Kao majka ne znam kako bih to preživela.

Kada se jednom skrene pogrešnimm putem, ako se na vreme ne vrati, sve više se udaljuje od cilja. 

Očigledno, Aleksandar Vučić nije imao sreću da se na vreme sretne sa nekim čestitim,normalnim ljudima, da izgradi u sebi čvrstu ličnost i zdravo rezonovanje. Da može da razluči normalno od  nezdravog. Imao je još jednu nesreću: odrastao je uz turbulentna gibanja i raspad Jugoslavije iza koga je usledio rat. Izazovi su bili svuda oko nas.  Najgore što je moglo da mu se dogodi je uključivanje u Srpsku radikalnu stranku i susret sa inteligentnim, ali veoma opasno usmerenim Vojislavom Šešeljem. U isto vreme podlegao je navijačkom izazovu, jer je u godinama odrastanja veoma lako postati deo rulje.

Naravno, sa toliko kobnih izazova, nije teško izgubiti sebe. Naknadno ispravljanje grešaka, ako uopšte shvati, veoma je mukotrpno. Pogotovo ako mu se u isto vreme nude tako "slatki" zalogaji, kakva je vlast.

Ono što se posle dogadjalo, sve do danas, posledice su prethodnog.

Film "Vladalac", na koji ovih dana pljušte potoci pljuvačke, potkrepljen je dokumentacijom o političkom odrastanju predsednika Srbije. Niko do danas nije označio šta je u njemu netačno! A cela ta istinita priča kompromituje današnjeg Vučića. Teško je prihvatiti istinu, pogotovo na pragu izbora, koje on shvata kao  biti il' ne biti. Jer, onako kako je njegova ličnost formirana,  izgleda da AV ne pomišlja da je vlast prolazna i da će jednog dana mesto lidera - i u državi i u stranci - morati da prepusti nekom drugom. Ako ni zbog čega drugog, a onda sigurno iz bioloških razloga.

Vučić ima još jednu veliku nesreću,da su se oko njega okupili LOŠI ljudi, željni nezasluženog profiita, bogatstva, karijere... svega onoga što im po sopstvenom kvalitetu ne pripada. Oni mu podilaze, hvale ga, uvlače se, poltronišu...,  ne zato što su uvereni da je on BOG, nego što znaju da, ako on sidje s trona, oni svi padaju, a mnogi  od njih će završiti i u zatvoru. Svakako svi će otići na deponiju istorijskog otpada.

Vučićeva trageija je i što nema prijatelje! Jer bi mu, da ih ima, pomogli da se osvesti, da ne srlja dalje u sopstvenu i našu propast. Licemerno je kada Ana Brnabić izjavi da ga, posle dokumenata o njegovim porocima, još više poštuje. Da je iskrena, da mu je stvarni prijatelj, javno bi ćutala. A njemu lično bi pomogla da ovu bruku prevazdje, upravo neizlaženjem u javnost. O profiterima poput Aleksandra Gajovića, Zorane Mihajlović... i podguznim muvama koje su, nažalost - zahvaljujući Vučiću - dobile nezasluženo mesto u Skupštini i Vladi Srbije, sa posledicom da, nekada veliki ugled Srbije,srozaju u blato, ne vredi trošiti reči. Iako su oni sramotna stvarnost Srbije.

Kad tad, Vučiću će biti jasno da su ga oni koji su mu najviše aplaudirali, uništili. Niko neće moći da izbegne sud istorije, pa ni on. A ološ, okupljen oko njega, beskrupulozan kakav je, pokušaće da se ponovo prikači nekim novim liderima.

Ona Srbija i njen narod, koji su nekada poštovani,  zbog umobolnih koje je, na opštu nesreću i narod podržavao, uvučeni su u kaljugu, u blato od koga će se prati bar onoliko koliko je trebalo Nemcima da operu obraz od Hitlera.

Tužno, do suza, sada zvuče sva ona svedočenja sa Solunskog fronta, sa iskrcavanja u Bizerti, kada su srpski rodoljubi, ranjenici u ritama, marširali u svečanom stroju,  zaustavljajući dah prisutnima, uz ogromno poštovanje! Još tužnije je izgledao predsednik Srbije koji, na stogodisnjicu završetka velikog rata, sedi u trećem redu,ponižen od onih koji su nam nekada bili prijatelji!

Nikad nije kasno da se vratimo na pravi put. Samo, što dalje idemo pogrešnom ulicom, to će povratak biti sve teži i duži. I, naravno, skuplji! Posebno ako se plaća krvlju i ljudskim životima. A to smo iskusili više puta u srpskoj istoriji.

Istina je uvek pobednik, ma koliko je teško priznati je javno! Ona je jedina terapija za bolest koja je, kao epidemija koronavirusa, zahvatila Srbiju.

Bolje je ČASNO izgubiti, nego pobediti na lažima i prevarama. Jer, u laži su kratke noge, pa se korak lako i brzo izgubi!

GORDANA ČOMIĆ, DEMOKRATA SA DILEMOM

Iskreno sam tužna i iznenadjena odlukom Gordane Čomić da se pridruži Srpskoj naprednoj stranci. Da pogazi stranačku odluku.

Šta se krije iza ove "odluke" uvažene dugogodišnje poslanice - demokratkinje, možda nećemo nikada saznati.

Ne mogu da taj zaokret primim kao njenu slobodnu odluku, da je shvatila da je njena stranka pogrešila kada se pridružila grupi opozicionih partija koja bojkotuje izbore. Još manje mi je prihvatljivo da, posle tako duge demokratske karijere, gospodja Čomić mirno i odlučno, kakva inače jeste, odluči da se pridruži svojim političkim protivnicima.

Aleksandar Vučić je požurio da najavi podršku svoje stranke pri izglasavanju njenih zakonskih predloga. Maja Gojković je, istovremeno, bezrezervno te predloge stavila na dnevni red skupštine.

A meni neprekidno odzvanja Čomićkino uporno poslaničko pitanje o tragediji helikoptera kojom prilikom je poginulo sedmoro ljudi. I svi odgovorni proglašeni nevinim!

Da li će Gordana Čomić i dalje ponavljati to pitanje?  Otkuda sada taj obrt da se njeni predlozi bezrezervno prihvate, posle brojnih odbijanja ovih, ali i mnogih drugih odličnih i korisnih predloga koje je poslanica DS godinama davala?

Nesto mi tu nije u redu!

Pamtim mnogo puta oprobane prljave političke metode "ubedjivanja",  pa se nešto bojim da neka od njih nije primenjena i ovog puta.

Videcemo u nastavku ko je izneverio  poverenje.

U svakom slučaju, za krhki demokratski blok je nenadoknadiva šteta!

SRPSKO-CRNOGORSKI VERSKI SPOR-OPASNA MANIPULACIJA VERNICIMA

Danas je godišnjica smrti moje majke. Iako nisam vernik, svake godine, na danasnji dan, palim joj svecu, jer je ona bila ISTINSKA vernica.

Ispred crkve sretoh jednu koleginicu. Odmah je započela priču o litijama i protestnim šetnjama vernika. Pita me šta ja mislim o tome, s obzirom da zna da ja ne pripadam nijednoj religiji.

- Je l' vidiš šta nam rade Crnogorci? Hoće da nam uzmu Srpsku pravoslavnu crkvu? - kaže, sa mnogo gneva.

- Priznajem, ništa ne razumem. Ko hoće da uzme? Šta? Od koga? Ovo nema veze sa religijom. Čist imovinsko-politički spor.

I tu počinjemo razjašnjavanje. Ona strpljivo sluša, mada joj se moj stav ne dopada.
Pitam je, ko i kako nju ugrožava.

- Šta su tebi uskratili po novom zakonu? Nisi  ni Crnogorka, ne živiš tamo....

- Ja sam vernik SPC. A oni hoće da uzmu imovinu moje crkve u Crnoj Gori. I hoće da osnuju svoju crnogorsku pravoslavnu crkvu.

- Crnogorska crkva već postoji.Ta imovina je na teritoriji njihove države. Oni su gradjani CG. Dakle, to treba odvojiti od religije i ne zbunjivati narod.A, sa ekonomske strane, meni stvari izgledaju ovako:

Crkva ne plaća porez, doprinose.... čak ne plaća ni gradski prevoz. Ni zdravstvenu participaciju. A, koliko znam, čak ni karte za, na primer, zooloski vrt...
A SVE SVOJE "USLUGE" MASNO NAPLAĆUJU!

Celokupno crkveno osoblje, posebno sveštenici, medju  kojima nema siromašnih, žive na teret budžeta, koji puni narod. Država svima plaća zdravstveno i penziono osiguranje, imaju sva prava, čak i privilegije. Taj novac,koji oni troše,u državne fondove uplaćuju svi gradjani. Crkvi je  u potpunosti restitucijom vraćena oduzeta imovina. Država, narodnim novcem, podržava sve crkvene projekte i gradnju objekata.

Sve, dakle, ide na teret državnih - NARODNIH fondova! Pa, onda mi je logično da država ima pretenzije da ubira deo profita od crkvene imovine.

- Ja redovno idem na litije i molebane.Niko nije rekao da se finansiranje crkve dovodi u pitanje. Crkva je naša... pa, valjda treba da je pomažemo?

- Pa, valjda i Crkva treba da pomogne svoje vernike? Ili bar da ne troši narodni novac?

- Svi nam govore da je ovo atak na nas vernike.

- Ne očekuješ, valjda, da će da priznaju da žive na račun naroda?

- Pa.... ne znam... Ali, Milo Djukanović je uzuzrpator, mafijaš....

- Kakve to veze ima sa tobom? I sa crkvom?

- Ali, on vlada Crnom Gorom preko 30 godina... Niko ne može da ga smeni... Gadjani su nezadovoljni...

- Zašto onda glasaju za njega? Koliko puta su izašli na izbore i dali mu poverenje?

- Ne znam.... ali, on je postao ikona...

- A kako to ugrožava Srpsku pravoslavnu crkvu?

- Ljudi kažu da su vernici SPC ugroženi. Čula sam da je nešto o tome govorio i Selaković...


Obe smo žurile. Bila je na rastanku zbunjena. Nisam sigurna da sam joj pomogla da razbije zablude. Nije mi to ni bila želja.

Kad sam stigla kući, vidim njen propušten poziv. Pozivam, a ona me, kao iz topa, pita:
- Razmišljaš li ti gde ćeš kad umreš?
- Ne! A zašto?
- Pa, gde će ti duša?
- Ja nisam vernik, pa za mene nema mesta ni u paklu, a pogotovu ne u raju.
Znači, ne mogu da umrem. Imam važnija posla!

PROTIV UGNJETAČA, MANIPULATORA, LOPOVA, LAŽOVA...ima još mnogo da se radi...
Pogotovo sto i u  Srbiji i u Crnoj Gori predstoje izbori.  Pa je potrebno preusmeriti pažnju glasača, dok glavni  "vozovi" prodju.

Ne bih se začudila ni da se ove gužve i uznemiravanja naroda zajednički planiraju  i sprovode.

PANIKA SNS-OVACA U SKUPŠTINI SRBIJE!

Iako je poslednji četvrtak u mesecu rezervisan za pitanja koja narodni poslanici treba da postave premijeru i članovima Vlade, danas je poslovnik o radu Skupštine Srbije POCEPAN, ne samo prekršen!

Vladu je predstavljao premijer/ka, a pomagali su mu/joj odabrani ministri, kvalifikovani za neslavne poslove koje smo gledali u direktnom prenosu.

Opozicija se, naravno, nije čula, osim Djordja Vukadinovića, koji, jedini, ne bojkotuje rad parlamenta. Zato se na njega obrušila teška artiljerija Srpske napredne stranke. Premijerka ga je čak propitivala i šta je radio 2006., da li je bio član DSS, da li je podržavao otcepljenje Crne Gore... samo što ga nije pitala za broj cipela i donjeg veša.

A Djole je, mora se priznati, bio ubedljiv, argumentovan, provokativan....

Premijer/ka je mucala, ponavljala rečenice, saglašavala se sa Marjanom Rističevićem i svima kojima su, izgleda, podeljena pitanja koja treba da postave, da bi se članovima Vlade dao šlagvort za pucanje po neprisutnim protivnicima.

Vladajući su govorili koliko su hteli, vreme im nije mereno, niti ih je predsedavajući prekidao. Veroljub Arsić je jedino isključivao Vukadinovića posle dva minuta.

Vladini reprezentativci su pričali o Krušiku, pljački, kriminalu, ali iz svog ugla i vremena kada su oni bili opozicija.

Ana Brnabić se požalila javnosti da su uzbunjivač Aleksandar Obradović i istraživački novinari uništili fabriku svojim informacijama i da je šteta od toga velika,pa će ona i Vučić morati mnogo i dugo da rade da ga podignu na "nivo pre propagande". Nije ništa rekla da li će se pokrenuti istraga u vezi sa učešćem u nelegalnim poslovima Branka Stefanovića,oca ministra Nebojše Stefanovića, niti je komentarisala tvrdnje uzbunjivača i medija da je firma GIM koju je on predstavljao, za samo dva posla zaradila preko četiri miliona dolara - kao proviziju za posredovanje. Niti da je "Krušik" ocu ministra policije i firmi GIM prodavao oružje jeftinije od proizvodne cene. Nije pominjala ni sukob interesa s obzirom da je ministar Stefanović izdao svom ocu ddozvolu za izvoz oružja.(Slično kao što je ministar Krkobabić učestvovao u imenovanju svog sina Stefana za v.d.direktora Stare Planine). Takodje, nije se setila da kaze koju rec o svom sukobu interesa i poslovima njenog brata za državu Srbiju.

Niko nije pominjao aferu Jovanjica! A bilo bi dobro da javnost zna da li je farma kanabisa uništena, da li su rezerve, spremne za prodaju, likvidirane, ili ih je neko drugi preuzeo dok je vlasnik Koluvija u pritvoru.

Kanonadu protiv opozicije, posebno protiv prisutnog Vukadinovića, podržavali su ministar zdravlja Lončar, Jadranka Joksimović, a posebno se "mudrošću" isticao Alekandar Vulin. Jedan Palmin poslanik se žalio da mu je Joksimovićka svojim govorom uznemirila tetku, pa je ministarka morala da objašnjava da je njen ton bio predvidjen za opoziciju, a ne za njega, pošto je on koalicioni partner. Zbog poslanikove tetke se uznemirila i ministarka.

Prema očekivanju, nije izostalo ni pominjanje Dragana Djilasa, kao obavezno štivo.


Za nedelju je predsednik SNS Aleksandar Vučić zakazao Glavni odbor, na kome, kako je najavio, treba da se govori o stanju i problemima u stranci. Rekao je da ce neki kadrovi, koji nisu ispunili očekivanja, morati da se pozdrave sa funkcijama i privilegijama.

Jedan ugledni beogradski novinar, današnje dogadjanje u Skupštini razume kao kvalifikacioni meč pred eliminaciju nekih učesnika.

Videćemo da li će i koga, SNS pustiti niz vodu. Ili će opet izdati saopštenje da je Glavni odbor jednoglasno zamolio Aleksandra Vučića da se ne povlači.

Jer, istina je, bez Vučića nema ni SNS-a.Raspasce se kao kula od karata!

ZAŠTO FISKALNI SAVET PODRŽAVA POSKUPLJENJE STRUJE???

Bojan Andrejic

"Na delu je teror vlasti nad građanima Srbije! 70%građ. ima manju platu od 35000 din. Biraju da li da kupe hranu ili lekove. Deci obuću, odeću ili da plate račune. Svi oni su u riziku da ostanu bez doma ili što je najgore bez biološke dece.Nije mi jasno zašto ćute i sve ovo trpe?"


ZVUČI ZASTRAŠUJUĆE, ALI JE, NAŽALOST,  TAČNO!
------
Moram da priznam da se ovog puta ne slažem sa mišljenjem Fiskalnog saveta i uvaženog profesora Pavla Petrovića. Reč je o proceni da je struja u Srbiji jeftinija za oko 30 odsto, u odnosu na evropske zemlje. I da je povećanje cene neminovno.
Verujem da je matematički taj podatak tačan i nesporan.Ali...

Fiskalni savet se ograničio samo na uporedivanje jedne stavke. A to nije dobro, čak je veoma loše. Jer, za uporedjivanje se mora uzeti šira slika. I analaizirati ukupno stanje stvari, koje nije ni korektno, ni tačno.

Najpre bi se morale uporedjivati zarade u Srbiji sa evropskim. Sa 463 evra prosečno, Srbija je na dnu lestvice. Siromaštvo u Srbiji je veoma zabrinjavajuće. Prema nekim podacima, više od pola miliona ljudi je na ivici bede. 

Podaci o nezaposlenosti od 9,5%, kojima se hvali aktuelna vlast, takodje nisu tačni. Reč je samo o novoj metodi evidentiranja,a ne stvarnom povećanju zaposlenosti. 

Kakav je učinak ZAPOSLENOG koji, u toku jedne radne nedelje radi bar jedan ili dva sata, ? 
Koliko je njegov standard povećan sa takvim "zapošljavanjem"?
Koliko su takvim zapošljavanjem obogaćeni penzioni,zdrvstveni i ostali obavezni fondovi?
Koliki su mesečni prihodi zaposlenih na taj način?
konačno, koliko ima tako zaposlenih u ovom trenutku?

Dalje, bilo bi dobro da se sa uporednim podacima o cenama električne energije, daju i podaci o korisnicima i njihovim životnim uslovima.

Koliko u Srbiji ima socijalno ugroženih? Koliko njih prima socijalnu pomoć? Apsurd je da se socijalna pomoć isplaćuje devet meseci godišnje, a preostala tri meseca su nepokriveni.
Koliko imaju članova porodice; kakav im je zdravstveni status? Kojoj starosnoj kategoriji pripadaju?

I podaci koliko ljudi prima samo minimalac, a koliko njih osim minimalca prima i gotovinski deo zarade, u koverti, koji ne prolazi kroz legalnne tokove, što rezultira osiromašenjem zdravstvenog i PIO fonda, a to se onda mora dopunjavati iz budžeta, što znači da se trošak nelegalnog poslovanja rasporedjuje na sve gradjane Srbije.

Brojne su rupe u ekonomskoj logici i računici. 

Netačne su,ironične  i opasne populističke izjave da nam je dobro, da nam je sve bolje, i da će se uskoro oni koji su krenuli van granica Srbije u potragu za pristojnim životom i zaradom, vratiti, jer, kako reče predsednik Srbije, plate medicinskih sestara biće 50 do 55 hiljada dinara. I to je, dakle, taj mamac?
Surovo, neljudski zvuči uporedjivanje te nove plate med.sestra u odnosu na oko 3.500 evra u Nemačkoj. I onda dolazimo do, takodje nekorektnog, uporedjivanja da su troškovi tamo značajno viši. Jesu, ali ne svi! Ipak, od zarade ostaje veći deo za daleko bolji ukupni životni standard. I ostale pottrebe i želje!

Znači, osim uporedjivanja cena električne energije sa evropskim, nužno je i uporediti zarade! Tada bismo imali realniju sliku. 

U cilju približavanja realnosti mora se posmatrati i novi penzioni zakon, koji je predstavljen kao poboljšanje. Tzv. švajcarski model je, u našim uslovima, VELIKA PODVALA.
Od povećanja i uskladjivanja će biti mala vajda. Inflacija je nerealno zamrznuta na jedan do dva odsto. A povećanja plata u javnom sektoru su već obavljena da bi se veštački naduvao prosek 500 evra, pre nego što švajcarski obračun stupi na snagu. Računica pokazuje da bi eventualno povećanje penzija moglo da dostigne 1,5 najviše dva odsto. Pa, na osnovicu od prosecnih 26.000 dinara, korekcija iznosi manje od 500 dinara.

Umesto  privida socijalnih davanja, koja mnogi ne uspeju da iskoriste, potrebno je obezbediti EVROPSKU CENU RADA. Onda se ne bi morala subvencionisati struja, voda, komunalije i ostale kategorije troškova. Svako bi imao mogućnost da je plati bez socijalne pomoći. 

Obmana je da je po svaku cenu potrebno održavati propala preduzeća radi čuvanja radnih mesta hiljada radnika. Jer, to veštačko održavanje "bolesnika" u stečaju više godina, na teret svih gradjana, mnogo je skuplje od njegove potpune likvidacije.

Poseban problem su pljačke, nesavesno i nesposobno rukovodjenje i trošenje, uključujući i neke privatizacije sa visokim subvencijama, gde se za jedno radno mesto plaća više hiljada evra, od čega zaposleni radnik dobija 250 do 300 evra.

Minimalna potrošačka korpa je oko 37.000  dinara, a minimalna zararada 32.000. Kako će se nadoknaditi nedostajuća razlika, koja se, mesec po mesec, gomila, uvećava i postaje veliki dug, koji se zatim uteruje preko prinudnih izvršitelja, što takodje povećava troškove i dugove..

 I tako u krug!

Iako je predsednik Srbije, sa nesposobnom i neodgovornom vladom, već proglasio "ZLATNO DOBA", taj "film" nećemo skoro gledati.

Još kada se svemu dodaju nemerljive pljačke i nesavesno trošenje budžeta, dolazimo do poraznog saznanja da smo još na dnu, i da ćemo dugo ostati tu gde smo, sa opravdanom strepnjom da ćemo još tonuti.

Zato bi bilo dobro da bar ozbiljni ljudi i institucije, poput  Fiskalnog saveta, prognoze i analize daju opreznije, sveobuhvatnije i -   zašto ne - HUMANIJE!

FOND ZA "POVEZIVANJE STAŽA" - LEGALIZOVANA PLJAČKA NARODA

Prvi ozvaničeni kradljivac intelektualne svojine u Srbiji, u uzurpiranoj funkciji  ministra finansija, hvali se da, izmedju ostalog, u budžetu postoji stavka za POVEZIVANJE  RADNOG STAŽA za radnike kojima nisu redovno uplaćivani doprinosi za PIO - penzijsko i invalidsko osiguranje.

Taj novac je OTET od nas koji smo svoj radni vek pošteno odradili  i redovno ulagali u penzioni fond.

Razumem da je veliki broj ljudi u nevolji kada mu PIO saopšti da im za penziju nedostaje nekoliko godina. Ali, da li je neko od tih ljudi razmiišljao ko ga je i zašto doveo u takve probleme.

Postoji više kategorija ugroženih po osnovu neuplaćivanja doprinosa za penziono  osiguranje.

Javna je tajna da veliki broj preduzeća radnicima zvanično isplaćuje samo minimalac, a da veći deo zarade primaju na ruke, u koverti. Na taj iznos iz koverte se ne plaća nijedna obaveza državi.
To je PRVA U NIZU PLJAČKI DRŽAVE.

Propala, prodata i preduzeća u stečaju, koje je vlast prodala svojim "investitorima", takodje su u priličnom broju dužnici fondovima.
....
Za sve te i brojne nepomenute razloge postoje odgovorni ljudi, koji su u nekom trenutku svesno prećutali obaveze, koje su sigurno predvidjene ugovorima o prenosu vlasnistva. A da ne pominjem one koji su čak dobili i subvencije, pa su, kada su ih potrošili, pobegli.

Najlakše je u takvim kriznim situacijama zavući ruku u džep gradjana koji su uredno ispunjavali svoje obaveze.

Ona prva grupa, koja je svesno prihvatila ilegalnu zaradu, morala je da misli na posledice, koje su ih stigle na kraju radnog veka. A prema ne malim iznosima koji su primani tajno, mogli su od te zarade sami da uplaćuju doprinose, kako bi imali uredne uslove za miran odlazak u penziju. Sami su krivi sto su, prvo, pristali da učestvuju u pljački, i drugo, što - kad je već tako, nisu mislili na svoju penzionersku "budućnost".

Što se ostalih oštećenih tiče, i oni, takodje, snose deo odgovornosti za svoju tešku sudbinu. Jer, imali su priliku da se pobune. Da ne dozvole prevare vlasti, koja ih je opljačkala. I, najvažnije, morali su da na izborima USKRATE POVERENJE onima koji ga nisu zaslužili.

Država je takodje morala da zna da će ti radnici, pre ili kasnije, doći do penzije i da će imati praznine. Ali je lakonski novac od prodaje firmi trošila na razne sopstvene privilegije i ciljeve.

Sada se ispostavlja račun svim gradjanima Srbije koji pune budžete i fondove.

Nije pošteno!

Ti vlastodršci i odgovorni predstavnici naroda moraju da plate svoje greške. Znači, treba utvrditi pojedinačnu odgovornost i, osim kazne za nesavesno ili kriminalno poslovanje, ODUZETI PRIVATNU IMOVINU stečenu na nesavestan ili kriminalan način. A novcem od prodaje, na primer, 24 stana u Bugarskoj, više nekretnina u Beogradu i širom Srbije, automobila i drugih vrednosti, dopuniti fondove i obeštetiti radnike.

Sve dok neodgovorno rukovodstvo države bude neometano pljačkalo narod koristeći svoje pozicije  i dozvoljavalo svojim podanicima da to isto rade, rupe u budžetima će se produbljivati.

Naravno, verujem da ima i onih koji ovu vlast dobrovoljno pomažu i blagonaklono gledaju na kriminalne pojave. Takvi mogu  SAMO  svoju imovinu da poklone partijama. To je njihovo pravo.

Ali niko nema pravo da otima od nas! I da to u predizbornoj kamanji koja traje neprekidno,  predstavlja kao veliku humanost i brigu za narod!