PREDIZBORNA OBEĆANJA

Kako se kampanja zahuktava, sve vise mi naviru secanja na priče mog oca o dogadjajima iz njegove rane mladosti. Pa resih da ih podelim sa vama.

I
Krenuo Dragisa Cvetkovic, u predvečerje drugog svetskog rata u svoj zavičaj da pred izbore poseti svoje zemljake, negde u okolini Leskovca. Fijaker se zaustavlja u svakom selu, okupljeni narod traži, svako po nešto - neko kuću, neko krov, kravu,, tele, volove, ambar.... Dragiša sluša i svom sekretaru naredjuje da zapisuje želje birača.

Sekretar poslušno piše i ceduljice sa željama predaje šefu, a ovaj svaku uredno zadene u šešir.

Na polasku, u znak pozdrava, Cvetković skida šešir i široko zamahne. Papirići sa željama se razleteše, a fijaker odjuri put Beograda.

Vetar razveja želje... i obecanja...

II
Na istom tom putu, stigao Cvetković u selo gde je živeo priličan broj Cigana. Slika se ponavlja - svi izvikuju želje. Jedino se Mika harmonikaš drži po strani i upadljivo ćuti.

Primeti to Cvetković pa mu se obrati:

- Miko, burazeru, zar tebi ništa ne treba?
- Ne, fala gosn' predsednik. ne treba nista.
- Ma, 'ajde Miko, poželi i  ti nešto, - navaljuje Cvetković.
- Pa, ako baš mora, gosn' predsednik, eto, pisi dva jaja! reče Mika posle dužeg nećkanja.

Cvetković se okreće sekretaru i naredjuje:

- Piši za Miku harmonikaša dva jaja....  ma, cekaj, sta ce ti samo dva jaja?
- Pa da ukumpletiramo onaj k.... koji ćedu ovi sto kukaju dobiti!