ČIJA JE SRBIJA?

Telekom, jedna od retkih profitabilnih kompanija, uskoro će promeniti vlasnika.

Železara Smederevo je bila prodata, pa vraćena, jer novi vlasnik nije ostvarivao profit nego gubitke.
Sada smederevskim gubitasem upravljaju strani menadžeri, sa mogućnošću da postanu vlasnici.

Mobtel je odavno postao Telenor... Prvi maj Pirot, Zastava iz Kragujevca, Imlek,  Knjaz Miloš.... JAT, B92, Hemofarm, Zdravlje... cementare, pivare,mlekare, staklare..... i mnoge druge su sada u većinskom ili potpunom vlasništvu stranaca.

Savamala će postati Beograd na vodi, a vlasnici tog dela glavnog grada će biti bogati šeici iz Emirata... Po Vojvodini je rasprodato zemljište...

Kada se, jednog lepog dana, ova rasprodaja okonča, šta će ostati od Srbije? Pare će se potrošiti na "kocku, žene i kafane" (tako se u mom selu kaže za raspikuće).

A onda ćemo i mi, ili oni koji prežive, biti vlasništvo nekih novih robovlasnika.

Ovi što nas vode u propast zbrisaće prvim avionom Er Srbije i dobiti uhleblje kod onih koje su zadužili.

Narodu će kao slamka spasa ostati omraženi Mišković, kome je oduzet pasoš.

VREME LECI SVE

Zapažanja gnevnog gradjanina - TREĆI PUT!

VREME LEČI SVE

Vreme leči rane, kaže stara latinska izreka. Da je tačna, potvrdjuje i naša stvarnost. Bolni, restriktivni rezovi koji su, nesumnjivo, najviše zaboleli penzionere, polako zarastaju.

I pored ne manje bolnih naknadnih korekcija, sve se redje čuju reči protesta. A ako se i čuju, vlast na njih ne reaguje.

Sindikati penzionera, koji su na početku reformi bili gromoglasni, više se ne oglašavaju. Šta se dogadja na relaciji penzioneri – Ustavni sud nepoznato je javnosti. Ustavnom sudu se ne žuri. Na raspolaganju ima četiri – pet godina. Dotle će se valjda oglasiti.

Dok smo lupili dlanom o dlan proleteše  šest meseci od početka reformi. Penzioneri su  počeli u kalendaru da precrtavaju dane, nedelje, mesece koji su prošli. Još samo 42 meseca ili  1.267 dana, deli ih od trenutka kada će, puni životne radosti, istrčati iz mračnog tunela na svetlost dana. A dotle?!  Valjda će i država stati na čvršće noge. I, onima koji prežive,  pomoći da dočekaju bolje dane.

Premijer je već dao svoj doprinos. Posetio je jedan dom starih i razbio monotoniju jednoličnih dana. Od srca im je zahvalio na razumevanju za teškoće u kojima se nalazi  Srbija. Od penzionera je dobio pogaču, a oni su zauzvrat dobili video zapis njegove posete. Tako će moći da bezbroj puta evociraju uspomene na istorijski dan proveden sa premijerom.

Do svetle budućnosti ima mnogo prepreka. Beskorisno je osvrtati se na predizborna obećanja i prekorevati vlast zbog toga. Nije nimalo lepo, jer vlastodršci mogu da se postide.

Ostalo nam je jedino da ćuteći  plaćamo skuplje grejanje, skuplju struju i sve drugo što iz toga proizilazi.  Jedino je sigurno, ako se ovako nastavi, nezaštićeni će  preći u zaštićene.

Tragikomična je izjava ministra Vujovića da će struja poskupeti samo za pola dinara po kilovatu. I to, da se utešimo, ne odmah, nego čak tamo u maju – ove godine!

Kada se sve dobro sagleda, možemo zaključiti: ko od penzionera preživi, svaka mu čast! 

PS: Izgleda da se boljitak već nazire. Siniša Mali počeo je rasprodaju magle, pardon stanova,  u kuli  Beograda na vodi. A i premijer je najavio da će MOLITI MMF u naše ime!

                                                                                  Dr Miroslav Todorović

                                                                                              Beograd

KOME ODGOVARA PREMIJER VUČIĆ?

Nije lako biti premijer! Čak ni u boljim vremenima i sredjenijim državama.
Aleksandr Vučić to očigledno nije znao sve dok nije zaseo na tron u Nemanjinoj 11. Zato sada mi imamo probleme.
Čovek koji je ceo svoj radni vek proveo kao partijski kadar - od Šešeljevog potrčka, pa na dalje, ne može ni da zna šta je država. Šta sve mora da popravi, pogotovo u našim uslovima. Srbija ne zna ni gde su joj granice, ni koliko ima stanovnika. Ne zna ni koliko ima zaposlenih u administraciji, a procene su do 8oo hiljada ljudi. Uglavnom partijskih! Ne zna se koliko ljudi radi, a koliko čeka na posao...
Ruku na srce, da je njegov nivo inteligencije viši, mogao je i od Šešelja da nauči i više i bolje. I da odabere bolji put, kad se već toliko kune u svoj narod i želju da ga povede u bolju budućnost.

Ko god da je na vlasti, teško je Srbiju, posle svih ratova, sankcija, ambicija da bude zakoniti naslednik poslednje Jugoslavije,dovesti u red. Nisu se snašli ni oni pre Vučića i to svoje nesnalaženje su platili gubitkom izbora.

E, sad bi se moglo zaključiti da je ovo molba za milost za AV. Ali, nije! Naporotiv!

Kada ambicije toliko zaslepe da čovek zna samo da hoće, a ne zna ni šta ni kako, onda nastaje, ne problem, nego katastrofa. NACIONALNA! Davno je o tome pisao Radoje Domanović.I od tada se ništa nije promenilo.

Lako je, čak lagodno, biti prvi opozicionar. Imaš sva prava, a nikakve obaveze. To je dugo trajalo što se tiče radikala, gde je stasao aktuelni premijer. Navikao je godinama da urliče po trgovima, da  vredja, kritikuje, pljuje.... A narod, iscrpljen višedecenijskim siromaštvom, jadom, strahom i beznadjem, u čežnji za promenama, POVERUJE!
I glasa, ne ZA nove (jer Vučić i SNS nisu novi, učestvovali su u našoj propasti čitavu poslednju deceniju 20.veka), nego PROTIV onih koji su takodje mnogo obećavali, a malo uradili.

Što je najgore, niko nije razmišljao kakav je sastav skupine za koju se glasa; da tamo uglavnom nema stručnih, razumnih, osvedočenih znalaca. Malo ko tamo razmišlja svojom glavom. Uglavnom slušaju i aplaudiraju.

Od pobede na izborima nižu nam se samo parole i lažna obećanja. Narod je imao strpljenja jer je očekivao rezultate. A rezultata nema.
Široki osmeh premijera i lepe priče o brizi o svom narodu, istopili su se. Ni statistici više niko ne veruje. Vučić se sada u svakom nastupu svadja sa narodom koji ga je shvatio ozbiljno.

Najnoviji šlager mu je rad! Kakav rad? Ko je to u Srbiji odbio da radi? Kome je premijer obezbedio radna mesta?  Njegov ministar za rad, koji takodje ništa u životu nije radio osim politike, obavezuje socijalne slučajeve da odrade - zarade svoju socijalnu pomoć, koju primaju  zato što nemaju posao. Na svako pitanje šta je sa datim obećanjima, kako da se preživi, AV odgovara svadjalačkim tonom i pitanjima šta su radile demokrate.

Aleksandru Vučiću više ne pomaže nikakvo političko foliranje. Parola RAD više ne pali, jer da bi ljudi radili, potrebna su radna mesta, potrebno je mnogo novca da se pokrene i obnovi ono što su on i njegovi radikali sa Dačićevim SPS-om, u vreme dok su svi služili Miloševiću, uništili.

Danas Vučić odgovara NJIMA! Ko su oni kojima se obraća? To, verujem, ne zna ni on sam. Očito je da su  njemu potrebni protivnici, neprijatelji... Jer, tako samo može, istina na kratko, da skrene pažnju nezadovoljnih i gladnih sa pravih problema.

Ne pomaže ni šarena laža u vidu zvučnih imena stranih savetnika. Svi ti belosvetski saradnici su bivši, njihovo vreme upotrebe je isteklo tamo gde su napravili karijere, a neki se pamte ne baš zavidnim ugledom i moralom. To njemu  ne smeta. Najgore je ako Vučić i sam veruje u to što priča. I što ne zna, a ne zna da ne zna!

Tužno je što srpski mediji poklanjaju toliku pažnju tekstovima poput ovog u "Blicu" i nebuloznim izjavama poput onog da "ministri treba da isporuče rezultate" posle obuke kod Tonija Blera.

Došlo je vreme da svako stavi prst na čelo i dobro razmisli ŠTA DALJE?

NAŠI DANI

UMESTO KOMENTARA!

Владислав Петковић Дис‎ ‎

Владислав Петковић Дис: НАШИ ДАНИ

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова
Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.

1910.

PREDSEDNIK SRBIJE PROTIV PRAVOSUDJA

Predsednika Srbije je poslednjih dana vidno uznemirio  izveštaj Fonda za humanitarno pravo, javno iznetom sumnjom da je general Ljubiša Diković odgovoran za zločine na Kosovu.

Radio televizija Srbije, u svom udarnom, jutarnjem dnevniku jutros, 14.februara u 8,00 prenela je deo intervjua predsednika Nikolića datog "Politici". Evo tog teksta:


"Sada će meni jedan čovek iz Srbije, koji je vrhovni tužilac za tu materiju u zemlji, 16 godina posle bombardovanja, da kaže da će nešto da ispituje. I mandat mu je istekao. Neka malo razmisli šta on to kopa po Srbiji. Ali, nije jedini. Počela je ponovo neka orkestrirana kampanja", rekao je Nikolić.
Predsednik je rekao da tužilac za ratne zločine u Srbiji ne treba da bude "pion Haškog tribunala, niti ruka koja treba da potpisuje dekrete koji stižu iz Haga".
"Svaki tužilac treba da bude samostalan i on u Srbiji ima tu potpunu samostalnost, ali nema nezavisnost. On (Vukčević) misli da je organ nekog drugog samostalnog tužilaštva", naveo je Nikolić.
Predsednik je ponovio da stoji uz generala Dikovića i da zna da je Diković "čestit čovek" i da je siguran da nije "nikakav ratni zločinac".
Fond za humanitarno pravo nedavno je objavio dosije u kojem se nalaze dokazi da je 37. motorizovana brigada, kojom je komandovao Diković, učestvovala u ratnim zločinima 1998. i 1999. godine na Kosovu.
Nakon novih dokaza koje je Fond izneo, Vukčević je najavio pokretanje istrage u slučaju Diković.
 ---------

Da li je ovoj vesti potreban komentar?

Kakva nam je to država?

Kakvu vlast je ovaj narod izabrao?

Kuda nas  vodi ovakav predsednik?

Kakva nam je budućnost ako prvi čovek Srbije, koji je dobio mandat glasovima većine gradjana Srbije, pokušava da spreči istragu? Ako je siguran u čestitost svog omiljenog generala, zašto se plaši rezultata istrage? Ako je general stvarno nevin, istraga će to pokazati.

Prizemne i neukusne izjave poput one da je tužiocu "istekao mandat" pokazuju da se Nikolić ni za dlaku nije odmakao od svoje radikalske ideologije iz devedesetih godina. Taj primitivni svadjalački manir, koji je Srbiju doveo na najniži nivo, zbog čega već četvrt veka posrće, ovaj presvučeni radikal  nije uspeo da pokrije nikakvim pretvaranjem!

A gospodin Nikolić bi još jedan mandat!!!

Mislite o tome!

pismo ogorcenog gradjanijna

ovo pismo poslato je pre desetak dana beogradskim medijima, ali ga nisu razumeli,ili nisu smeli da objave

                              ŠTA NAS MOŽE ZADESITI U GRADSKOM PREVOZU

                Snimak na kome se vidi kako tri robusna momka, na krajnje brutalan  način uguravaju u automobil ženu sa lisicama na rukama, duboko je uzmenirio javnost. Sličan prizor može se videti samo u horor filmovima.

                Retko prodje dan a da se ne susetnemo sa grubim i nasilničkim ponašanjem pojedinih radnika GSP, a u poslednje vreme i komunalne policije.

                Posle fizičkih nasrtaja i izbacivanja putnika iz vozila stigle su i lisice.

                Nesrećnu ženu,koja nije imala važeću kartu za prevoz, grubo su priveli komunalni policajci do najbliže policijske stanice. Tu su joj odmah prikačene i dve prekršajne prijave. Navodno, ometala je službena lica u njihovom radu i, zamislite, branila se dok su je vukli!  Nisu je, pri saslušanju, pitali da li je imala novac za kartu, da li su je cekala gladna deca, ili možda žuri da vidi nekoga ko je na samrti...

                Načelnik komunalne policije Nikola Ristić, izrecitovao je za javnost omiljenu a oveštalu odbranašku frazu:  sve je uradjeno po zakonu. Za njega ne postoji taktičnost i humanost. 

                Komunalna policija sigurno nije formirana da bi bila udarna pesnica Gradskog saobraćajnog u Beogradu koja hapsi putnike bez karte. Nažalost, sada se pretvorila u parapolicijsku formaciju, koja je pobrkala lončiće sa profesionalnom policijom. Više se ne zna ko je ko.

                Ne znam dokle će i koliko puta gradonačelnik Siniša Mali da odlučno osudjuje nemile dogadjaje. Bolje je da se zapita ko su ljudi koji se u buljucima zapošljavaju u GSP-u. Već je odlučeno da se, samo za GSP, primi 500 komunalnih policajaca. Ono glavno, što je dužnost komunalne policije ostaje zapostavljeno.

                Za nesposobnost vodjenja jedne ključne gradske službe sigurno nije kriva prethodna vlast,jer se u njihovo vreme ovakvi grubi incidenti nisu dogadjali.

                Počinjem sa strahom da ulazim u gradsko vozilo. Razmišljam da li će i meni staviti lisice ako ne stignem da kartu očitam na  vreme.

                                                                                                              Dr Miroslav Todorović

                                                                                                                             Beograd

HRONIKA NAŠEG BEŠČAŠĆA

- Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je ovih dana generala Ljubišu Dikovića. Odlikovanje dolazi kao odgovor Fondu za hmanitarno pravo koji je objavio istraživanje po kome je Diković jedan od učesnika u zločinima na Kosovu. Po komandnoj odgovornosti! U isto vreme, ministar Nebojša Stefanović suspendovao Nebojšu Ognjanovića zbog istrage koja se vodi protiv njega i supruge u vezi sa donacijama za lečenje njihove preminule ćerke. Ognjanovići su krivi, jer nisu, kako su izjavili, i pored pritisaka, uplatili ostatak novca u državni fond, nego direktno pomažu bolesnu decu.

- Tužilaštvo odbacilo krivične prijave ombudsmana Saše Jankovića protiv dvojice vojnih činovnika, pripadnika "kobri", koji su učestvovali u incidentu na Paradi ponosa, u društvu premijerovog brata Andreja Vučića i gradonačelnikovog brata Predraga Malog. Istovremeno, Više tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv osam pripadnika Žandarmerije, koji su "brutalno pretukli" dvojicu funkcionerske braće. U obrazloženju prijave se navodi da je optužnica podignuta "zbog sumnje da su izvršili krivično delo napada na vojno lice u vršenju službe...". E sad je pitanje koje službe? Ministar odbrane Bratislav Gašić je u Skupštini Srbije izjavio da su Andrej Vučić i Predrag Mali išli na ručak kod Vučićevih roditelja, a da su im dvojica "kobri" pravili društvo, što znači da nije bilo "vršenja službe", jer funkcionerska braća nemaju pravo na vojno obezbedjenje. Dakle, "kobre" nisu bili na dužnosti!
Nije razjašnjeno ni da li su "kobre" bile na dužnosti ili samo u društvu Danila Vučića, premijerovog sina, u vreme incidenta na splavu u kasnim noćnim, ili preciznije ranim jutarnjim satima. Tata premijer je zaboravio na ovaj incident, pa je, hvaleći dvojicu vojnih učesnika u sukobu sa žandarmerijom rekao da su to "fini momci, a ne neki koji provode noći po splavovima..."

- Nije,takodje, jasno ni ko koga čuva i ko ima pravo na vojno, ako na civilno obezbedjenje. I ko ima pravo na bilo kakvo obezbedjenje o trošku gradjana Srbije.

- Ovih dana privode se kraju pregovori oko još jedne privatizacije Železare Smederevo. Početkom 2000-tih Železara je prodata američkom Ju es stilu za 23 miliona dolara što je bio povod da se na tadašnju vlast sruči lavina sumnji, optužbi, uvreda.... I tada, a i sada mislim da je i taj slučaj bio dolivanje ulja na vatru protiv pokojnog Zorana Djindjića. Jedan od učesnika u poslu bio je Aleksandar Vlahović, onda ministar za privatizaciju, a sada prvi čovek srpskih ekonomista i veoma važan sagovornik aktuelne vlade Aleksandra Vučića. Sada se pregovara sa američkim biznismenom, koji je već bio kupac železare, ali pod drugim imenom, o tome koliki će miraz Srbija dati uz ponovnu "udaju" ove gubitičke firme. Više  niko ne pominje onu, prethodno bucno napadanu, prodaju Smedereva Ju es stilu.

- Pre neki dan su imenovane na važne funkcije Jelena Trivan i Ksenija Milivojević, donedavne pripadnice demokratske vlasti. Na nove dužnosti imenovala ih je Vlada Aleksandra Vučića.

- Večiti ministar Rasim Ljajić je čovek za sva vremena, sve režime i sve ideologije. Dr Ljajić, lekar,  izmedju ostalog, postao je stručnjak za trgovinu, telekomunikacije, digitalizaciju...

- Devedesete godine pamtimo po zlu SPS-a, gde je medju najvažnijim kadrovima u Miloševićevoj politici bio Ivica Dačić.  A 2008.godine, tadašnji predsednik Srbije i čelnik demokrata Boris Tadić izljubio se sa Dačićem i sklopio pakt pomirenja. Ljubav se ubrzo istopila, jer je Dačić od naprednjaka dobio bolju ponudu.

- Goran Vesić, nosilac više  funkcija u beogradskoj vlasti, u burnim devedesetim bio je važan saradnik Djindjića i udružene opozicije. Sada je glavni egzekutor protiv naroda, u ime SNS-a.

- Devedesete godine pamtimo i po Vučićevom zlu prema medijima. Vučić je tada bio ministar informisanja, radikal i glavni kreator zloglasnog zakona po kome su mediji i novinari  po hitnom postupku (u roku od nekoliko sati od podizanja optužnice) bez izvodjenja dokaza osudjivani na drastične kazne, koje su morali da plate u roku od 24 sata. Medijima ni sada ne cvetaju ruže!

- Kada se Boris Tadić,tada predsednik Srbije, pri slučajnom susretu na skopskom aerodromu, gde je njegov avion prinudno sleteo iz meteoroloških razloga, rukovao sa Hašimom Tačijem, na njega se ostrvila cela napredna stranka. Slično je bilo i kada je Borko Stefanović, u  ime Srbije započeo istorijske Briselske pregovore o Kosovu. A kada su došli na vlast, naprednjaci su, bez imalo stida zbog onog što su govorili, nastavili srdačnu saradnju i odnose sa predstavnicima vlasti u Prištini.

- Marko Blagojević, koga je CESID lansirao i proslavio, ušao je u vlast Aleksandra Vučića.

- Na čelu Radiodifuznog saveta (koji se sada preimenovao u komplikovaniji naziv regulatorno telo za elektronske medije) je Goran Karadžić. Karadžića pamtim po kandidaturi za funkcionera u NUNS-u, iako nije bio član tog novinarskog udruženja, ali i po aferi sa prisvajanjem donacija za nevladin  sektor, zbog koje je bio i u zatvoru. Ne znam da li je predmet pravosudno okončan.

- Profesori iz afere Indeks u Kragujevcu, nisu osudjeni, i pored ogromne buke, nego im se sada dele nove funkcije. I dalje predaju na raznim fakultetima.

- Smederevom upravlja gradonačelnica Jasmina Avramović, koja je izvesno  vreme provela u zatvoru zbog afere sa sumnjivim penzijama. Sudski spor je još u toku, a naprednjacima, gde se u medjuvremenu učlanila, ne smeta ta bruka. Čak se o njenom slučaju ne oglašava ni Aleksandar Vulin, ministar, koji revidira i ukida nezakonito stečene i sumnjive penzije.

- Petar Luković, jedan od najpopularnijih nepokornih novinara iz burnih 90-tih godina, nedkadašnji član Suda časti NUNS-a, sada je branilac lika i dela Aleksandra Vučića.

IMA JOŠ!!! Ako bih nabrjala ispala bi čitava knjiga. Ali, za verodostojnu sliku našeg nacionalnog (ne)morala dovoljno je ovih nekoliko primera.

Nešto je trulo u državi našoj (Hamlet: u državi Danskoj)! I sve dok se u ovoj sredini ne izgradi moral, - od porodičnog do društvenog - NEMA  NAM SPASA!