VUCIC DA PODNESE OSTAVKU ZBOG KOSOVA! PREVARIO NAROD!

Pre tačno godinu dana Aleksandar Vučić je lansirao ideju zvanu UNUTRAŠNJI DIJALOG O KOSOVU. I na tu ideju primili su se, nažalost, mnogi umni ljudi. Nisu prepoznali prevaru. Inelektualci, pravnici, akademici, ugledni profesori... uključili su se u ovu perfidnu igru, a da nisu shvatili da je to još jedan od Vučićevih marketinških manevara. Niti su obavešteni kakav stav ima inicijator za dijalog predsednik Srbije. Vučić ni do danas, nije predstvio javnosti svoj stav. Narodu je dao temu za zabavu.

Ne mogu da razumem da se tako naivno prihvati očigledna manipulacija.  

Kada je pre pola godine ubijen Oliver Ivanović, razgovori u Briselu su prekinuti sa stavom da neće biti nastavljeni sve dok se ne sazna ko ga je ubio. Ubicu još ne znamo, ili preciznije, porodica Ivanović i srpska javnost nemaju tu informaciju. Da ne poznajemo Aleksandra Vučića, sklonog manipilacijama, s pravom  bismo mogli da zaključimo da ON ZNA ko je ubio Ivanovića! Jer je, ne samo dao nalog da Marko Djurić nastavi tehnički dijalog, nego se i on LIČNO sastao sa HašimomTačijem!

Da se razumemo: uvek sam za razgovore, pregovore, dogovore.... jer jedino tako se može nešto rešiti. Ali sam protiv i najmanjih, a pogovotovu ovako VELIKIH LAŽI, sa kojima živimo već više od šest godina. 

"Neću ništa potpisivati, konačnu odluku doneće narod" - izjavio je pedsednik Srbije po završetku sinoćnjih razgovora, umesto da je od tog naroda tražio saglasnost pre započinjanja bilo kakvih političkih razgovora. Sad  je, očigledo, u ćorsokaku, pa pokušava da se izvuče.

Ko to od Vučića nešto traži? I šta treba da potpiše? Javnost nema pojma o čemu on u Briselu pregovara. Ali, sada mu je potreban narod, da podmetne ponovo svoja ledja i primi odgovornost, a njega amnestira od sumnje u izdaju. Ili istorijsku političku grešku?! (Svejedno, rezultat je isti). Kada je osvajao vlast u Srbiji jedno od prvih obećanja bilo je da neće dati Kosovo. I važeći Ustav, takav kakav je, striktno odredjuje okvire u kojima se sme i mora voditi politika o Kosovu. Čak i u ZAKLETVI  koju je dao pri preuzimanju dužnosti predsednika, postoji posebno naglašena briga o Kosovu.

Ni zahtev opoicije da se problem Kosova razmatra u Skupštini Srbije nije usvojen, jer predsednikova skupštinka većina nije dobila odobrenje da temu uvrsti u dnevni red. O tome oddlučuje samo ON! 

 Evropski diplomatski izvori preneli su stav EU da Priština neodložno mora da krene u formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), ali da je neophodno i “sprovođenje svih dogovora” u Briselskom sporazumu, uključujući energetiku i nagodbu oko elektrane Gazivode na severu Kosova.

Podsećam da je pre skoro dve godine Vučić prkosno izjavljivao: "Ne dam Gazivode"!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dogovoreno da se svi problemi rešavaju mirnim putem, najavljujući da će se obratiti naciji kada bude video da li ima šanse da se postigne kompromisno rešenje,(a dotle nećemo ništa znati o čemu on pregovara?), naglašavajući da on neće ništa potpisivati, već će konačnu odluku dati narod. “Naše je da sačuvamo mir, pronađemo najbolje rešenje i izvučemo nešto ni iz čega što nam je ostavljeno”, rekao je Vučić za RTS.

Zašto NI IZ ČEGA? Ko je Srbiju doveo u takvu poziciju?

Iz ove izjave bi se,dakle,moglo zaključiti da je, ne samo sa otceljenjem Kosova gotovo, nego da Srbiji,  tacnije njenom ostatku, preti agresija, rat...

Za to vreme,ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić,očekuje da i “prištinska strana razume da pitanje Kosova nije rešena stvar, što je valjda vidljivo i jasno”... “Promenile su se međunarodne okolnosti i shvatanje ovog problema širom sveta. Mi nismo u situaciji da sada imamo sve pa ćemo nešto da izgubimo. Ovde smo u poziciji da gotovo nemamo ništa i da li ćemo nešto uspeti da sačuvamo i spasimo i postignemo bolji rezultat. Imaće štete svi – i Beograd i Priština ukoliko ne dođe do trajnog rešenja, a najveća prepreka jeste stav Prištine koja ne želi kompromis”, rekao je Dačić.

Ova Dačićeva izjava dolazi na kraju svih "pobedničkih" aktivnosti i saopštenja da je uspeo da nagovori mnoge države koje su već, medju prvima, priznale nezavinost Kosova da to priznanje povuku. O troškovima Dačićevih aktivnosti na povlačenju priznanja države Kosovo - drugi put.

Narod Srbije živi u informativnom mraku. Niko ne zna šta su Vučić i Dačić prihvatili u Briselu. I o čemu treba da se izjašnjavamo na referendumu. Loša praksa iz Skupštine da se bezrezervno glasa na ZVONCE Maje Gojković preneće se na celu Srbiju.

Vučić nam je UZEO SVA PRAVA, a sada nam NAMEĆE ODGOVORNOST za ono što je sam upropastio!

Da li će narod i ovog puta nasesti na prevare? Da li će ona većina gradjana,koja je Alekandra Vučića na izborima podržala, najzad shvatiti da je pogrešila?

 

Ja sam za referendum, ali O POVERENJU  PREDSEDNIKU SRBIJE, koji je prevario narod  i IZDAO SRPSKE INTERESE!

Čak i da nije imao loše namere, sve što je do sada radio i uradio, pokazalo se kao POGUBNO za Srbiju i DA JE NESPOSOBAN DA DRŽAVU VODI  NAPRED, A NE NAZAD, ŠTO JE SADA SLUČAJ!

P.S.
za podsećanje predlažem da pročitate blog "KAKAV SE DIJALOG MOŽE VODITI SA LAŽOVOM? od 29.7.2017.

U SUSRET SVETSKOM DOGOVORU O SUDBINI IZBEGLICA: POMOZITE IZBEGLICAMA DA OSTANU KOD KUĆE

Prema izveštaju UNHCR-a 

"Broj prisilno raseljenih prešao 68 miliona prošle godine ... svakoga dana raseljava se novih 44.500 osoba ili jedna osoba svake dve sekunde...Globalno posmatrano, jedna od 110 osoba u svetu je raseljeno lice....." 

Da li svet može da bude bolji?

Da li ljudi u pokretu baš žarko žele da po svaku cenu odu iz svoje domovine, iz svojih kuća.... uglavnom u rizičnu neizvesnost?

Koliko je medjunarodna zajednica stvarno spremna da im pomogne?

I, konacno, pitanje koje treba da zauzme prvo mesto: ko je kriv za njihovu nesreću?

Bogati,moćni svet! Alavi, nezasiti, željni dominacije i sile, najpre naprave rat, medjusobno zavade stanovništvo neke zemlje, finansiraju zaraćene strane. A kada život, kao na primer, u Siriji, postane neizdrživ, nemoguć, kada krene izbeglicki talas,dogovaraju se kako da ih zbrinu. Uglavnom, opet negde drugo, a ne kod sebe! U siromašnim i haotičnim državama iz kakvih su oni pobegli. Balkan im dodje kao vrlo zgodno mesto.

Vlastodršci se svesrdno angažuju na rešavanju migrantskih problema pred izbore,dobro osluškujući svoje javno mnenje, i svoju kampanju usmeravaju prema raspoloženju publikuma. 

Sve dok im migrantska kriza ne počne da ljulja fotelju.

Kad nastane haos i kad se kolone uvećaju, medjunarodna zajednica ulaže ogroman novac u njihovo zbrinjavanje. Primer za to je Turska, kojoj je za to dodeljena pomoć veća od dve milijarde evra. Samo da ne dodju pred njihova vrata!

Sav taj ogromni novac za njihovo preživljavanje, mogao bi se usmeriti u pravcu da njima bude stvarno bolje.  I ne samo njima!

Nisu retki primeri da se domaćini pobune, pružaju otpor svakom doseljavaju, pa čak i samom prolasku kroz neke države, poput Madjarske.

Kada bi VELIKI, poput SAD, Nemačke, Francuske.... sve svoje aktivnosti, novac i "dobru volju", usmerili da u tim problematičnim područjima pomognu dobrobit a ne rat, da se uspostavi mir i bolji život, kada bi se radilo na unapredjenju ljudskih prava i ekonomskih prilika, umesto da se podsticu sukobi, gradjani ne bi imali ni potrebu ni motiv da beže sa svojih ognjišta! Niko ne beži od "vrućih kolača".

Veliki i moćni svoje unutrašnje konflikte izmeštaju u nerazvijene regione, gde obilato zaradjuju prodajom ratne opreme, oružja, tehnike, ubitačnih nagaznih mina, i svih drugih oblika naoružanja.... Rat je nekima postao profesija.

Lakše je i profitabilnije kada mečka igra pred tudjim vratima! 

Nisam do sada čula  da je neko krenuo u izbeglištvo u Rusiju!

 

MANIPULACIJE PENZIONIM ZAKONOM - NASTAVAK PLJAČKE!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, (kome nije u opisu posla) i premijerka Ana Brnabić, (kojoj jeste), su najavili da će Zakon o umanjenju penzija biti ukinut! Istina, Vučić je rekao da se NADA, dok Ana Brnabić nije pokazala takvu nadu.

I to tek krajem ove, ili početkom naredne godine!

Ne znam kako ste vi razumeli ovu vest, ali ja imam nekoliko nedoumica.

- Nada se, ne znači i da će sigurno biti!
- Sporni, pljačkaški zakon, cak i ako se ukine, čemu ostaje da se i mi nadamo, samo će nas osloboditi dosadašnje pljačke - "privremenog" umanjena.  "Tata" i "mama" nacije nisu obećali da će vratiti ono što je četiri godine otimano!

- Sporni zakon je važio do kraja 2017. godine. Znači, ako se i ostvari obećanje o ukidanju, čitava 2018. godina je izvan zakona! Otimano, NEZAKONITO, KAUBOJSKI!
...
Ima još mnogo nejasnoća, a najproblematičnije je kako poverovati predsedniku i premijerki koji su do sada mnogo puta davali lažna obećanja. Koja mi pamtimo i osećamo njihove teške posledice. Podsetiću samo na neka Vučićeva:

- U predibornoj kampanji je mnogo puta ponovio da penzionerima ne sme da fali ni dlaka s glave i da se penzije neće dirati; a odmah potom izronio je sporni zakon!
- Neće se kandidovati za predsednika, pa istog trenutka krenuo u predsedničku kampanju,
- Neće pregovarati sa kosovskim liderima, a istovremeno prihvatio briselske sporazume,
- Iskoreniće korupciju! A korupcija nikad veća.
- Smeniće kompletne idiote sa vrha gradske vlasti, a oni, i pored kriminalnih i rasipničkih aktivnosti, ostadodše i preko četvorogodišnjeg mandata....
- Smanjenje nezaposlenosti se "dogodilo" samo u Vučićevoj priči. Prepolovljena masa onih koji ne rade, nigde se ne vidi u praksi. A ni u fondovima koji bi po osnovu rada tolikog broja novih ljudi, morali da se značajno uvećaju.

Aleksandar Vučić već sedam godina bezobzirno laže narod. Vredja i omalovažava mase koje mu daju podršku na izborima. I, očigledno, nema nameru da nešto menja. Dobro mu ide!

Ima još! Spisak bi bio veoma dug.

Što se tiče premijerke, ona do skoro ni sa čim nije imala problem. Nije se uzbudjivala ni za jedan skandal u vladi i oko nje, tolerisala je sve, verovatno po nalogu šefa SNS Vučića. Svaku svoju izjavu je "zaboravljala"  kroz nedelju - dve...

Članovi njene vlade,  nastupaju kao razuzdana navijačka skupina. Dok nas Vulin, uz Vučićev blagoslov, zavadja sa svima, Nenad Popović "gadja" i samu premijerku. Za taj napad je, vidno nezadovoljna, obećavala da će razgovarati sa ministrom. I ništa!
Kao nužnu i hitnu obećala je rekonstrukciju vlade, (za koju ću se ovog puta složiti s njom da je neophodna). I, nedelju dana kasnije, odustala.

Mojoj porodici država, po osnovu ZLOG zakona, duguje oko 7.000 evra. Do sada!

Pa, pošto država, oličena u Vučiću i Brnabićki, a uz pojačanje novog ministra finansija Siniše Malog (teško nama! izgleda da ćemo tugovati za Dušanom Vujovićem!), NEMA NAMERU DA NAM VRATI NAŠU OTETU IMOVINU,

P R E D L A Ž E M

da sav taj naš novac, kojim je, imedju ostalog, subvencionisala dovlačenje stranih investitora u Srbiju, pretvori u AKCIJE, kojima bismo mi postali akcionari i po tom osnovu delili profit tih uspešnih kompanija kojima se predsednik svakodnevno hvali.

Ako  su, kako kaže, upešni, zašto da i mi nemamo od toga korist? Finansirali smo njihov uspeh!

I nemojte se nadati spasu iz Strazbura! Čak i kada bismo, mislim oni koji prežive, za nekoliko godina dobili sporove, niko ne može da tvrdi da će te presude biti sprovedene! Jer, sankcija za to nema!

JUTUTUNSKA JUHAHAHA - CIKA JOVA ZMAJ, ZAUVEK!

JUTUTUNSKA JUHAHAHA


U kraljevstvu Jutututu¹
Kralj trinajsti Balakaha²
Obećao svom narodu
Da će dati juhahaha.³

Samo neka budu verni,
Nek vojuju o svom kruhu,
Neka ćute i nek žmure,
Nek plaćaju juhuhuhu.⁴

Poslušni su Jututunci,
Plaćali su juhuhuhu,
Ćutali su, žmurili su,
Vojevali o svom kruhu.

A prolećem svakog goda
Popne s' na breg Balakaha,
Pa poviče gromoglasno:
Dobićete juhahaha!

U kralja su jake prsi,
Grlat li je Balakaha,
Kad poviče, brda s' ore -
Juhahaha, haha, haha!Svi se grotom smejat stanu,
Sve se trese brat do brata,
A od smeha, teška smeha,
Za trbuh se i kralj hvata.A štaim je tako smešno?
Il' je smešan Balakaha?
Il' su smešni Jututunci?
Il' je smešno "juhahaha"?


Sve troje je dosta smešno,
Ponajviše Balakaha,
Kad ozbiljno, milostivo,
Progovori: Juhahaha!

Srećni su ti Jututunci,
Srećan li je Balakaha,
Kad ih tako razveseli
Prazna rečca: Juhahaha!
 ------------

i

Bože sveti, podrži nam Knjaza
zdrava, krepka, ohola i slavna,
jer na zemlji nit je kadgod bilo,
niti će Mu ikad biti ravna.

Ovaj narod vrlo dobro znade
da je stvoren samo Knjaza radi,
da Mu daje poreze i hvale,
da Ga dvori i ponizno kadi.

Bože silni s visoka žilišta,
saslušaj nam našu želju staru,
Bože sveti, ne daj nikom ništa,
da što više ostane Vladaru.

Radi Njega sva stvorenja žive,
radi Njega sunce greje s neba.
A taj narod, a tu zemlju našu,
podrži je - ako Knjazu treba.

Oduzmi nam i želje i glasa,
oduzmi nam mudrovanja kleta,
da Njegovu nameru ne preči,
da Njegovoj mudrosti ne smeta.

Daj Mu s neba najsvetlije dare,
policije, špicle i žandare,
ako neće da dušmana svali,
bar na svome nek srce iskali.

Nek narodi našu slavu znadu,
a nas puste čmavati u hladu,
al' i onda nek je straža jaka,
jera ima sana svakojaka.
 --------

KAKAV SMO MI NAROD? (primer Srdje Popovića)

Politika se danas, perom Dimitrija Bukvića, naširoko bavi bivšim otporašem Srdjom Popovićem. Osim najave na naslovnoj strani (nastavak na polovini sedme strane), pod naslovom "Na koju dužnost u Škotskoj je izabran Srdja Popović", autor "pojašnjava" da Popović jeste rektor, ali da neće rukovoditi univerzitetom Sent Endruz, nego da su ga na tu funkciju izabrali studenti. Bukvić napominje da je naš čovek preuzeo dužnost (naglašeno) na baksuz dan petak, 13., a da je javnost uznemirena, jer "Kanvas" nije dobro i potpuno objasnio o kakvoj se funkciji radi. Pa je stoga Politika u obavezi da javnosti "otvori oči", jer je, kako se u tekstu insinuira, to manje važna funkcija -  treća,a ne prva u hijerarhiji. I da to ne znači isto što je i rektor kod nas.
Pa, šta? Zbog čega bi javnost Srbije bila toliko uznemirena, što se funkcija Srdje Popovića, našeg čoveka, zove "rektor!?
Ne secam se da  je,pre ovog komentara, Politika objavila i da je Srdja izabran za rektora Sent Endruza.

Priznajem da me je prošle jeseni obbradovala vest da je jedan naš čovek izabran na važnu funkciju negde u svetu. I ne vidim razlog da se bilo ko zbog toga UZNEMIRI. (Osim onih koji priželjkuju "da komšiji crkne krava"). Naprotiv, trebalo bi da smo svi ponosni što je jedan od nas cenjen i poštovan, pa zbog toga i izabran na tako važnu funkciju poznatog i uglednog univerziteta.  Još važnije je što su ga izabrali studenti, ako znamo ko je sve studirao na tom univerzitetu.

Politika se zbog svojih čitalaca našla prozvana da obavesti javnost da to možda i nije neka funkcija.... Neće to, naravno, ugroziti karijeru Srdje Popovića, ali pokazuje tužno i ružno lice naših podela i karaktera.

Nije prvi put da se država Srbija, preko SVOJIH medija, uzbudi i negativno reaguje na uspehe naših pojedinaca. "Podmetanje noge" i pokušaj kompromitovanja smo imali i kada se Vuk Jeremić kandidovao za generalnog sekretara UN. Zavidljivci, koji, nažalost, VODE naciju, ne mogu da prevazidju svoju zavist i frustriranost. Šta god ko mislio o Vuku Jeremiću, ja i dalje verujem da bi njegov izbor za genseka UN bio ČAST ZA SRBIJU i da je naša država dužna da svog čoveka podrži, a ne srozava i podmeće klipove. Jer, da je Jeremić na Ist Riveru, možda bi i "bitka" za vraćanje Kosova išla u drugom, boljem smeru.

Podele na "naše" i "ne-naše" često imaju i  tragične posledice. Negovanje razdora medju kosovskim Srbima i favorizovanje partijske grupe, tzv. Srpske liste, na Kosovu, uverena sam, rezultiralo je tragedijom - ubistvom OLIVERA IVANOVIĆA! Neljudski je taj zločin brzo zboravljen. To ukazuje i na nalogodavce i počinioce. Nisam verovala u obećanja data posle Ivanovićevog ubistva ni u rokove koje je predsednik Srbije obećavao. Ali, je Srbija dužna da to ubistvo istraži, da nam saopšti istinu! Danas je tačno tri meseca od tog surovog ubistva.

Ovde je najvažnije da se pripada vladajućoj partiji. Da je nekim slučajem umesto Srdje Popovića, u Škotskoj izabran napr. Vladimir Djukanović ili Nebojša Stefanović, danima bi se hvalili i radovali do preterivanja. Ili da je za prvog čoveka UN bio kandidat neki esenesovac, ne bi mesecima silazio sa naslovnih strana i malih ekrana. A, takodje, da je,  ne daj bože, tragično likvidiran neki pripadnik SNS kao Ivanovic, sve snage bi se upregle u otkrivanje ubice, što je obaveza u SVIM slučajevima, bez obzira da li su članovi vladajuće partije ili njihovi politički protivnici.

Zbog toga što smo ovakvi, nećemo nikuda stići.

Umesto da se nacija prepoznaje po svojim uspešnim ljudima, da se njima ponosi, ovde je najvažnije da ona komšijska krava ckrne što pre!

Jer "nije naša"!

SPOMENIK MILOŠEVIĆU JE SPOMENIK ZLOČINU!

U svojoj dugoj borbi protiv politickih budala i zlikovaca koji upravljaju tim nesrećnicima u Srbiji, navikla sam na sva čuda, budalaštine, nemoral, agresivnost, neostatak razuma, znanja... Srbija je, otkad pamtim, bila poligon za eksperimente loših ideja. Ipak, od jedne ideje, koja se pojavila ovih dana, zanemela sam!

To je predlog da se bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, podigne spomenik. A posebno izjava Milutina Mrkonjića da je SIGURAN da Aleksandar Vučić,predsednik Srbije (koji se inače u Srbiji pita za sve i o svemu odlučuje), neće biti protiv da Milošević dobije spomenik i ulicu u Beogradu.

Priznajem, da sam iz sive mase SPS-a, izdvajala gospodina Mrkonjića kao pametnijeg, bez obzira na njegovu doslednu privrženost i odanost svom nekadašnjem partijskom šefu, koja je katkad bila za poštovanje kao doslednost, čvrstina karaktera; verovala sam da, iako u takvom društvu, iznad partijske discipline, postoji i zrno razuma.

Dok čekamo da se VRHOVNI izjasni, da potvrdi SIGURNO OČEKIVANJE Miloševićevog najodanijeg saradnika i prijatelja, kao munje u letnjoj oluji, iskrsavaju mi slike, reči i dela iz, do sada, najmračnijeg perioda srpske istorije, koje, uobičajeno, sa protekom svake godine, sve više blede. Isto kao što je zaboravljeno Aleksandru Vučiću gde je bio i šta je sve radio prokletih 90tih godina, učestvujući u vlasti Slobodana Miloševića.

Pre svih, želim da podsetim ONOG od kog se očekuje konačna reč,na samo nekoliko primera. A zatim i Miloševićeve političke naslednike koji su od tog zlog vremena lutali i tražili mesto u vladama koje su se smenjivale do danas.

Kao sada Vučić, tako je i Milošević suvereno vladao Srbijom učestvujući, sa najvećim učinkom, u raspadu Jugoslavije. Očekujem da će neki mentalno nedorasli i ostrašćeni tipovi upravo to istaći kao njegovu vrlinu. Ostavljam ih u pogresnom uverenju, jer takvima nema spasa. Jedino je opasno, što te horde bezumnih vuku sve nas u dublji ponor. Nijedan politički sistem nije savršen, pa ni tadašnji jugoslovenski.Ali, kada imamo čime da uporedimo, a, sada, nažalost, imamo, Jugoslavija je, u odnosu na ovo sto živimo, bila bajka.

Da ne tumačim istoriju, to ću ostaviti profesionalcima istoričarima, vratiću se na dogadjaje od kada je Milošević "krunisan" za vodju svih Srba, gde god da su.

Osma sednica, koja je podelila Srbiju, bila je ozbiljan nagoveštaj nesreće koja nas je ubrzo stigla. "Seča knezova" koja je usledila, završila se (a možda još nije) kidnapovanjem i ubistvom Ivana Stambolića, saborca, prijatelja, kuma....

Posle pobune naroda, 9. marta 1991. u kojoj su stradala dva čoveka, a na dalje, od posledica tog dogadjaja mnogo više, prvi put posle drugog svetskog rata protutnjali su tenkovi ulicma beograda - protiv svojih gradjana...

"Procvetao" je šovinizam. Počeli su sukobi, isprljana je do tada poštovana JNA, koja se prostrla pred novim vodjom. Milošević je govorio da "Srbija nije u ratu". Tačno, NIJE SE RATOVALO NA TERITORIJI SRBIJE! Ali su hiljade mladih ljudi prisilno odvodjene na ratišta u Hrvatskoj, BiH... I vraćani u sanducima.

Kolone izbeglica krenule su iz svih krajeva Jugoslavije, prema Srbiji....

Hiperinflacija je dostigla milijarde procenata na dnevnom nivou, što se, valjda, nije nigde i nikad dogodilo u istoriji čovečanstva, pre nas.

Uvedene su nam rigorozne sankcije, Srbija je postala geto, a u svet su raznim, najčeše ilegalnim putevima, bežale stotine hiljada mladih, koji se više nikada nisu vratili u Srbiju.

Zloglasni Zakon o informisanju pod direktnom upravom i sprovodjenjem sadašnjeg predsednika Srbije, tada ministra informisanja, uveo je informativnu diktaturu, cenzuru, ukidanje medija... A posledica je i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, kome je upravo taj tadašnji ministar, pretio da će mu se osvetiti zbog pisanja o njegovim (zlo)delima.

Sukobi na Kosovu dobili su nesagledive razmere. Transport kovčega prema Srbiji, posle Hrvatske i Bosne, krenuo je iz bivše južne pokrajine. "Nikle" su brojne masovne grobnice... Cenzurisane su čak i čitulje, pa smo  saznavali koliko je žrtava tog sukoba, tek ako prodjemo pored policijskih stanica, koje su bile oblepljene čituljama poginulih policajaca...

"Mudra" politika onog kome se sada želi podići spomenik, direktno je dovela do bombardovanja 1999. godine.Srbija još nije sabrala žrtve te agresije. A invalidi i prisilno odvedeni u rat, još traže  svoja prava i pomoć države koju su branili.

Radio televizija Srbije, kao učesnik u Miloševićevim poltičkim i ratnim "poduhvatima" žrtvovla je 16 svojih radnika.

Oteta je štednja gradjana. A ono što je preostalo, toliko je obezvredjeno da štedna knjižica  nije ničemu služila. Sećam se scene u jednoj (ugašenoj) banci, kada su službenice, uz pomoć svoje šefice, pokušavale, čekajući hitnu pomoć, da povrate u svest jednog starijeg gospodina, kome su saopštile da njegova, pozamašna štednja, stečena radom u Nemačkoj preko 30 godina, i prodajom brojnih nekretnina, više ne postoji.

Penzije su umesto 12, isplaćivane najviše osam puta godišnje.

Srbija je od moćne i jake privrede, postala olupina.

Srebrenica će takodje ostati kao crna mrlja srpske "patriotske" istorije.
.....

Teško je pobrojati sva nedela proistekla iz vladavine tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Šta gradjani Srbije mogu da očekuju od onoga od kog Mrkonjić očekuje saglasnost i odobrenje za svoju sumanutu ideju?

Da li će Aleksandar Vučić, pre nego što prelomi, imati u vidu sve "zasluge" tadašnjeg lidera, kome je verno služio? Da li će na žrtve Miloševićeve vladavine PLJUNUTI još jednom kao što je to učinio angažovanjem za svog savetnika TONIJA BLERA,najvatrenijeg zagovornika bombarodovanja?

Da li je zboravio da su, u njegovom mandatu ministra, STRADALE KOLEGE NJEGOVE MAJKE ANGELINE, koja se, takodje, te kobne noći nalazila u bombardovanoj zgradi RTS? (imala je vise srece od svojih kolega; inace, prededniku ne bi imao ko da pravi najbolje punjene lignje, na svetu).

Neće li možda dati saglasnost da se Miloševićev spomenik nadje u blizini obeležja "ZAŠTO" stradalim radnicima RTS na Tašmajdanu, nedaleko od znamenja trogodišnjoj Milici Rakić, koja je bila simbol svih aktivnosti njegove tadašnje Srpske radikalne stranke, dok se nije dočepao vlasti?

Da li će.....

Šta će nas još  snaći sa saradnicima bivšeg predsednika Srbije i Jugolavije, čiji učinak je unesrećena razorena Srbija, koju sada vode iste one mračne sile koje su pomagale Miloševiću u svim nabrojanim zlodelima?

Milošević je, sam sebi, ZA SVA VREMENA, ostavio neizbrisiv  trag zla u istoriji Srbije.
Ideja za podizanje spomenika je izraz prkosa, moći i sile njegovih naslednika. Možda i jeftini pokušaj da spreči nezaustavljivo padanje rejtinga do sopstvenog uništenja, što je rezultat podaničke politike manje grupe ljudi iz vrha SPS. Ali, to je njihov problem.

Osim žrtava rata "koji Srbija nije vodila", bombardovanja 1999. pogroma na Kosovu, posle čega su Srbi proterani sa KiM, Srbija beleži alarmantne demografske podatke po kojima ubrzano nestajemo.Uzalud se bivša saradnica Slobodana Miloševića a sada ministarka za natalitet dr Slavica Djukić Dejanović "trudi" da raznim, uglavnom glupim sloganima "podstakne" natalitet. Neverotno je da ona, pre svega kao lekar, u svoje "akcije" ne uključuje najozbiljniji faktor - ogroman broj sterilnih mladih ljudi, generacije koja je upravo rodjena neposredno pre i u vreme bombardovanja. Što je svakako ostavilo teške posledice na njihovo zdravlje i reproduktivne sposobnosti.

Spomenik Miloševiću shvatam kao još jedan udar na preostali zdrav razum i poruku da oni mogu sve!

Videćemo kako će reagovati na Mrkonjićevu ideju Vučićevi "veliki prijatelji i poštovaoci" njegove politike iz sveta, uključujući i UN i EU, koji su, osim odluke o bombardovanju, potpisnici optužnice za ratne zločine protiv bivšeg srpskog predsednika.

I kakve mere možemo od njih da očekujemo.

Lično se bojim da im nijedan od razloga zbog kojih Srbija to ne sme da prihvati, neće biti jači od njihove namere da izguraju svoj naum formalnog priznanja Kosova, koje je zbog loše politike SM i glavni razlog našeg stradanja. Dok Aleksandar Vučić najavljuje bolne kompromise, kosovske vlasti odbijaju čak i ono što su u Briselu potpisali.

A kako  se osecaju Žanka Stojanović, porodice Bankovic, Munitlak, Rakić....i još hiljade porodica čiji sinovi su zauvek ostali, na Košarama, u močvarma Slavonije i brdima Bosne? I porodice otetih iz voza u Štrpcima i Sjeverinu, i ubijeni samo zato to nisu bili Srbi. Crvenim pred sobom što živim u ovako sumanutom okruženju. U državi kojom upravljaju oni koji su takvu politiku Slobodana Miloševića podržavali. I sada spomenikom žele da zabodu prst u oko svim tim nesrećnicima.

Normalan narod podizao je spomenike zaslužnima za opstanak čovečanstva, a ne za njegovo uništenje!

Zaista je šteta što je Milošević umro kao optuženik u Hagu, a da mu za sva zlodela nije izrečena presuda.