SRPSKA OPOZICIJA I GRADJANSKI PROTESTI

Naša drama nije počela 9. marta 1991. godine, iako se taj datum uzima kao prekretnica u gradjanskom osvescivanju u Srbiji. Ta pobuna dogodila se kao posledica zloupotrebe medija u ostvarivanju političkih ciljeva. Rat je vec bio na vidiku, Jugoslavija se cepala uzduž i popreko.  Iako je većina medija, kao i danas, bila pod državnom kontrolom, narod se izborio za višestranačje.

Tačno je da su neke ličnosti, koje su tada izbile u prvi plan,i sada na sceni. Izvestan broj njih je nestao,  neki iz politike, a drugi iz života... Nezaobilazni učesnik političkih dogadjaja u Srbiji, koji je ostao isti, je NAROD! Isti onaj narod kojim se sve vreme manipuliše. Stasale su i nove generacije.  Neko će se možda zapitati kako to novi, mladi ljudi nisu doneli nove ideje. Odgovor je jednostavan: moja generacija nije ispunila svoj moralni i gradjanski zadatak, odnegovala je novu - pogrešno!

A, kakav smo mi narod? Iz tih devedesetih pamtim čuveni odgovor jednog šumadijskog seljaka Vuku Draškoviću: 'ću da glasam za tebe kad pobediš! "Ako nisi sa mnom/nama onda si protiv mene/nas" - osnovno je načelo skoro svake vlasti.Ne postoji opcija da niste ni za prve ni za druge. Neke vladajuće garniture su to ispoljavale mirnije, civilizovanije... dok aktuelna vlast, demonstrira silu -  veoma agresivno, osvetnički! Ne biraju ni sredstva, ni reči!

Svedoci smo svakodnevne zloupotrebe u želji da se politički protivnik ocrni, degradira, uništi... Ne biraju se sredstva! Od metalne štangle kojom je pokušano ubistvo Borka Stefanovića,  paljenja  i pucanja u ulaz kuće novinara Milana Jovanovića..., fotografisanja gradjana koji žele da odu sa mitinga A.Vučića u Pnčevu pre završetka njegovog govora.... Frapantna je drskost da su svi  izvršioci nasilja nad neistomišljenicima pušteni iz pritvora, a da se ne zna da li će biti  optuženi.

U svojim namerama da,po svaku cenu, nametne sebe kao nezamenljivog, ide se čak toliko daleko da se žrtvuju teško bolesna deca, dovode u smrtnu opasnost, samo da se vodja pokaže narodu kao veliki, milosrdan, osecajan - usred epidemije gripa i zabrane posete bolnicama, grli i ljubi dete u sterilnoj bolničkoj prostoriji. Posledice onoga što je u toj sterilnoj sobi ostalo posle njega, tek ćemo videti.

O rasipanju našeg novca više ne vredi trošiti reči. A kao prst u oko, postavljen je za čuvara našeg budžeta čovek za koga se vezuju najveće finansijske afere i skandali.

Amnestije za počinjena dela ne sme da bude ni za jednu političku garnituru kada su u pitanju zloupotrebe. Ipak, do sada niko nije završio u apsu.  Sve se svelo na propagandu.

Da se vratim narodu. Neka mi ZAMERE svi koji misle drugačije, ali ja moram da glasno kažem da mi, kao narod, kao nacija, nismo dorasli za ozbiljan i težak zadatak sopstvenog oslobadjanja. Zašto bi nam se, inače, dogodilo da nas vlast, koja god bila, OVOLIKO PUTA PREVARI?

Kako je moguće da gradjani najčešće govore: SVI SU ISTI? Što implicira da nije ni potrebno, ni moguće nešto menjati.

Kako je moguće da ogroman  broj najglasnijih "revolucionara" začas promeni stranku i ieologiju? i preleti tamo gde se nalazi agresivniji uzurpator i pljačkaš, koji bezočno obećava i zloupotrebljava? (Trebalo je da "neverne tome" sinoć prodju kroz Terazijski tunel oblepljen Vučićevim lažnim obećanjima). Ili da jedan od lidera, koji je aktivno učestvovao u petooktobarskim promenama, ostane 18 godina na vlasti, iako su se i  iddeologije i partije nekoliko puta menjale?

Moguce je jedino, ako biračko telo, dakle, narod sve to PROGUTA!

Neki ljudi, kada se pomene  potreba za promenama, odgovaraju pitanjem: a ko bi drugi? Znam one koji su to pitanje postavljali i kada smo šetali protiv Miloševića, pa su 'ladno, oberučke prihvatili Koštunicu. (Djindjića, istina, malo teže, jer ovaj narod ne voli ozbiljne promene). Zatim, Tadića, pa, trčeći Tomu Nikolića i, najzad, najpogubnije, masovno se prostrli pred AleksandromVučićem. Gde i sada, pognuto ali ushićeno kliču velikom vodji!

Svake subote, kada se vratim sa protesta, uvek isti ljudi, zovu me telefonom i iz svojih udobnih fottelja, ispred televizora, analiziraju najnovija okupljanja. Uvek sa pesimisticnom prognozom i očekivanjem da je na ulici bilo manje ljudi, i da će se protesti raspasti. Pritom postavljaju i nezaobilazno pitanje i primedbe: šta je uradila opozicija? Ali, ono što nam je uradio AleksandarVučić, zbog koga i jesmo na ulici, smatraju valjda normalnim, mada ni oni nisu zadovoljni.
Po njima, treba menjati, ali da to uradi neko drugi. I uglavnom prozivaju opoziciju, za koju nikada nisu glasali.Uvek pametuju i kritikuju, ocekujuci da naš (i njihov) problem reši neko drugi. Zaboravljaju osnovno načelo upravljanja državom, da zakone i politiku kreira vladajuća većina. A da kod nas, (što redovno gledamo u ddirektnim prenosima sednica parlamenta) opozicija NEMA baš nikakvu šansu da u dnevni red ugura ni najbolji predlog za opšte dobro, poput naknada za porodiljsko odsustvo ili zakona koji je predložila fondacija  "Tijana Jurić".Vladajući poslanici sede u skupštini i PRIMAJU PLATE (ovo, kad je u pitanju opozicija, naročito potencira šef poslaničke grupe SNS), isključivo za to da bi glasali na zvonce predsednice.Ima  medju njima i onih koji ceomanat nisu prozborili ini reč. Nemaju na umu da jednog dana i oni i njihovi najbliži mogu postati žrtve upravo tog propusta i nemoralne partijske poslusnosti.

O  ČEMU OVDE OPOZICIJA ODLUČUJE? BILO BI DOBRO DA SVAKO KO POSTAVLJA OVO PITANJE, DOBRO RAZMISLI! A TAKODJE DA SEBE PRESLIŠA ŠTA JE SAM URADIO ZA SOPSTVENO I OPŠTE DOBRO!

Šta, dakle, kritičari očekuju od opozicije? Da im obezbedi udobnost, prava, privilegije.... za koje sami nisu ni prstom mrdnuli!

Genijalna Nadežda Milenković je za portal "Peščanik" osmislila slogan: Ako vam je dobro, onda ništa!
E, meni nije dobro, i zato sam na ulici! Ja sam večiti OPONENT VLASTI, a ne institucionalizovana opozicija sa članskom kartom bilo koje partije! I baš zato mislim da opoziciji moramo pomoći i dati šansu da ona pomogne nama u borbi do SLOBODE!
DA SLOBODU OSVAJAMO ZAJEDNO!

Takodje, mislim da je tamo mesto svima koji gundjaju, gladuju, tuguju i strepe šta će im aktuelni režim prirediti već narednog dana.

Ili da zaćute, sve dok ne prikupe hrabrost da nešto i urade!

OBRAZ I MERA UVREDA U SRBIJI

Nedavno je jedan od, sad vec bivsih, lidera Saveza za Srbiju, Željko Veselinovic, oštrim tvitovima uvredio neke žene, a premijerki Ani Brnabic "pripretio" "obdarenim  afroamerikancem...! Vlast se odmah podigla u zaštitu svoje stranacke drugarice. U ponovljenom gafu, Veselinovic je zaslužio osudu funkcionera Saveza za Srbiju i sam se povukao.

Danima su u svim (pro)državnim medijima ponavljane osude njegovog postupka.

Tokom predizborne kampanje za predsednika Srbije, koju su svi vec zaboravili, član tima jednog od kandidata za predsednika Aleksandra Vučića Milenko Jovanov, izgovorio je do sada nečuvenu i nezapamćenu optužbu na račun Nataše Jeremić, supruge Vuka Jeremića, jednog od protivkandidata lidera SNS u trci za šefa Srbije. Jeremićevu je proglasio šefom narko mafije za Balkan.

Poslanica Marinika Tepić je od početka mandata na meti Vučićevih političkih huligana. Ne mogu se ni nabrojati sve ružne reči i kvalifikacije upućene na njen račun.Ta ofanziva na Mariniku još traje.

Sad već pripada istoriji uvreda Bratislava Gašića, tadašnjeg ministra vojske:"volim novinarke koje brzo(lako) kleknu", upućena novinarki Zlatiji Labović. Žilava odbrana ministra vojske, od strane partije i lidera SNS, do abdikacije pod pritiskom javnosti, trajala je mesecima. A i posle smene Vučić je sa žaljenjem izjavljivao da je Gašić platio visoku cenu za"male" uvrede, jer je godinu i po dana bio bez funkcije. Da bi, u novoj raspodeli fotelja bio nagradjen jednim od najdelikatnijih državnih resora - šefa BIA!

Dragana Rakić iz Vršca dugo je meta svojih političkih protivnika u Južnom Banatu, a i šire. Njoj je čak zaprećeno gubitkom radnog mesta!
U spisku poglavlja koja su uslov za ulazak Srbije u EU, ne postoje eksplicitno ženska prava. Ona su sadržana u ljudskim pravima i pravnom sistemu. Ironija je što resor evropskih integracija vodi takodje žena, Jadranka Joksimović, koja je, sa pozicija sile, uzela sebi pravo da, na pitanje koje nije postavljeno njoj, održi "lekciju" novinarki N1 Žaklini Tatalović.

Mnogo je sličnih primera.

Pre nekoliko dana ja sam, od visokog funkcionera SNS, zamenika gradonacelnika Niša izvesnog profesora univerziteta Miloša Bandjura, doseljenog sa Kosova, etiketirana kao "MATORA ŽUTA KUČKA", "ĆURKA".... jer sam, reagujući na njegovu poruku da "cela Srbija, ne samo da voli, nego i OBOŽAVA ruskog predsednika..." napisala da NE obožavam Putina, jer nije moj tip - ni kao muškarac, ni kao političar.

U danu kada je Beograd bio okupiran prisilno dovedenim gradjanima, da bi pred visokim gostom iz Rusje iskazali podrsku Aleksandru Vučiću, na moje kritičke tvitove zbog haosa koji smo čitav dan trpeli, jedna ŽENA, verovatno pripadnica armije SNS botova, napisala mi je na tviteru: "vi baš mrzite NAS Srbe... baš, baš...". To je za taj dan bilo previše, pa sam, posle odgovora da sam i ja srpkinja i da u sebi ne nosim mržnju ni prema kome, morala da je blokiram.

U državi gde je premijer žena, ministarka koordinator za prava žena, gde postoji ženska politička mreža, predsednica parlamenta, guvernerka, državna tužilja, rektorka... gde je zaštitnik ravnopravnosti takodje žena...nijedna ŽENA PRIPADNICA VLASTI, nije se oglasila dok se vredjaju  neistomišljenice, nepripadnice njihove političke orijentacije.

Muškarci su odavno prestali da budu džentlmeni!

Na sve pobrojane i brojne nepomenute napade, vlast je, uglavnom, branila svoje nevaspitane, nekulturne i nepristojne pripadnike. A tamo gde je baš morala, oglašavala se pravdanjem da su prethodno nečim izazvani, da bi tako ublažila njihov ispad.

Nisam čula, ni pročitala da je bilo koji incident koji su proizveli članovi i funkcioneri SNS, vlast Aaleksandra Vučića eksplicitno osudila ili da je izgrednik snosio ozbiljne posledice.

Da li u DEMOKRATSKOJ SRBIJI mi - žene koje nismo pripadnice Srpske napredne stranke - moramo da svakodnevno trpimo uvrede i pretnje?

Da li smo mi, koje ne OBOŽAVAMO SNS, gradjanke drugog reda?

Srbija u Evropi? NE MOGU DA ZAMISLIM!!!


P.S. danas,22.januara, ŽENE SNS protestovale zbog uvreda upućenih jednoj od njihovih novinarki od Sergeja Trifunovića. Pridružila im se i zaštitnica Brankica Janković. 

MILENA IVANOVIĆ

 Čini mi se da, kako se približava godišnjica ubistva Olivera Ivanovića, raste i pritisak na njegovu suprugu Milenu. Ona se vise puta oglasila u državnim tabloidima zamerajući nama koji tražimo da istraga utvrdi ko je ubio njenog supruga, što smo "ćutali" dok je on preko tri godine bio u zatvoru. Pritom  nije nista rekla o ponašanju vlasti, koju je njen suprug otvoreno i glasno optuživao da ne čini ništa da spreči kriminalne grupe koje haraju severom Kosova.

Neću da verujem da to Milena radi svojom voljom. Ne znam  da je neko od protivnika aktuelne vlasti zvao gospodju Ivanović da se pridruži protestima. I nije, na kraju, bitno sta gospodja Ivanović misli o tome. Oliver Ivanovic je politicki ubijen i kao čovek koji se borio za Srbiju, demokratiju, pravdu, postao je sinonim borbe za te vrednosti.

Uvažavajući njenu tragediju,njen bol, strah... ipak, moram da podsetim:

Javnost Srbije tražila je da se utvrde i saopšte razlozi Oliverovog zatočeništva! A sve to vreme je ĆUTALA DRŽAVA, peciznije vlast, koja je bila dužna da reaguje! Vlast Srbije je podigla veliku galamu zbog privodjenja Marka Djurića, koje je takodje bilo surova demonstracija sile, istina, isprovocirano na sasvim drugi način. Ne sećam se da je država postavila oštre zahteve i ultimatume za Oliverovo oslobadjanje, kao u navedenom i nekim drugim slučajevima.

Kada je Oliver konačno bio na slobodi, kada je počela predizborna kampanja, koja mu je, verujem, došla glave, počele su sramotne aktivnosti Vučićevih medija protiv njega. Niko iz vlasti nije se oglasio zahtevom da se ta haranga na političkog protivnika obustavi! Naprotiv! I predstavnici vlade, poput već pominjanog Marka Djurića i pripadnici Srpske liste, nastavili su sramotnu kampanju!

"Naš rival na izborima za gradonačelnika nije bila samo Srpska lista, nego cela Vlada Srbije" rekao je Oliver Ivanovic jednom prilikom. A posle niza paljenja automobila i napada na kandidate koji nisu pripadali Srpskoj listi, u razgovoru sa Ljubicom Gojgić u emisiji Pravi ugao, podsetio da u Severnoj Mitrovici nema Albanaca. Njegov bratanac advokat Aleksandar Ivanović izjavio je da mu je Oliver lično rekao da je o svojoj (ne)bezbednosti obavestio sve državne organe u Beogradu, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića LIČNO, sa napomenom da: "ako se nešto desi, ne bude da nisu znali."

I umesto reagovanja na ubistvo nastupilo je ćutanje. Bez saosećanja, osuda... Vlasti severne Mitrovice nisu čak upriličile komemoraciju i učešće u pripremi sahrane, saučešća... Njihov MUK je tih dana odjekivao Srbijom! Sramotno lice vlasti pokazalo se i pri odlučivanju da jedna ulica u Mitrovici dobije Oliverovo ime.

Razumem Mileninu nezavidnu situaciju. Ipak, već na prvu informaciju da je dobila radno mesto u kabinetu SNS premijerke Srbije, probudila mi se sumnja da je reč o velikim manipulacijama njenom nesrećom. Shvatam da joj je potreban posao, da joj je potrebna plata, ali...

Da li je Milena ikad pitala svoje poslodavce zašto nisu zaštitili njenog supruga dok je bio živ? Kao što sada pita lidere opozicije "zašto je izostala njihova podrška".

Nije primereno ni da ona nama, gradjanima, koji tražimo istinu, zamera zbog toga. Mi na to imamo pravo ne samo zbog nje, njenog sina, nego i zbog  svih budućih olivera medju nama, koji nisu istomišljenici aktuelne vlasti.

Poštujem, takodje, Mileninu odluku da se opredeli za vlast, koja joj je obezbedila egzistenciju. To je njeno pravo. Ali je tužno, baš zbog OLIVERA, da se ona sada, u jeku protesta nezadovoljnih gradjana protiv vlasti, javno pridružuje onima koji su bili zvanično odgovorni i obavezni da njenog supruga zaštite, kada je on javno ukazivao na opasnosti koje mu prete.Uverena sam da je kampanja protiv Ivanovića zakucala bar jedan ekser u njegov kovčeg. I za to niko nije odgovarao. Pridružila se vlasti Srbije koja je požurila da osumnjičenog za učešće u ubistvu, amnestira pre sudjenja i štiti od istrage.

Šta bi na sve ovo rekao Oliver?

Zbog svega sumnjam da je i Milena, kao što je bio i Oliver, u velikoj nevolji. Hoću da verujem da to nije njena dobrovoljna odluka, nego da je žrtva iznude, ultimatuma, ucene...!

"Sad su glasni, kad Olivera više nema...Znaju da Olivera narod poštuje i da bi njemu u čast mnogi izašli na ulice. Narod ne sme da dozvoli da bude izmanipulisan" - poručuje Ivanovićeva. Čime se
jasno uključila u kampanju protiv gradjanskih protesta! I imenovala one koji su po izboru Vučićeve vlasti označeni kao vodje protesta. I Vučićevi protivnici!

"Gde su svi oni bili kad su mu bili najpotrebniji? Zašto nisu izdvojili sat vremena da ga posete dok je bio u zatvoru? Zašto mu nisu dali podršku kada se, pošto je izašao na slobodu, kandidovao za gradonačelnika Kosovske Mitrovice?! Radila sam tada s njim kampanju i pisala onima koji sada protestuju da ga podrže pismom podrške. Izignorisali su ga oni koji su sad najgrlatiji u tome da se navodno za njega bore. Oliver je tad bio jako razočaran. Pa kad su ćutali tada, neka ćute i sada" - 
kaže Ivanovićeva udovica za Kurir. Niko od navedenih medija se nije setio da pita za mišljenje ostali, veći deo porodice Olivera Ivanovica. A osim osmogodišnjeg Bogdana, Oliver ima još tri odrasla sina, sestru, brata, bratance... brojnu familiju.

Gde su bili Milenini sadašnji poslodavci, koji su,ubedjena sam, učestvovali u kampanji protiv Olivera? Kada je vlast Srbije uputila protest što Oliver leži u zatvoru  nevin?

Tužno je sve ovo što se dogadja sa porodicom Olivera Ivanovića;  što je njegova udovica primorana da se politički opredeljuje. Surovo je od svakoga ko to od nje traži. Ili joj postavlja uslove da bi joj omogućio opstanak!

To je razlog više da mi protestujemo, da tražimo istinu i promene. Jer, ako se ništa ne promeni, sutra, prekosutra... svi mi možemo postati OLIVER IVANOVIĆ!

Zato moramo opet na ulice. Jer, institucije ne postoje! Jer u Srbiji vlada diktatura!

Ne osudjujte Milenu Ivanović! Njoj nije lako.

Mada, moram da priznam, kada bih se našla u njenoj situaciji, odabrala bih sasvim drugačiji put!

SRBIJA - ZEMLJA NASILJA, BEZAKONJA, DIKTATURE, HAOSA...!

Već tri subote uzastopno, gradjani se u sve većem broju okupljaju i protestuju na ulicama Beograda. Ministar policije, umesto da se zamisli i razmisli šta to traže gradjani-poslodavci vlasti, pribegava najprimitivnijoj propagandi kroz brojanje (pred kamerama) snimljenih gradjana na ulicama, tvrdeći da nas je na protestu bilo desetostruko manje.

"Čak i da ih se skupi 5 miliona - neću im ispuniti nijedan zahtev!" - rekao je presednik Srbije Aleksandar Vučić, reagujući na prve proteste u Beogradu.
A zahtevi su;
- "Stop krvavim košuljama" - da se prestane sa napadima i ubijanjem političkih neistomišljenika, kao reakcija na pokušaj ubistva Borka Stefanovića, pred opozicioni skup u Kruševcu;
- Da se utvrdi ko je naaručilac i izvršilac ubistva srpskog političara sa Kosova Olivera Ivanovića, za koga se, 11 meseci ne zna po čijem nalogu je ubijen.
- Da opozicija, dakle deo gradjana koji ne podržavaju politiku Aleksandra Vučića i vladajuće SNS koalicije, a koji takodje PLAĆAJU televizijsku taksu-pretplatu, dobije u Dnevniku RTS pet minuta dnevno.

Ovom izjavom, predsednik Srbije je jasno i veoma glasno, potvrdio da će nas, koji nismo njegovi, i dalje premlaćivati, ubijati, maltretirati... i da će nam uskratiti svako pravo da saznamo istinu!

Nekoliko dana po atentatu na Borka Stefanovića, u Kruševcu su uhapšena tri nasilnika, čija imena nisu objavljena, nego samo nadimci koji asociraju na članove podzemlja.
Juče, 24. decembra, javnost je obaveštena da su nasilnici i ubice iz Kruševca pušteni iz pritvora, jer
"ne postoje više razlozi za njihovo držanje u pritvoru". Nisu saopšteni razlozi njihovog puštanja na slobodu.
----
Jednaestog decembra, oko 3 sata po ponoći, u Vrčinu je zapaljena kuća novinara Milana Jovanovića i pucano na vrata. Kuća je izgorela, automobil takodje, a pucanj na ulaz zgrade imao je  za cilj da se porodica spreči da pobegne od požara. Znači, pokušano ubistvo. Jovanovići su se spasli iskakanjem kroz prozor.
Dan posle hapšenja, izvesna pevačica Bojana Cvetkovic Sijački, učesnica paljenja kuće novinara Jovanovića, brzopotezno se NAGODILA sa Drugim tužilaštvom u Beogradu, i " osudjena" na šest meseci KUĆNOG ZATVORA i novčanu kaznu od 50.000 dinara. Toliko, znači, vredi život i imovina porodice Jovanović.

------
Na izborima u Lučanima, dobro rasporedjeni aktivisti vladajuće koalicije, maltretirali su, presretali, ometali, vredjali i ponižavali gradjane koji ne pripadaju njihovoj političkoj opciji. Hapšeni su aktivisti opozicionih partija, u čemu im je pomagala državna sekretarka MUP-a Srbije.

-----
Početkom prošle nedelje, na neobeleženom pružnom prelazu kod Niša, u ranim jutarnjim satima u sudaru voza i autobusa koji je prevozio srednjoškolce na nastavu, poginulo je petoro, a teško povredjeno 22 ljudi... Prelaz nije adekvatno obezbedjen, ne postoji rampa. Gradjani dva sela okupili su se na protestu da bi izvršili pritisak na vlast, koja je, predvodjena Zoranom Mihajlović, ministarkom saobraćaja, energično negirala bilo kakvu odgovornost države, -  da se na fatalnom prelazu postavi rampa.
-----

Od početka tekućeg mandata parlamenta, u direktnim prenosima prisustvujemo najrimitivnijim  uvredama onih poslanika koje smo ni, koji nismo Vuićevi, izabrali za svoje predstavnike. Pljušte uvrede i pretnje. Nijedan zakon predložen za dobrobit gradjana, ne može čak ni da se uvrsti u dnevni red zasedanja. U jeku pojačanih nastojanja da se natalitet u Srbiji poveća, u dnevni red ne može da udje predlog za stimulisanje porodica koje planiraju ili očekuju potomstvo. Naprotiv, najnovijim propisima trudnice i porodilje su drastično kažnjene, pa im je naknada snižena do hiljadu dinara mesečno. A istovremeno, predsednik najavljuje izgradnju nekoliko stadiona. A njegove produžene ruke koje "upravljaju" Beogradom, grade gondole, jarbole, fontane, cirkuske svetleće tunele....

Prvi čovek Srbije vodi tajne pregovore o Kosovu; sklapa tajne sporazme i ugovore o prodaji državne imovine. Ustupa deo države svojim arapskim prijateljima, bez naknade. Smanjuje penzije, plate, ukida socijalna davanja.... Angažuje strane savetnike, medju kojima su  i ozloglašeni i u narodu omraženi zagovornici NATO bombardovanja Srbije.  Raspolaže našim budžetom kao da mu je dedovina, ne pitajući nikoga i ne obaveštavajući gde je potrošio naše pare.

Svako ko ne pripada njegovoj partiji, za Aleksandra Vučića je gradjanin drugog reda.

Suspendovao je Ustav  Srbije, obavlja poslove premijera koji nisu u opisu njegovih dužnosti. Uveo diktatorski predsednički sistem.

Gradjani se osećaju nesigurno. Ne znaju  kada će poslušničke horde - bilo izvršitelja koji svakodnevno iseljavaju gradjane iz sopstvenih stanova i kuća, ili plaćenika koji po nalogu prebijaju i pljačkaju, stići na svaka od naših vrata.

A stručnjaci raznih profila u kolonama odlaze. Beže iz Srbije glavom bez obzira. Više nema lekara, medicinskih sestara... Nema vozača u gradskom prevozu... A Vučić pobednički proglašava taj egzodus smanjenjem nezaposlenosti.

Novinari su, uporedjujući Miloševićeve devedesete i ovu deceniju koju upravo preživljavamo, više puta naglašavali da je razlika u tome što još nije počelo ubijanje, kao 90-tih.

E, sad je počelo!

Vreme je za budjenje!

Probudila se i Banjaluka!

OTVORENO PISMO ALEKSANDRU VUČIĆU,POVODOM ZAHVALNICE ZA OTIMANJE PENZIJE

Gradjanine Vučiću,

Vaše privatno pismo - "zahvalnicu" što ste mi otimali deo penzije pune četiri godine, razumem kao vrhunsku drskost i cinizam! Pismo je stiglo na moju kućnu adresu, koju ja ni Vama, ni SNS-u nikada nisam dala, niti dozvolila da mi se obraćate. Takodje, niste mi u Vašem pismu dali svoju adresu, na koju bih mogla da Vam odgovorim. Zato sam prinudjena da Vam odgovor pošaljem javno.

Zašto mi zahvaljujete kada me niste pitali da li želim da se žrtvujem za Vas i Vaše lične ciljeve, niti sam Vam, ili bilo kome drugome, dala saglasnost za to!?

Kada ste počeli sa otimanjem penzija, koje su naša zarada - uštedjevina za stare dane, Vi i Vaša stranka ste već bili na vlasti više od dve godine. (Ne računam vreme devedesetih, kada ste po izboru Miloševića, vršili funkciju egzekutora za medije). Znači, više od dve godine ste trošili ono što ste preuzeli od prethodne, takodje neuspešne vlasti, koja je, mora se priznati, imala dodatne teškoće jer joj se u mandatu dogodila svetska ekonomska kriza. A morala je i da vraća dugove iz 90-tih,koje je napravila vlast čiji ste Vi takodje bili deo.

U pismu naglašavate: "....znam i kolika je bila vaša lična žrtva, svakog od članova vaše porodice, ali želim još jednom da vam kažem da to što ste prihvatili i podržali teška odricanja, taj jedini način koji je bio pred nama, bukvalno nam je omogućio da sačuvamo i obezbedimo i vašu i budućnost naše dece." Pa, dalje: "Vi ste, za razliku od mnogih političkih činilaca, pokazali mudrost, pamet i odlučnost da pomognete svojoj Srbiji".

Da li ste svesni ovih svojih reči? Ili Vam je pisao neki od saradnika od poverenja, pa niste čitali, ni razmišljali šta ovo stvarno znači?

Jeftino zvuči ovaj prisvojni pridev SVOJOJ i NAŠOJ SRBIJI!!! Time možete da zasenite nepismene nerećnike koji su vam poverovali. Svoja ili naša Srbija? A ima li to još neka, druga, nečija, tudja Srbija?

Pominjete lagodna rešenja, prazne priče i olaka obećanja! Pa, Vi ste, Vučiću, upravo taj koji nam priča prazne priče i daje olaka obećanja! Pogledajte malo unazad, setite se šta ste sve obećavali i pričali! Posebno da penzije nećete smanjivati! Da li bar pred sobom pocrvenite!?

Završavate pismo ciničnom rečenicom: "To je najmanje što vam ova zemlja i ja dugujemo, za sve što ste za nju, tako nesebično, požrtvovano i bez ikakve rezerve učinili".

E, pa, Aleksandre Vučiću, moram da vam kažem da, što se mene tiče, OVA ZEMLJA i VI niste isto, iako vidim da ste poverovali da ste Vi  Srbija! To NIKADA NEĆU MOĆI DA PRIHVATIM!

SRBIJA JE VEČNA A VI STE PROLAZNI - KAO I SVI POLITIČARI PRE VAS. I nemojte pokušavti da se nametnete kao svemoćni vlasnik naših života i Srbije!

Ako ste ovu "zahvalnicu" poslali kao gradjanin Vučić, kako je i potpisujete,okanite se pominjanja Srbije i NAŠIH žrtvovanja za nju! Srbija je moja koliko i Vaša.

Šta ste Vi žrtvovali za, kako kažete, NAŠU SRBIJU? Živeli ste lagodno, bez odricanja, zajedno sa svojim bahatim saradnicima. A mi smo tu Vašu bahatost plaćali - što vi sada nazivate našim vrhunskim patriotiznom i odricanjem za "našu Srbiju"!

U isto vreme, dok ste nam otimali penzije, bezočno ste arčili državnu imovinu. Poklonili ste najlepši  deo Beograda vašim arapskim prijateljima. Napravili ste niz štetnih ugovora kojima ste se u ime Srbije odrekli imovine koju smo mi, tokom decenija rada, stvarali.(JAT, čijeg naslednika ER Srbiju i danas finansirate iz našeg budžeta, Karadjordjevo, deo vojvodjanskih oranica..).

Bogatili ste se kroz česte nepotrebne izbore samo da biste potvrdili  svoju moć. A mi smo sve to plaćali!

Vaši saradnici, koji ni Srbiji ni Vama ne služe na čast, prepoznatljivi su po nizu skandala. Jedan od saradnika ministra (tada za rad) Aleksandra Vulina, koristio je službeni automobil za porodične "poslove" svog brata, koji je uhapšen i u službenom vozilu nadjena droga. (Jablanović). A sam VULIN je prekršio niz zakonskih i moralnih normi pri pribavljanju novca za kupovinu stana. Brat VAŠE premijerke Ane Brnabić, uprkos sukobu interesa, obavljao je, a verovatno i danas obavlja poslove za potrebe Vlade Srbije na čijem čelu je njegova sestra.
Vaš najodaniji saradnik Siniša Mali, koji je u vreme DOS bio uzdanica za sumnjive privatizacije, omogućio je svom ocu da prisvoji nekoliko hektara zemlje, što je potvrdio sud u Pančevu i naložio vraćanje. Isti taj saradnik  rukovodio je divljačkim rušenjem Savamale. Iako ste obećavali da ćete taj slučaj rasvetliti, ocenjujući da su to uradili kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, na čijem čelu je upravo bio Siniša Mali, to ste prećutali ili zaboravili. A Sinišu Malog unapredili u ministra finansija. To vam je,gradjanine Vučiću, kao da ste postavili kozu da čuva kupus.

Jedini postupak u slučaju Savamale je protiv NIN-a i novinarke Sandre Petrušić, jer u ovoj jadnoj NAŠOJ SRBIJI nije kriv kriminalac, lopov, ubica,... nego onaj ko ih uhvati u nedelu.

Otac ministra unutrašnjih poslova dobio je od svog sina dozvolu za izvoz oružja, a Vi o tome ćutite!

Na vrhu Kopaonika i dalje stoji nelegalno izgradjen objekat, za koji je dat nalog za rušenje, ali niko ne sme da ga sruši!

Vaš ministar spoljnih poslova umešan je u više afera (Kofer, Miša Banana....), a Vi se ni o tome,takodje,ne oglašavate. Držite ga na toj funkciji da, bez znanja engleskog, ili bilo kog stranog jezika, bruka NAŠU SRBIJU i vodi jedan od najvažnijih resora za ugled i rejting države.

Skoro svi ministri u Vašoj vladi (Vašoj, jer Vi i dalje obavljate funkciju premijera) su kompromitovani. (Ljajić, Udovičić, Popović, Mihajlović....) i niko ne vidi potrebu da gradjanima objasni, ili se IZVINI!

Gradjanine Vučiću, zahtevam da me više nikad ne uznemiravate Vašim pismima koje nedozvoljeno šaljete na moju privatnu adresu. I da ne zloutrebljavate moje lične podatke iz PIO fonda!

Ponavljam još jednom:
- nisam dala saglasnost za pljačku moje penzije!
- nisam se žrtvovala za Vas i Vaše političke ciljeve!

A što se tiče ljubavi prema Srbiji, koju ste politika Vaše stranke i Vi lično, zagadili, nepristojno je i razmišljati o merenju i uporedjivanju.

Moj muž i ja imamo blizu 100 godina rada u Srbiji. I za Srbiju! Naš je doprinos neuporedivo veći od Vašeg.

Tri moja pretka su zauvek ostali na Solunskom frontu, a moj otac se poslednji vratio iz oslobodilačkog Drugog svetskog rata!

NIKADA NAM NIJE PALO NA PAMET DA TE NJIHOVE ZASLUGE PRETVORIMO U PRIVILEGIJE.

Gradjanine Vučiću, sram Vas bilo!

"A DA PROBATE SA SARAPOM!"

 RAZGOVOR U ČEKAONICI DOMA ZDRAVLJA

Čekaonica puna! Svi imaju zakazan termin, koji je odavno prošao. Dvojica nagluvih osamdesetogodišnjka se jadaju jedan drugom.

- Imam nesanicu. Čim zaspim kroz san mi se motaju slike iz devedesetih, kada smo protestovali protiv Miloševića, jer nam je pokrao izbore.
 Eeeeee, koje je to vreme bilo! Svake večeri smo se sastajali kod Konja... Mica i ja spremimo torbu sendviča i termus toplog čaja. Pa, do neko doba.Nikad se nismo više družili sa prijateljima. Kad se vratimo promrzli, ali zadovoljni, odmah zahrčem i ne budim se do jutra... a popodne opet... Sad brojim ovce do jutra...

- Ja imam zatvor... po nekoliko dana ništa... strašno sam nervozan.... kaže sagovornik.

Prisutni gledaju, cute, sa razumevanjem problema. Neki kriju smeh u šalove i kragne.

Jedan momak čita novine. Ne diže glavu. Pa, preko novina, i dalje ne dižući glavu,  kaže:

- Gospodine, probajte sa Sarapom! Ali oprezno. Nemojte da preterate. Moja baba je imala sličan problem. Od kada je počela da gleda Pink ujutru, otišla u drugu krajnost. Ne može da se oporavi od proliva....

"STANUJE" LI DESNICA U MUP-U?

Nedavno je ceo državni vrh prisustvovao tribini jedne desničarske organizacije. Sa tribine je izvesni Parezanović, zaposlen u BIA,  javno prozivao "nesrbe" i "izdajnike". Osumnjičio je neke organizacije... strane službe i pojedince....Svi prisutni predstavnici vlasti su na to ćutali. Ćute i dalje, iako je njihova tajna "provaljena".

Televizija N1 je nekoliko dana istraživala slučaj i analizirala detaljno sastav i ciljeve ove fantomske organizacije i došla do podataka da je veliki broj tih desnicara - članova i aktivista, angažovan po raznim poslovima u MUP Srbije. Da je, dakle, blizak aktuelnoj vlasti. Još gore je što su u okviru te tribine govorili i predstavnici Bezbednosno-informativne agencije!

Treba li da se mi gradjani plašimo ovakvog DRŽAVNOG ORGANIZOVANJA?

Zašto se vlast opredelila za "druženje" i saradnju sa ekstremnom desnicom? Da li je to demonstracija sopstvene moći i sile, kako bi zastrašila gradjane koji im nisu naklonjeni i koji nisu zadovoljni životom koji žive?

Ili je SNS vlast uplašena od te "šačice" nas nepokornih "izdajnika"?  Zver je najsurovija kada se oseća ugroženo.

Deluje zastrašujuće i pomisao da nam se jednog jutra na vratima može pojaviti "ekipa" Miše Vacića kao predvodnika specijalne policije! Da će nas možda voditi u sabirne centre,na stadione poput  Pinočeovog režima u Čileu, ili na prevaspitavanje na kineski način u vreme kulturne revolucije. Kada su intelektualnu elitu slali na pirinčana polja radi prevaspitavanja!

Kuda ide Srbija?