100 EVRA - LAŽNI PREDIZBORNI MAMAC... PREVARA

Davno, još dok sam bila dete, moj otac mi je pričao poučnu predizbornu priču o nekadašnjem srpskom političaru Dragiši Cvetkoviću.

Otišao Giša u svoj rodni kraj, narod se okupio,(nešto kao oni Vučićevi karavani "obožavalaca" za sendvič i jednu crvenu). Svi nešto traže, mole, jadaju se...
Cvetković svom sekretaru naredi da zapisuje želje,pa svaku ceduljicu zadene u šešir. Kada je krenuo  nazad, mahne šeširom zemljacima, a puste želje vetar razveje.

 Pred jedne od brojnih izbora Mladjan Dinkić, tadašnji ministar u demokratskoj vladi, obećao je gradjanima po 1.000 evra. Taj "poklon" od države niko nije dobio. Dinkić je kasnije objasio da je MORAO to da obeća, da Boris Tadić ne bi izgubio izbore.

Bio je to, dakle, zvanični predizborni trik, prevara! Mladjan Dinkić se kasnije, kada mu se G17 raspala, pridružio Vučiću.

Tadić i demokratski blok su izgubili izbore. Ne zato što su tada naprednjaci bili mnogo  jači, nego je unutar DS postojao veliki broj profitera, koji su već tada radili za Vučića, a kasnije to ozvaničili i promenili dresove. Ti trojanski konji sada su glavne uzdanice aktuelog šefa naprednjaka. Svojom nečašću se ponose i tako dokazuju bezrezervnu odanost i podršku novom lideru.

Kako je ovo godina izbora, bilo je logično očekivati da se ponovo daju razna laskava i  privlačna obećanja. Pogotovo što  je narod osiromašen, iscedjen, izbezumljen... i što se hvata za slamku u pokušaju da ne potone.

Marketinški eksperti, angažovani u Vučićevoj kampanji, zloupotrebljavajući narodnu nevolju, setili su se Mladjine fore, pa su osmislili poklon od 100 evra svakom gradjaninu Srbije.

A onda je naišla korona, koja je, izgledalo je, zbunila sve političke kalkulante. Oni su se, za razliku od naroda, ipak brže snašli. Obećanje je ponavljano i u toku velikog kućnog pritvora, koji je vlast, koristeći pandemiju, uz pomoć "struke", smislila kako bi narod držala u strahu i neizvesnosti.

Kako je vreme odmicalo, a pandemija jenjavala, izbori su sve više aktuelizovani, a i "alati" za njihovu pripremu  su usavršavani.

Pa je prvobitno obećanje  SVIM GRADJANIMA modifikovano na SVIM PUNOLETNIM GRADJANIMA, što je odmah bilo jasno i zbunjenima, da je šarena laža namenjena biračima - gradjanima sa pravom glasa.

Oni koji se sećaju ranijih iskustava i brojni opozicioni političari odmah su shvatili i objavili da je to predizborni trik i da oni ne bi u tome učestvovali.

Vlast je odmah uskočila sa novom idejom. Zbog toga što neki tajkuni  kritikuju obećanje, rešila da im tu želju ispuni i da isplaćuje poklone selektivno:

-  sigurnom biračkom telu, da bi ih učvrstila u odanosti, dakle penzionerima i socijalno ugroženim gradjanima, najavila da će automatski, bezuslovno isplatiti, najpre odmah posle prvog maja, zatim oko 11.5. a kao poslednji datum početka isplate objavljen je 15.maj. Na instagramu ministarstva finansija sada stoji najnovije obavestenje da ce ta isplata poceti od 1. juna. Za sada!           
- ostali, AKO ŽELE da uzmu 100 evra, moraće da se jave na neki, do sada  neobjavljeni telefon i da traže svoj poklon.
Zamislite, usred izborne kampanje Aleksandar Vučić rešio da prihvati mišljenje svojih političkih protivnika!!!
Vučić, zatim, izjavljuje da on lično neće uzeti svojih 100 evra, jer mu ne trebaju, a i nije patriotski uzeti, ako ima ljudi kojima je to potrebnije.(To nije imao u vidu kada je obećavao. Znači da je i obećanje nepatriotsko). Oglasila se i premijerka Ana Brnabić, izjavom da ona i njeni ministri takodje neće uzeti svoj poklon od države. A direktor BIA Bratislav Gašić, prema pisanju NIN-a, uputio je pismo svim zaposlenim sa "preporukom" da se odreknu  državnog poklona od 100 evra!

Predomislili se? Preračunali se!

Istovremeno, ovih dana Ipsos je objavio podatke o popularnosti. Navodno, Vučića lično podržava preko 90 odsto gradjana. Zbog njegovog obećanja, ili politike koju je vodio u toku pandemije?

E, sad, kakve veze ima obećanje vredno 100 evra po glavi, sa predizbornom anketom popularnosti političara? Izgleda da ima?

Prvo, taj ogromni novac,koga verovatno i nema dovoljno, ako se isplati svim biračima, i onima koji bojkotuju ili glasaju za kakvu-takvu opoziciju, za vlast je nepotreban trošak. Oni najodaniji svakako će glasati za Vučića.

Drugo, moguće je da predizborne ankete i nisu pokazale tako sjajne rezultate, pa je onda procena ista, da na to obećanje ne treba trošiti novac.

Kakve će rezultate ostvariti SMEJURIJA SA 100 EVRA zavisi od svakog pojedinca. Mi koji nismo deo Vučievog naprednjačkog stada, svakako smo obeleženi i izloženi njihovoj kritici sta god da uradimo.

Ako uzmeš, kajaćeš se, ako ne uzmeš, takodje, jer će tvoj poklon ostati njima. A obožavaoci, članovi i izvršioci iz i oko SNS, takodje, neće imati značajnu vajdu, jer će većina,verovatno, opet dobiti zadatak da uplati za stranku i lidera po 40.000  po principu: sede dvojica u kafani, dodje treći i pita kako da pomogne!

Narod, naviknut da ga varaju,  neće se iznenaditi, čak i ako shvati da je prevara. Navikli na laž, ali i dalje glasaju. Nije prvi put!

Ja ću svojih 100 evra uzeti! Savetujem svima da se tog novca ne odriču, jer je to samo mrvica od onoga što nam se godinama otima. Niko ne treba da se odrekne! Jer je to odricanje u korist onih koji nas redovno pljačkaju. Naprotiv, ttreba ih zasuti prijavama!

Ko želi, može taj novac lično da POKLONI nekome kome je potrebniji, ne da ostavi ponovo na raspolaganje ministru finansija, premijerki i predsedniku, koji državnu kasu čuvaju kao KOZA KUPUS!

Od novca koji pripada nama, svi zajedno možemo da napravimo pristojan fond za, na primer, sektor kulture, posebno samostalne umetnike, koji su,evidentno, pastorčad ove loše vlasti. Njima je važnije da finansiraju bakljare nego glumce, slikare, pisce....
 (Nažalost, ni oni  pre njih nisu bili mnogo darežljiviji kada je u pitanju finansijska podrška kulturi.) 

Ili fond za decu ulice, Rome koji se hrane iz sve praznijih ili ukopanih kontejnera... Ili za lečenje dece i siromašnjih....

Svakako, korisnije i humnije nego da taj novac ostavimo Aleksandru Vučiću.

Ubedjena sam da on nije ni imao nameru da nam ga da!

A OD VLADE, NULA ZA KULTURU !!!

Ministarstvo za kulturu nije se izborilo, a pitanje je i da li se uopšte trudilo da se, zbog pandemije i opšte krize, u spisak korisnika državne pomoći uvrste i samostalni umetnici. Njihova odluka je da ta velika grupa stvaralaca ostane nezbrinuta!

Znači, oko 2.400 samostalnih umetnika NE POSTOJI!?

Ili se smatra da ta branša jedina  NIJE ugrožena opštom krizom?!

Kako shvatiti ovu nebrigu ministra za kulturu, predsednice Vlade, koja za ovaj sektor ima čak i savet za kreativne industrije, pa i predsednika države lično?(s obzirom da se u Srbiji predsednik pita za sve i o svemu odlučuje!)

Jedini mogući nacin da se ovaj skandal razume je da oni koji drže vlast i ključ od državne kase u Srbiji, nisu zainteresovani,

JER NEMAJU POJMA ŠTA JE KULTURA!

Da je tako potvrdjivali su više puta, pri usvajanju godišnjeg budžeta, koji nikada nije prelazio jedan odsto, a naješće ni pola procenta.

Ali se vrlo licemerno ponose zvučnim imenima umetnika, onda kada se oni, boreći se sami, izbore za mesto u vrhu svetske liste najboljih.

Istina, ima primera i da su neki umetnici "zapaženi" i dobro korišćeni u propagandne svrhe, onda kada to partijskim vodjama zatreba. Naravno, oni su u tim situacijama dobro nagradjeni, ali ne za svoj stvaralački rad, nego za odanost. To ne služi na čast ni umetnicima, ni političarima. A nisu za ponos ni esnafu!

Da li zbog toga svi ostali stvaraoci, sa kojima se Srbija u svetu često identifikuje i ponosi, ostaju ispod radara?

Što je mnogo, mnogo je!

VUČIĆ UGROŽAVA PRAVO NA DOSTOJANSTVENU STAROST!

Novi BORCI za kapitalisticko društvo  na vlast su došli prevarama i lažnim obećanjima i sada potpuno ogolili svoje loše namere i prezir prema svom narodu. Onom istom narodu čije glasove prebrojavaju, prisvajaju ili kupuju za mrvice preostale od njihove bogate trpeze, koje pred izbore dele gladnom narodu.

Njihov model vladavine specifičan je i po tome što uvek UDARAJU po najnemoćnijim i najosetljivijim društvenim grupama. Uvek su u kriznim vremenima prvo  na udaru STARI, oni koji su svoje odradili i sebe ugradili u  ono čime ova vlast sada gazduje.

Kada je 2014. godine trebalo Srbiju izvlačiti  iz ekonomske - dužničke krize, koja se nekim čudom poklapa i sa počecima nekih projekata poput Er Srbije i Beograda na vodi, tadašnja vlada vodjena Aleksandrom Vučićem, bez da pocrveni, zavukla je ruku u džepove penzionera. Smanjila je penzije drastično. Obespravila i obeznadila populaciju koja je novac za penzije zaradila uplaćujući u fondove i tako štedeći za starost.

Našim novcem su se zatim razmahali i počeli da grade sulude objekte, poput fontane na Slaviji, Beograda na vodi... a ubrzo zatim raskopali su Beograd, tamo gde je bio najočuvaniji, dok u isto vreme nisu ni takli neke delove koji odavno vape za renoviranjem.... A najavljuju još neke gondole, fontane, jarbole, stadione...

Penzioneri nisu dobili obrazloženja smanjenja penzije, niti rešenja kako bi imali mogućnost da iskoriste svoje neotudjivo ustavno pravo na žalbu.

Kada je, posle 12 meseci najavljivanja, odluka o umanjivanju, (čitaj otimanju), penzija najzad stavljena van snage, krenula je gromoglasna priča da nam je Aleksandar Vučić DAO penzije "veće nego ikad", zbog čega mi treba da budemo srećni. O našem trošku nam je, neovlašćeno koristeći naše lične podatke, poslao i pisane zahvalnice!

Kako tada, tako i sve druge odluke prvo udaraju po glavi STARIH GRADJANA!

Vlasnik Srbije, sada u funkciji predsednika države, na pojavu pandemije korone, ukinuo je gradjanima iznad 65 godina starosti pravo da prekorače sopstveni prag;  da izadju na ulicu...
Praktično, lišio je slobode, bez presude, blizu dva miliona gradjana.

Kad ne zna šta će,  jer ne zna da ne zna, on poseže za torturom prema najstarijima. U tome mu svesrdno pomaže i njegov izabrani tim poslušnika i podanika, skupljenih "s ko'ca, s konopca", grupa polupismenih neznalica sa kupljenim diplomama, uglavnom plaćenim novcem nas gradjana.

Te akcije se besramno sprovode prkoseći i preteći narodu!
"Moraću da smislim nešto gore" - izjavio je nedavno Vučić na jednoj od njegovih poslušnih privatnih televizija.
O premijerki Ani Brnabić ne vredi trošiti reči, zarad sopstvene mentalne higijene!


Vi koji ste išli u školu, sigurno se sećate priče "Gradio ocu korito", gde sin gleda tatu koji pravi korito za svog oca, (iz korita se, inače,hrane domaće životinje), a zatim obećava da će i on svom ocu napraviti to isto kad poraste.

Gospoda koja sada vladaju Srbijom, inače srednja generacija, verovatno misle da oni nikada neće ostariti. (Mlad ostaje samo onaj ko umre mlad!)

Ili će se za svoju starost obezbediti pljačkom naroda, verujući da slične represivne mere svojih sadašnjih učenika neće stići do njih!

IZVINJENJE!

Sinoć sam napravila ozbiljnu profesionalnu grešku, zbog  koje želim da se se IZVINIM svima koje sam tim postupkom uznemirila. Objavila sam tvit sledeće sadržine:

A evo kako je bilo:

Odmah po uvođenju policijskog časa, Televizija N1 počela je sa emitovanjem reprize dnevnika od 19 časova, u terminu vesti u 22 h. Smatrajuci tu činjenicu neobicnom raspitala sam se o čemu je reč. Moj pouzdani izvor iz njihovih redova mi je objasnio da ima nekih neizvesnosti u vezi sa dozvolom za kretanje u toku policijskog časa. Tada je postupak dobijanja te dozvole bio još u toku.

Pošto se u terminu u 22 časa, repriziranje vesti, objavljivanih u 19 časova, nastavilo i narednih dana, izgledalo je ubedljivo da problemi sa dozvolom još nisu rešeni. O izmenama u programu, od redakcije N1 nisam čula nikakvo obaveštenje.

U toj sumnji me je učvrstila i Olja Bećković koja je, pred kraj Utiska nedelje,koji je iz istih razloga emitovan u izmenjenom terminu, u nedelju u 14 časova, obavestila javnost da je vreme emitovanja moralo da bude promenjeno upravo iz razloga što im dozvola kretanja u uobičjeno vreme emitovanja (21 čas, nedeljom) nije data.

Na osnovu svega toga, zaključila sam da taj problem za N1 nije rešen i da su programske promene posledica.

Priznajem da je moj propust što nisam još jednom proverila informaciju o dozvoli N1 TV.


Izvinjavam se Televiziji N1 i svima ostalima koje je moja informacija dovela u zabludu i uzemirila.

MI SMO ŽRTVE VUČIĆEVOG TRAGIČNOG ODRASTANJA

Želim odmah da naglasim da ovo nije odbrana Aleksandra Vučića od njegovih grehova, opasnih ambicija bez pokrića i lošeg odrastanja.
Naprotiv!

Danima od emitovanja filma Slaviše Lekića i njegove sjajne ekipe, u javnosti se oglašavaju neki tipovi bliski SNS-u i Vučiću, ponovo podilazeći njegovoj sujeti,pokušavajući da ospore ono što DOKUMENTI, vidjeni u filmu "Vladalac", (koji su samo majstorski dobro složeni) verno odslikavaju dogadjaje i okruženje u kome je predsednik Srbije odrastao. I stasao kao političar.

Pokazalo se mnogo puta da deca ambicioznih roditelja, lako u najdelikatnijem dobu, skrenu u "pogrešnu ulicu". A oni koji bi trebalo da ih vrate na pravu životnu raskrsnicu, u tom trenutku ne primete kuda dete ide, jer se bave sopstvenim ambicijama i karijerama. Za razliku od Vučića, neka deca uglednih roditelja su prošla gore, jer njihova pogrešna ulica vodila je u još veći ambis nego što je politika.

Elem, niko ne može osloboditi odgovornosti njegove roditelje,posebno majku, što mu nije na vreme objasnila da, recimo, majka bolje zna koliko i kakvo dete je rodila. Ne bi zatim doživela onakvu javnu bruku da je pred čitavom nacijom sin izlaže podsmehu kada je ubedjuje da je rodjen sa 1,7 kg, iako ona uporno pokušava da taj podatak demantuje.

Kao majka ne znam kako bih to preživela.

Kada se jednom skrene pogrešnimm putem, ako se na vreme ne vrati, sve više se udaljuje od cilja. 

Očigledno, Aleksandar Vučić nije imao sreću da se na vreme sretne sa nekim čestitim,normalnim ljudima, da izgradi u sebi čvrstu ličnost i zdravo rezonovanje. Da može da razluči normalno od  nezdravog. Imao je još jednu nesreću: odrastao je uz turbulentna gibanja i raspad Jugoslavije iza koga je usledio rat. Izazovi su bili svuda oko nas.  Najgore što je moglo da mu se dogodi je uključivanje u Srpsku radikalnu stranku i susret sa inteligentnim, ali veoma opasno usmerenim Vojislavom Šešeljem. U isto vreme podlegao je navijačkom izazovu, jer je u godinama odrastanja veoma lako postati deo rulje.

Naravno, sa toliko kobnih izazova, nije teško izgubiti sebe. Naknadno ispravljanje grešaka, ako uopšte shvati, veoma je mukotrpno. Pogotovo ako mu se u isto vreme nude tako "slatki" zalogaji, kakva je vlast.

Ono što se posle dogadjalo, sve do danas, posledice su prethodnog.

Film "Vladalac", na koji ovih dana pljušte potoci pljuvačke, potkrepljen je dokumentacijom o političkom odrastanju predsednika Srbije. Niko do danas nije označio šta je u njemu netačno! A cela ta istinita priča kompromituje današnjeg Vučića. Teško je prihvatiti istinu, pogotovo na pragu izbora, koje on shvata kao  biti il' ne biti. Jer, onako kako je njegova ličnost formirana,  izgleda da AV ne pomišlja da je vlast prolazna i da će jednog dana mesto lidera - i u državi i u stranci - morati da prepusti nekom drugom. Ako ni zbog čega drugog, a onda sigurno iz bioloških razloga.

Vučić ima još jednu veliku nesreću,da su se oko njega okupili LOŠI ljudi, željni nezasluženog profiita, bogatstva, karijere... svega onoga što im po sopstvenom kvalitetu ne pripada. Oni mu podilaze, hvale ga, uvlače se, poltronišu...,  ne zato što su uvereni da je on BOG, nego što znaju da, ako on sidje s trona, oni svi padaju, a mnogi  od njih će završiti i u zatvoru. Svakako svi će otići na deponiju istorijskog otpada.

Vučićeva trageija je i što nema prijatelje! Jer bi mu, da ih ima, pomogli da se osvesti, da ne srlja dalje u sopstvenu i našu propast. Licemerno je kada Ana Brnabić izjavi da ga, posle dokumenata o njegovim porocima, još više poštuje. Da je iskrena, da mu je stvarni prijatelj, javno bi ćutala. A njemu lično bi pomogla da ovu bruku prevazdje, upravo neizlaženjem u javnost. O profiterima poput Aleksandra Gajovića, Zorane Mihajlović... i podguznim muvama koje su, nažalost - zahvaljujući Vučiću - dobile nezasluženo mesto u Skupštini i Vladi Srbije, sa posledicom da, nekada veliki ugled Srbije,srozaju u blato, ne vredi trošiti reči. Iako su oni sramotna stvarnost Srbije.

Kad tad, Vučiću će biti jasno da su ga oni koji su mu najviše aplaudirali, uništili. Niko neće moći da izbegne sud istorije, pa ni on. A ološ, okupljen oko njega, beskrupulozan kakav je, pokušaće da se ponovo prikači nekim novim liderima.

Ona Srbija i njen narod, koji su nekada poštovani,  zbog umobolnih koje je, na opštu nesreću i narod podržavao, uvučeni su u kaljugu, u blato od koga će se prati bar onoliko koliko je trebalo Nemcima da operu obraz od Hitlera.

Tužno, do suza, sada zvuče sva ona svedočenja sa Solunskog fronta, sa iskrcavanja u Bizerti, kada su srpski rodoljubi, ranjenici u ritama, marširali u svečanom stroju,  zaustavljajući dah prisutnima, uz ogromno poštovanje! Još tužnije je izgledao predsednik Srbije koji, na stogodisnjicu završetka velikog rata, sedi u trećem redu,ponižen od onih koji su nam nekada bili prijatelji!

Nikad nije kasno da se vratimo na pravi put. Samo, što dalje idemo pogrešnom ulicom, to će povratak biti sve teži i duži. I, naravno, skuplji! Posebno ako se plaća krvlju i ljudskim životima. A to smo iskusili više puta u srpskoj istoriji.

Istina je uvek pobednik, ma koliko je teško priznati je javno! Ona je jedina terapija za bolest koja je, kao epidemija koronavirusa, zahvatila Srbiju.

Bolje je ČASNO izgubiti, nego pobediti na lažima i prevarama. Jer, u laži su kratke noge, pa se korak lako i brzo izgubi!

GORDANA ČOMIĆ, DEMOKRATA SA DILEMOM

Iskreno sam tužna i iznenadjena odlukom Gordane Čomić da se pridruži Srpskoj naprednoj stranci. Da pogazi stranačku odluku.

Šta se krije iza ove "odluke" uvažene dugogodišnje poslanice - demokratkinje, možda nećemo nikada saznati.

Ne mogu da taj zaokret primim kao njenu slobodnu odluku, da je shvatila da je njena stranka pogrešila kada se pridružila grupi opozicionih partija koja bojkotuje izbore. Još manje mi je prihvatljivo da, posle tako duge demokratske karijere, gospodja Čomić mirno i odlučno, kakva inače jeste, odluči da se pridruži svojim političkim protivnicima.

Aleksandar Vučić je požurio da najavi podršku svoje stranke pri izglasavanju njenih zakonskih predloga. Maja Gojković je, istovremeno, bezrezervno te predloge stavila na dnevni red skupštine.

A meni neprekidno odzvanja Čomićkino uporno poslaničko pitanje o tragediji helikoptera kojom prilikom je poginulo sedmoro ljudi. I svi odgovorni proglašeni nevinim!

Da li će Gordana Čomić i dalje ponavljati to pitanje?  Otkuda sada taj obrt da se njeni predlozi bezrezervno prihvate, posle brojnih odbijanja ovih, ali i mnogih drugih odličnih i korisnih predloga koje je poslanica DS godinama davala?

Nesto mi tu nije u redu!

Pamtim mnogo puta oprobane prljave političke metode "ubedjivanja",  pa se nešto bojim da neka od njih nije primenjena i ovog puta.

Videcemo u nastavku ko je izneverio  poverenje.

U svakom slučaju, za krhki demokratski blok je nenadoknadiva šteta!

SRPSKO-CRNOGORSKI VERSKI SPOR-OPASNA MANIPULACIJA VERNICIMA

Danas je godišnjica smrti moje majke. Iako nisam vernik, svake godine, na danasnji dan, palim joj svecu, jer je ona bila ISTINSKA vernica.

Ispred crkve sretoh jednu koleginicu. Odmah je započela priču o litijama i protestnim šetnjama vernika. Pita me šta ja mislim o tome, s obzirom da zna da ja ne pripadam nijednoj religiji.

- Je l' vidiš šta nam rade Crnogorci? Hoće da nam uzmu Srpsku pravoslavnu crkvu? - kaže, sa mnogo gneva.

- Priznajem, ništa ne razumem. Ko hoće da uzme? Šta? Od koga? Ovo nema veze sa religijom. Čist imovinsko-politički spor.

I tu počinjemo razjašnjavanje. Ona strpljivo sluša, mada joj se moj stav ne dopada.
Pitam je, ko i kako nju ugrožava.

- Šta su tebi uskratili po novom zakonu? Nisi  ni Crnogorka, ne živiš tamo....

- Ja sam vernik SPC. A oni hoće da uzmu imovinu moje crkve u Crnoj Gori. I hoće da osnuju svoju crnogorsku pravoslavnu crkvu.

- Crnogorska crkva već postoji.Ta imovina je na teritoriji njihove države. Oni su gradjani CG. Dakle, to treba odvojiti od religije i ne zbunjivati narod.A, sa ekonomske strane, meni stvari izgledaju ovako:

Crkva ne plaća porez, doprinose.... čak ne plaća ni gradski prevoz. Ni zdravstvenu participaciju. A, koliko znam, čak ni karte za, na primer, zooloski vrt...
A SVE SVOJE "USLUGE" MASNO NAPLAĆUJU!

Celokupno crkveno osoblje, posebno sveštenici, medju  kojima nema siromašnih, žive na teret budžeta, koji puni narod. Država svima plaća zdravstveno i penziono osiguranje, imaju sva prava, čak i privilegije. Taj novac,koji oni troše,u državne fondove uplaćuju svi gradjani. Crkvi je  u potpunosti restitucijom vraćena oduzeta imovina. Država, narodnim novcem, podržava sve crkvene projekte i gradnju objekata.

Sve, dakle, ide na teret državnih - NARODNIH fondova! Pa, onda mi je logično da država ima pretenzije da ubira deo profita od crkvene imovine.

- Ja redovno idem na litije i molebane.Niko nije rekao da se finansiranje crkve dovodi u pitanje. Crkva je naša... pa, valjda treba da je pomažemo?

- Pa, valjda i Crkva treba da pomogne svoje vernike? Ili bar da ne troši narodni novac?

- Svi nam govore da je ovo atak na nas vernike.

- Ne očekuješ, valjda, da će da priznaju da žive na račun naroda?

- Pa.... ne znam... Ali, Milo Djukanović je uzuzrpator, mafijaš....

- Kakve to veze ima sa tobom? I sa crkvom?

- Ali, on vlada Crnom Gorom preko 30 godina... Niko ne može da ga smeni... Gadjani su nezadovoljni...

- Zašto onda glasaju za njega? Koliko puta su izašli na izbore i dali mu poverenje?

- Ne znam.... ali, on je postao ikona...

- A kako to ugrožava Srpsku pravoslavnu crkvu?

- Ljudi kažu da su vernici SPC ugroženi. Čula sam da je nešto o tome govorio i Selaković...


Obe smo žurile. Bila je na rastanku zbunjena. Nisam sigurna da sam joj pomogla da razbije zablude. Nije mi to ni bila želja.

Kad sam stigla kući, vidim njen propušten poziv. Pozivam, a ona me, kao iz topa, pita:
- Razmišljaš li ti gde ćeš kad umreš?
- Ne! A zašto?
- Pa, gde će ti duša?
- Ja nisam vernik, pa za mene nema mesta ni u paklu, a pogotovu ne u raju.
Znači, ne mogu da umrem. Imam važnija posla!

PROTIV UGNJETAČA, MANIPULATORA, LOPOVA, LAŽOVA...ima još mnogo da se radi...
Pogotovo sto i u  Srbiji i u Crnoj Gori predstoje izbori.  Pa je potrebno preusmeriti pažnju glasača, dok glavni  "vozovi" prodju.

Ne bih se začudila ni da se ove gužve i uznemiravanja naroda zajednički planiraju  i sprovode.