USKRS

Na pocetku pedesetih godina proslog veka, negde odmah posle IB, u citavoj Jugoslaviji bila su teska vremena. A u mom selu je vladala bas velika glad. Moj otac je radio sam za nas sestoro - majka i nas cetvoro dece, - na izgradnji hidroelektrane Zvornik, koja je od moje kuce udaljena 38 km. Secam se kako je tada izgledala proja, koju vise ne mogu ni da pogledam. Ali, ni nje nije bilo dovoljno.
Mama je čuvala komad hladne, tvrde, kao sapun, bezkusne proje i za svaki obrok nam je sekla po jedan tanak,skoro providan listić. Ona sama nije nista jela po dva-tri dana. Čuvala je za nas. Tata je, posle radnog vremena, pesice dolazio (38 km!) da bi doneo  2 kg. kukuruznog brasna. Kući je stizao oko 22 sata, a vec u 3 ujutro je polazaio nazad, da bi u 6 bio na poslu.

Jedan Uskrs iz tog vremena nikada necu moci da zaboravim.

Bio je lep, suncan prolecni dan. Voće procvetalo. Mi, deca, igramo se u dvorištu. Uz sokak prilaze tri čoveka - naš seoski popa i njegova dva crkvenjaka. Dvojica pratilaca natovareni  darovima! Svaki od njih nosio je na ramenima teške torbe, preko njih žive kokoške vezane za noge, čitave komade slanine, suvih rebara... i, naravno, korpe pune jaja...

Prilazeći našoj kapiji popa se oglašava:
- Domaćice, jesi li spremila darove? Stiže božiji čovek da sveti vodicu! - viče glasno.
Pošto je u selu nemaština bila velika sramota, moja majka tiho kaže:
- Pavle, nemam ništa da ti dam, deca su mi gladna... kroz suze, nastavlja: nemam čak ni po jedno jaje da im ofarbam...
A popa još glasnije:
- Grešnice, bog će te kazniti, ulazi ti u kuću božji čovek....

Dijalog traje, popa sve glasnije, a moja majka tiše, sve dok joj nije prekipelo. A onda se razvezala.

- Slušaj ti, pope! Da si ti božiji čovek kao što kažeš, ti bi ovo što ova dva mučenika nose, delio gladnima a ne bi tražio i otimao. Izadji iz avlije i zaboravi na kapiju kroz koju si ušao...!

Popa zastade. Zatim se, zajedno sa pomoćnicima okrete i izadje gundjajući.

Uskrs smo proveli gladni. Komšinica, baka, koja nije imala nikoga, jer je sa 19 godina ostala udovica (muž joj  je zauvek ostao na Solunskom frontu), donela nam je kasno popodne 4 jajeta i komad sira...

Moja majka je bila i ostala vernik. Ali, posle ovog Uskrsa nikada više nije ušla u crkvu. Umrla je na Svetog Savu.

E, ja zbog toga ne verujem. Jer, kad god pomislim ima li Boga, vraća mi se taj sunčani prolećni dan. I uvek mislim: da ga ima, bio bi na strani ugroženih i gladnih.

SRECAN USKRS, VERNICI!

-

ČIJA JE SRBIJA?

Telekom, jedna od retkih profitabilnih kompanija, uskoro će promeniti vlasnika.

Železara Smederevo je bila prodata, pa vraćena, jer novi vlasnik nije ostvarivao profit nego gubitke.
Sada smederevskim gubitasem upravljaju strani menadžeri, sa mogućnošću da postanu vlasnici.

Mobtel je odavno postao Telenor... Prvi maj Pirot, Zastava iz Kragujevca, Imlek,  Knjaz Miloš.... JAT, B92, Hemofarm, Zdravlje... cementare, pivare,mlekare, staklare..... i mnoge druge su sada u većinskom ili potpunom vlasništvu stranaca.

Savamala će postati Beograd na vodi, a vlasnici tog dela glavnog grada će biti bogati šeici iz Emirata... Po Vojvodini je rasprodato zemljište...

Kada se, jednog lepog dana, ova rasprodaja okonča, šta će ostati od Srbije? Pare će se potrošiti na "kocku, žene i kafane" (tako se u mom selu kaže za raspikuće).

A onda ćemo i mi, ili oni koji prežive, biti vlasništvo nekih novih robovlasnika.

Ovi što nas vode u propast zbrisaće prvim avionom Er Srbije i dobiti uhleblje kod onih koje su zadužili.

Narodu će kao slamka spasa ostati omraženi Mišković, kome je oduzet pasoš.

VREME LECI SVE

Zapažanja gnevnog gradjanina - TREĆI PUT!

VREME LEČI SVE

Vreme leči rane, kaže stara latinska izreka. Da je tačna, potvrdjuje i naša stvarnost. Bolni, restriktivni rezovi koji su, nesumnjivo, najviše zaboleli penzionere, polako zarastaju.

I pored ne manje bolnih naknadnih korekcija, sve se redje čuju reči protesta. A ako se i čuju, vlast na njih ne reaguje.

Sindikati penzionera, koji su na početku reformi bili gromoglasni, više se ne oglašavaju. Šta se dogadja na relaciji penzioneri – Ustavni sud nepoznato je javnosti. Ustavnom sudu se ne žuri. Na raspolaganju ima četiri – pet godina. Dotle će se valjda oglasiti.

Dok smo lupili dlanom o dlan proleteše  šest meseci od početka reformi. Penzioneri su  počeli u kalendaru da precrtavaju dane, nedelje, mesece koji su prošli. Još samo 42 meseca ili  1.267 dana, deli ih od trenutka kada će, puni životne radosti, istrčati iz mračnog tunela na svetlost dana. A dotle?!  Valjda će i država stati na čvršće noge. I, onima koji prežive,  pomoći da dočekaju bolje dane.

Premijer je već dao svoj doprinos. Posetio je jedan dom starih i razbio monotoniju jednoličnih dana. Od srca im je zahvalio na razumevanju za teškoće u kojima se nalazi  Srbija. Od penzionera je dobio pogaču, a oni su zauzvrat dobili video zapis njegove posete. Tako će moći da bezbroj puta evociraju uspomene na istorijski dan proveden sa premijerom.

Do svetle budućnosti ima mnogo prepreka. Beskorisno je osvrtati se na predizborna obećanja i prekorevati vlast zbog toga. Nije nimalo lepo, jer vlastodršci mogu da se postide.

Ostalo nam je jedino da ćuteći  plaćamo skuplje grejanje, skuplju struju i sve drugo što iz toga proizilazi.  Jedino je sigurno, ako se ovako nastavi, nezaštićeni će  preći u zaštićene.

Tragikomična je izjava ministra Vujovića da će struja poskupeti samo za pola dinara po kilovatu. I to, da se utešimo, ne odmah, nego čak tamo u maju – ove godine!

Kada se sve dobro sagleda, možemo zaključiti: ko od penzionera preživi, svaka mu čast! 

PS: Izgleda da se boljitak već nazire. Siniša Mali počeo je rasprodaju magle, pardon stanova,  u kuli  Beograda na vodi. A i premijer je najavio da će MOLITI MMF u naše ime!

                                                                                  Dr Miroslav Todorović

                                                                                              Beograd

KOME ODGOVARA PREMIJER VUČIĆ?

Nije lako biti premijer! Čak ni u boljim vremenima i sredjenijim državama.
Aleksandr Vučić to očigledno nije znao sve dok nije zaseo na tron u Nemanjinoj 11. Zato sada mi imamo probleme.
Čovek koji je ceo svoj radni vek proveo kao partijski kadar - od Šešeljevog potrčka, pa na dalje, ne može ni da zna šta je država. Šta sve mora da popravi, pogotovo u našim uslovima. Srbija ne zna ni gde su joj granice, ni koliko ima stanovnika. Ne zna ni koliko ima zaposlenih u administraciji, a procene su do 8oo hiljada ljudi. Uglavnom partijskih! Ne zna se koliko ljudi radi, a koliko čeka na posao...
Ruku na srce, da je njegov nivo inteligencije viši, mogao je i od Šešelja da nauči i više i bolje. I da odabere bolji put, kad se već toliko kune u svoj narod i želju da ga povede u bolju budućnost.

Ko god da je na vlasti, teško je Srbiju, posle svih ratova, sankcija, ambicija da bude zakoniti naslednik poslednje Jugoslavije,dovesti u red. Nisu se snašli ni oni pre Vučića i to svoje nesnalaženje su platili gubitkom izbora.

E, sad bi se moglo zaključiti da je ovo molba za milost za AV. Ali, nije! Naporotiv!

Kada ambicije toliko zaslepe da čovek zna samo da hoće, a ne zna ni šta ni kako, onda nastaje, ne problem, nego katastrofa. NACIONALNA! Davno je o tome pisao Radoje Domanović.I od tada se ništa nije promenilo.

Lako je, čak lagodno, biti prvi opozicionar. Imaš sva prava, a nikakve obaveze. To je dugo trajalo što se tiče radikala, gde je stasao aktuelni premijer. Navikao je godinama da urliče po trgovima, da  vredja, kritikuje, pljuje.... A narod, iscrpljen višedecenijskim siromaštvom, jadom, strahom i beznadjem, u čežnji za promenama, POVERUJE!
I glasa, ne ZA nove (jer Vučić i SNS nisu novi, učestvovali su u našoj propasti čitavu poslednju deceniju 20.veka), nego PROTIV onih koji su takodje mnogo obećavali, a malo uradili.

Što je najgore, niko nije razmišljao kakav je sastav skupine za koju se glasa; da tamo uglavnom nema stručnih, razumnih, osvedočenih znalaca. Malo ko tamo razmišlja svojom glavom. Uglavnom slušaju i aplaudiraju.

Od pobede na izborima nižu nam se samo parole i lažna obećanja. Narod je imao strpljenja jer je očekivao rezultate. A rezultata nema.
Široki osmeh premijera i lepe priče o brizi o svom narodu, istopili su se. Ni statistici više niko ne veruje. Vučić se sada u svakom nastupu svadja sa narodom koji ga je shvatio ozbiljno.

Najnoviji šlager mu je rad! Kakav rad? Ko je to u Srbiji odbio da radi? Kome je premijer obezbedio radna mesta?  Njegov ministar za rad, koji takodje ništa u životu nije radio osim politike, obavezuje socijalne slučajeve da odrade - zarade svoju socijalnu pomoć, koju primaju  zato što nemaju posao. Na svako pitanje šta je sa datim obećanjima, kako da se preživi, AV odgovara svadjalačkim tonom i pitanjima šta su radile demokrate.

Aleksandru Vučiću više ne pomaže nikakvo političko foliranje. Parola RAD više ne pali, jer da bi ljudi radili, potrebna su radna mesta, potrebno je mnogo novca da se pokrene i obnovi ono što su on i njegovi radikali sa Dačićevim SPS-om, u vreme dok su svi služili Miloševiću, uništili.

Danas Vučić odgovara NJIMA! Ko su oni kojima se obraća? To, verujem, ne zna ni on sam. Očito je da su  njemu potrebni protivnici, neprijatelji... Jer, tako samo može, istina na kratko, da skrene pažnju nezadovoljnih i gladnih sa pravih problema.

Ne pomaže ni šarena laža u vidu zvučnih imena stranih savetnika. Svi ti belosvetski saradnici su bivši, njihovo vreme upotrebe je isteklo tamo gde su napravili karijere, a neki se pamte ne baš zavidnim ugledom i moralom. To njemu  ne smeta. Najgore je ako Vučić i sam veruje u to što priča. I što ne zna, a ne zna da ne zna!

Tužno je što srpski mediji poklanjaju toliku pažnju tekstovima poput ovog u "Blicu" i nebuloznim izjavama poput onog da "ministri treba da isporuče rezultate" posle obuke kod Tonija Blera.

Došlo je vreme da svako stavi prst na čelo i dobro razmisli ŠTA DALJE?

NAŠI DANI

UMESTO KOMENTARA!

Владислав Петковић Дис‎ ‎

Владислав Петковић Дис: НАШИ ДАНИ

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова
Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.

1910.

PREDSEDNIK SRBIJE PROTIV PRAVOSUDJA

Predsednika Srbije je poslednjih dana vidno uznemirio  izveštaj Fonda za humanitarno pravo, javno iznetom sumnjom da je general Ljubiša Diković odgovoran za zločine na Kosovu.

Radio televizija Srbije, u svom udarnom, jutarnjem dnevniku jutros, 14.februara u 8,00 prenela je deo intervjua predsednika Nikolića datog "Politici". Evo tog teksta:


"Sada će meni jedan čovek iz Srbije, koji je vrhovni tužilac za tu materiju u zemlji, 16 godina posle bombardovanja, da kaže da će nešto da ispituje. I mandat mu je istekao. Neka malo razmisli šta on to kopa po Srbiji. Ali, nije jedini. Počela je ponovo neka orkestrirana kampanja", rekao je Nikolić.
Predsednik je rekao da tužilac za ratne zločine u Srbiji ne treba da bude "pion Haškog tribunala, niti ruka koja treba da potpisuje dekrete koji stižu iz Haga".
"Svaki tužilac treba da bude samostalan i on u Srbiji ima tu potpunu samostalnost, ali nema nezavisnost. On (Vukčević) misli da je organ nekog drugog samostalnog tužilaštva", naveo je Nikolić.
Predsednik je ponovio da stoji uz generala Dikovića i da zna da je Diković "čestit čovek" i da je siguran da nije "nikakav ratni zločinac".
Fond za humanitarno pravo nedavno je objavio dosije u kojem se nalaze dokazi da je 37. motorizovana brigada, kojom je komandovao Diković, učestvovala u ratnim zločinima 1998. i 1999. godine na Kosovu.
Nakon novih dokaza koje je Fond izneo, Vukčević je najavio pokretanje istrage u slučaju Diković.
 ---------

Da li je ovoj vesti potreban komentar?

Kakva nam je to država?

Kakvu vlast je ovaj narod izabrao?

Kuda nas  vodi ovakav predsednik?

Kakva nam je budućnost ako prvi čovek Srbije, koji je dobio mandat glasovima većine gradjana Srbije, pokušava da spreči istragu? Ako je siguran u čestitost svog omiljenog generala, zašto se plaši rezultata istrage? Ako je general stvarno nevin, istraga će to pokazati.

Prizemne i neukusne izjave poput one da je tužiocu "istekao mandat" pokazuju da se Nikolić ni za dlaku nije odmakao od svoje radikalske ideologije iz devedesetih godina. Taj primitivni svadjalački manir, koji je Srbiju doveo na najniži nivo, zbog čega već četvrt veka posrće, ovaj presvučeni radikal  nije uspeo da pokrije nikakvim pretvaranjem!

A gospodin Nikolić bi još jedan mandat!!!

Mislite o tome!

pismo ogorcenog gradjanijna

ovo pismo poslato je pre desetak dana beogradskim medijima, ali ga nisu razumeli,ili nisu smeli da objave

                              ŠTA NAS MOŽE ZADESITI U GRADSKOM PREVOZU

                Snimak na kome se vidi kako tri robusna momka, na krajnje brutalan  način uguravaju u automobil ženu sa lisicama na rukama, duboko je uzmenirio javnost. Sličan prizor može se videti samo u horor filmovima.

                Retko prodje dan a da se ne susetnemo sa grubim i nasilničkim ponašanjem pojedinih radnika GSP, a u poslednje vreme i komunalne policije.

                Posle fizičkih nasrtaja i izbacivanja putnika iz vozila stigle su i lisice.

                Nesrećnu ženu,koja nije imala važeću kartu za prevoz, grubo su priveli komunalni policajci do najbliže policijske stanice. Tu su joj odmah prikačene i dve prekršajne prijave. Navodno, ometala je službena lica u njihovom radu i, zamislite, branila se dok su je vukli!  Nisu je, pri saslušanju, pitali da li je imala novac za kartu, da li su je cekala gladna deca, ili možda žuri da vidi nekoga ko je na samrti...

                Načelnik komunalne policije Nikola Ristić, izrecitovao je za javnost omiljenu a oveštalu odbranašku frazu:  sve je uradjeno po zakonu. Za njega ne postoji taktičnost i humanost. 

                Komunalna policija sigurno nije formirana da bi bila udarna pesnica Gradskog saobraćajnog u Beogradu koja hapsi putnike bez karte. Nažalost, sada se pretvorila u parapolicijsku formaciju, koja je pobrkala lončiće sa profesionalnom policijom. Više se ne zna ko je ko.

                Ne znam dokle će i koliko puta gradonačelnik Siniša Mali da odlučno osudjuje nemile dogadjaje. Bolje je da se zapita ko su ljudi koji se u buljucima zapošljavaju u GSP-u. Već je odlučeno da se, samo za GSP, primi 500 komunalnih policajaca. Ono glavno, što je dužnost komunalne policije ostaje zapostavljeno.

                Za nesposobnost vodjenja jedne ključne gradske službe sigurno nije kriva prethodna vlast,jer se u njihovo vreme ovakvi grubi incidenti nisu dogadjali.

                Počinjem sa strahom da ulazim u gradsko vozilo. Razmišljam da li će i meni staviti lisice ako ne stignem da kartu očitam na  vreme.

                                                                                                              Dr Miroslav Todorović

                                                                                                                             Beograd