FOND ZA "POVEZIVANJE STAŽA" - LEGALIZOVANA PLJAČKA NARODA

Prvi ozvaničeni kradljivac intelektualne svojine u Srbiji, u uzurpiranoj funkciji  ministra finansija, hvali se da, izmedju ostalog, u budžetu postoji stavka za POVEZIVANJE  RADNOG STAŽA za radnike kojima nisu redovno uplaćivani doprinosi za PIO - penzijsko i invalidsko osiguranje.

Taj novac je OTET od nas koji smo svoj radni vek pošteno odradili  i redovno ulagali u penzioni fond.

Razumem da je veliki broj ljudi u nevolji kada mu PIO saopšti da im za penziju nedostaje nekoliko godina. Ali, da li je neko od tih ljudi razmiišljao ko ga je i zašto doveo u takve probleme.

Postoji više kategorija ugroženih po osnovu neuplaćivanja doprinosa za penziono  osiguranje.

Javna je tajna da veliki broj preduzeća radnicima zvanično isplaćuje samo minimalac, a da veći deo zarade primaju na ruke, u koverti. Na taj iznos iz koverte se ne plaća nijedna obaveza državi.
To je PRVA U NIZU PLJAČKI DRŽAVE.

Propala, prodata i preduzeća u stečaju, koje je vlast prodala svojim "investitorima", takodje su u priličnom broju dužnici fondovima.
....
Za sve te i brojne nepomenute razloge postoje odgovorni ljudi, koji su u nekom trenutku svesno prećutali obaveze, koje su sigurno predvidjene ugovorima o prenosu vlasnistva. A da ne pominjem one koji su čak dobili i subvencije, pa su, kada su ih potrošili, pobegli.

Najlakše je u takvim kriznim situacijama zavući ruku u džep gradjana koji su uredno ispunjavali svoje obaveze.

Ona prva grupa, koja je svesno prihvatila ilegalnu zaradu, morala je da misli na posledice, koje su ih stigle na kraju radnog veka. A prema ne malim iznosima koji su primani tajno, mogli su od te zarade sami da uplaćuju doprinose, kako bi imali uredne uslove za miran odlazak u penziju. Sami su krivi sto su, prvo, pristali da učestvuju u pljački, i drugo, što - kad je već tako, nisu mislili na svoju penzionersku "budućnost".

Što se ostalih oštećenih tiče, i oni, takodje, snose deo odgovornosti za svoju tešku sudbinu. Jer, imali su priliku da se pobune. Da ne dozvole prevare vlasti, koja ih je opljačkala. I, najvažnije, morali su da na izborima USKRATE POVERENJE onima koji ga nisu zaslužili.

Država je takodje morala da zna da će ti radnici, pre ili kasnije, doći do penzije i da će imati praznine. Ali je lakonski novac od prodaje firmi trošila na razne sopstvene privilegije i ciljeve.

Sada se ispostavlja račun svim gradjanima Srbije koji pune budžete i fondove.

Nije pošteno!

Ti vlastodršci i odgovorni predstavnici naroda moraju da plate svoje greške. Znači, treba utvrditi pojedinačnu odgovornost i, osim kazne za nesavesno ili kriminalno poslovanje, ODUZETI PRIVATNU IMOVINU stečenu na nesavestan ili kriminalan način. A novcem od prodaje, na primer, 24 stana u Bugarskoj, više nekretnina u Beogradu i širom Srbije, automobila i drugih vrednosti, dopuniti fondove i obeštetiti radnike.

Sve dok neodgovorno rukovodstvo države bude neometano pljačkalo narod koristeći svoje pozicije  i dozvoljavalo svojim podanicima da to isto rade, rupe u budžetima će se produbljivati.

Naravno, verujem da ima i onih koji ovu vlast dobrovoljno pomažu i blagonaklono gledaju na kriminalne pojave. Takvi mogu  SAMO  svoju imovinu da poklone partijama. To je njihovo pravo.

Ali niko nema pravo da otima od nas! I da to u predizbornoj kamanji koja traje neprekidno,  predstavlja kao veliku humanost i brigu za narod!

PRAVDA ZA NOVINARE N1 TELEVIZIJE

VERUJEM da novinar N1 Miodrag Sovilj nije odgovoran za zdravstveno stanje predsednika države, koju su njegovi štakori i besni psi odmah iskoristili da optuže novinara i ovu televiziju, kao krivca.  Ako, ipak, ima bilo kakve veze Vučićevo pogoršanje zdravlja s činjenicom da nije mogao da dominira pred javnošću nad postavljenim pitanjima, za to, takodje, nije kriv Sovilj. Jer, njegov posao je da PITA!

Netrpeljivost Aleksandra Vučića i njegove kamarile prema N1 poznata je od početka rada ove TV.  Jasno je zašto!

Ne svidja im se što ovi novinari obaveštvaju javnost u Srbiji baš onako kako i šta nam se dogadja. Što se od njih, ne može ništa sakriti. Što nisu plašljivi, ni poltroni! Što ne pitaju ono što im se unapred dostavi iz kabineta.

Ukratko, što su NOVINARI, a ne sluge režima i vladajuće partije! I nijedne druge političke grupe! (Svakodnevno gledamo preslišavanja opozicionih vodja u jutarnjem programu N1 TV, koji beskompromisno vode Minja Miletić i Marija Šehić).

Za pet godina rada ove medijske kuće bilo je mnogo napada, uvreda, podmetanja... čitave horde zadužene za progon N1 sa ovih prostora,od Skupštine Srbije u kojoj čopor predvode Marjan Rističević, Aleksandar Martinović i Vulinov Djordje Komlenski, preko raznih "iznajmljenih" primtivaca poput najnovijeg "lidera" desnice, svakodnevno seju GOVOR MRŽNJE.

Prvi medju njima, "najbolji student  Pravnog fakulteta" nijedanput jos nije koristio svoje pravničko znanje i tražio da se DEMANTUJU informacije ako nisu tačne, a objavila ih je ova TV.

Umesto da javno  kažu da nešto što je objavljeno na N1 NIJE ISTINA, mašina MRŽNJE pokreće prljavu kampanju preko svojih JOŠ PRLJAVIJIH TABLOIDA, ne bi li gledalištu zgadila medij koji ih, jedan od retkih, istinito izveštava. Prevrće im mrtve u grobu, kontroliše bankovne račune, prekopava biografije.... u nemogućnosti da sakrije sve svoje malverzacije ,pljačke, kriminal, nemoral.... koje proglašava raznim vrstama tajne; jer bi da sakrije od naroda koji sve to plaća.

Ili nije bilo netačnih informacija, pa, zakonski, nije bilo mogućnosti da se demantuju???

Svaka čast Miodragu Sovilju, Žaklini Tatalović, Emini Kovačević.... i svima ostalim članovima tima predvodjenog Jugoslavom Ćosićem, koji je već dugo meta najopasnijih ataka predstavnika vlasti, jer im smeta što su ovi novinari otkrili gradjanima šta im vlast radi!!!

Srbija je u onom delu istorije koji se poklapa sa počecima i trajanjem sadašnje vladajuće klike - od 90tih, kada su ušli u politiku -  imala više iskušenja i tragičnih slučajeva, koji su direktna posledica kampanje protiv slobode informisanja. Poznata su nerasvetljena ubistva: Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića i brojni progoni s posla, izopštavanje i stavljanje na stub srama  "neposlušnih", kojima je istina bila važnija od sinekure i lagodnog dremanja u nekim mračnim ćoškovima, kako se ne bi  zamerili vlasti.

Ni novinari se nisu proslavili, ili se bar nisu snašli.

Mada su se neki BAŠ DOBRO UHLEBILI! Za njih se ne bi ni moglo reći da još pripadaju časnoj novinarskoj profesiji!

BOJIM SE DA OVO ŠTO RADE PRODUŽENE I POSLUŠNE RUKE ALEKSANDRA VUČIĆA NE VODI DOBRU!

Jer, metode koje je, uverena sam, on lično, kao najveštiji u političkoj propagandi, kreirao i sprovodi, mogu imati nesagledive posledice.

Ipak, ne mogu sve da zaplaše! Bar ne one kojima je novinarski zanat, ne samo u srcu, nego i potvrda časti!

Verujem da se Aleksandar Vučić ne oseća dobro kada ga, kao u  petak u Savamali, novinari, poput Sovilja, "razgolite" pred javnošću. Ali, rešenje nije u optuživanju novinara, nego u korigovanju sopstvenog ponašanja i poštenijeg odnosa prema javnosti.

Istina kad-tad ispliva, uprkos svim nastojanjima da se sakrije. Svi smo još u osnovnoj školi čitali priču: "U cara Trojana kozje uši".

A što se tiče PREDSEDNIKOVOG ZDRAVLJA, morao bi i sam da o sebi vodi računa ako je, kao što smo više puta čuli, u rizičnoj grupi ljudi zbog kardio-vaskularnih problema. Od njega zavisi!

Ne mora baš da vodi državu, ako mu to ugrožava život. Može da obriše prašinu sa svoje pravničke diplome i da obnovi profesionalno znanje.

I još nešto: kao majka, svojoj deci bih uvek SAVETOVALA da više čuvaju glavu, nego funkciju!

Jer, nožice fotelje su, takodje, kratke, isto kao sto su u laži kratke noge!

RODITELJI, ZAŠTITITE DECU OD SOPSTVENIH PORAZA

Danas nema srećnije osobe od Slavice Burmazović, Beogradjanke, čiju decu je pre četiri godine, posle razvoda i regularne presude da pripadaju majci, OTEO rodjeni otac i odveo u Tursku,a zatim u Iran.

Četiri duge godine trajala je drama, ne samo majke, nego i dece istrgnute iz njenog života. Otac je verovao da je sila i njegova ljubav prema deci jača od zakona, pa ih je na silu lisio majke.

Ta drama je zvanično danas okončana. Deca su stigla u Beograd. Otac je ostao negde u Iranu, Turskoj.... bilo gde. Ali, verujem da je ostao i u njihovim dečjim srcima.

Naravno, razvodi se dogadjaju svakodnevno. Neminovan su izlaz iz pakla koji nastaje kada prestane ljubav. I to uvek zavisi od stanja svesti i stabilnosti ličnosti koje su se nekad volele.

Ali, čak i u najboljim odnosima bivših supružnika-roditelja najviše od svih ispaštju deca, koja su od trenutka cepanja porodice u situaciji da se dele, da pate.

Svedok sam jednog takvog dramatičnog odrastanja i svih patnji koje su SVI učesnici preživljavali, iako je razvod bio sporazuman, ljudski. Svet deteta se srušio tog trenutka. I pored truda roditelja da se stvori  privid normalnosti, nije išlo. Iako sad već u ozbiljnim godinama, tadasnje dete, nije se oporavilo. Još nosi te teške traume. Sa primesama mržnje prema onima koje je neko označio kao krivce za njegovu nesreću.

Zato je važno da  roditelji ostanu PRISEBNI I JAKI. Da deci ne otežavaju već teško preživljavanje. Jer, to osećanje, (osim što utiče na formiranje njihove ličnosti i odnos prema ljudima oko njih, često i sa ogromnom dozom mržnje), oni  nose čitavog života. A, nažalost,često prenose i na svoju decu.

Deca nisu kriva što su im se roditelji nekada voleli. I što su prestali da se vole.

DA LI JE VUČIĆ DORASTAO FUNKCIJI ŠEFA DRŽAVE???

Ekipama Al Džazire i televizje N1 juče nije dozvoljen pristup jednom važnom nacionalnom dogadjaju - puštanju u rad najvećeg vetroparka na Balkanu, izgradjenom nedaleko od Beograda. Iako su te dve televizije bile uredno pozvane na dogadjaj, i to iz kabineta predsednika države, obezbedjenje je bilo neumoljivo. Ne moze!

Odmah po završetku ceremonije, kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije i jos nekoliko visokih funkcionera Vlade Srbije, Aleksandar Vučić je izašao da se izvini novinarima. Rekao je da je to privatni posed i da on nije mogao ništa da učini za "odabrane" srpske medije koji su ostali ispred vrata.

Pre nekoliko godina, Muamer Zukorlić, tadašnji muftija, nelegalno je gradio ogromni objekat za svoj privatni univerzitet. Kada je problem stigao do Vučića, on je, na konferenciji za novinare, izjavio da ne želi krvoproliće, što bi se, siguran je, dogodilo kada bi se naredilo i započelo rušenje tog nelegalnog objekta! I objekat nije srušen!

Privatne televizije Happy, Pink, O2, Prva i još neke po Srbiji,koje je, mimo zakona, otkupio jedan privatnik blizak Srpskoj naprednoj stranci, svakodnevno prekoračuju, ne samo pristojnost i moralne norme, nego i izričito utvrdjena zakonska pravila. Na tim medijima čest je gost predsednik Srbije, a jedan od njih - TV PINK, postao je, izgleda, zvanično glasilo državnog vrha!

Predsednik Srbije javno i vrlo glasno ponavlja da nije zadovoljan izveštavanjem N1 televizije. Naravno, konkretne primedbe nije objavio, jednostavno, NE VOLI IH! Jer postavljaju nezgodna pitanja!

Umesto da - pre svega kao čovek, intelektualac(!?), pravnik, a onda i kao najodgovorniji funkcioner u državi - zahteva ozbiljnu, detaljnu, brzu istragu, predsednik Srbije je SA ODOBRVANJEM komentarisao vandalsko rušenje Savamale; svadjao se sa ljudima respektabilne biografije i ugleda u vezi sa osporenim doktoratima Siniše Malog i Nebojše Stefanovića...pre sudjenja, presudjivao razne afere, amnestirao izvršioce čiji su kriminalni postupci lako dokazivi...

Ima mnogo primera Vučićeve pristrasnosti, neodgovornog ponašanja, pa čak i zloupotreba funkcije. Mogla bi se o tome napisati čitava knjiga.

Ali, najsvežiji primer iz Dolova, pokazao je da predsednik Srbije nije svestan svojih postupaka. Ili nas namerno  zamajava.

"Pet puta sam pitao zašto je dvema televizijama zabranjeno praćenje dogadjaja - svečano puštnje u rd vetroparka kod Kovina..."
"Koga ste pitali? - insistirala je Žaklina Tatalović iz N1. ...
Glupo bi bilo dalje citirati neubedljivog Vučića. Razgovor je završen tako što je on kao opravdanje potvrdio da je to privatni posed.

A država?

Zakon je i ovde zanemaren, suspendovan, a podržana samovolja "privatnog vlasnika"!

Pre nekoliko godina vozila sam se privatnim autobusom, koji je radio u okviru beogradskog gradskog prevoza. Vozač je promašio stanicu, a jedna putnica protestovala je što nije stao na regularnoj stanici.
Vozač je pobesneo, zaustavio- izmedju stanica - počeo da viče, zgrabio putnicu i izbacio, komentarišući da je autobus njegov i da on s njim može da radi šta hoće.

 Privatni vlasnici njiva su bili neki ljudi iz okoline Obrenovca i po Vojvodini, koji su, verovatno za dobru naknadu, odobrili da se na njihovim parcelama skladište, zakopavaju burad sa opasnim otpadom. Neki od njih su, iako dosta blago za težinu dela, IPAK kažnjeni. A, mogli su, u duhu odgovora A.Vučića, da odgovore da je to privatni posed.

Ako znamo da sve odluke, poteze, akcije.... u Srbiji ODOBRAVA lično Vučić, onda se u taj "paket" može spakovati i ovaj beogradski haos sa CarGo i udruženjima taksista, koji već dve nedelje ugrožava život gradjana.
I nasilna iseljavanja nedužnih, bolesnih, siromašnih, starih gradjana...

Privatni investitori, kojima se Vučić ponosi kao velikim uspehom, zagadjuju životnu sredinu (Bor,Železara Smederevo, Termoelektrana ...), ne reaguju na apele i proteste gradjana. Ne reaguje ni vlast, koja je obavezna da primeni zakone.

ALEKSANDAR VUČIĆ nije u stanju da napravi razliku, otklon, od pristrasnosti i lične zainteresovanoti za ljude i njihova (ne)dela! Nije svestan da pre svih mora primerom da pokaže da se zakoni moraju poštovati. Da svaki privatnik, a sada je uglavnom sve u Srbiji privatno vlasništvo, MORA da poštuje važeće zakone države na čijoj teritoriji živi i radi! Bez obzira da li je član SNS, prijatelj iz Emirata, brat, rodjak, "zaslužni" politički partner...

PRVI ČOVEK SRBIJE, PODRŽAN OD VEĆINE GRADJANA, NE SHVATA, ILI NE ŽELI DA SHVATI, DA JE SVOJIM POSTUPANJEM NAPRAVIO HAOS U DRŽAVI, NJEGOV PRIMER SLEDE I NJEGOVI PARTIJSKI PODANICI I IZABRANICI U VLADI SRBIJE!

ZATO JE HITNO POTREBNO OCENITI I PRESUDITI  DELIMA I AKATIVNOSTIMA ALEKSANDRA VUČIĆA!

DA SE SPASE ONO ŠTO JE OD NAS PREOSTALO!

DOK POTPUNO NE NESTANEMO!

ZAŠTO JE BOJKOT NEOPHODAN - I JEDINI IZBOR

Ako nekome možda izgleda da Srpska napredna stranka, predlozima koje je u ime vladajuće koalicije i predsednika SNS i Srbije Aleksandra Vučića prezentovao Nebojša Stefanović, ima nameru da relaksira političku napetost u Srbiji, taj ili ne shvata, ili ne želi da veruje, da do približavanja stavova neće doći.

Serija okruglih stolova i dobre namere Milana Antonijevića, direktora Fondacije za otvoreno drustvo i dekana Fakulteta politickih nauka, radi uspostavljanja dijaloga i omeksavanja tvrdih stavova suprotstavljenih politickih strana nisu dali rezultate. Naprotiv!
Kampanja predstavnika vlasti, jača je neko ikad! Prepoznatljivo je ogromno llicemerje i pokušaj da se u javnosti opet stvori pogrešan utisak. Samo nekoliko aktuelnih primera, lako će to potvrditi.

Da je SNS zaista voljna da do približavanja i izbornog reda dodje, kao prvo, na te razgovore na FPN poslala bi umerene, pristojne ljude (valjda takvih još ima medju naprednjacima), a ne najagresivnije jastrebove (Stefanović, Djukanović, Orlić....) koji neprekidno demonstriraju netrpeljivost, govor mržnje, klevete, uvrede...

Ponudjene POPRAVKE izbornog sistema su ustvari "obećanje" da će SNS odustati od kršenja svih propisa i moralnih normi, koje je, kao najjača, vodeća politička snaga morala da poštuje.I da primer drugima. 


Uz predloge za popravljanje izbornog  procesa, koje je Nebojša Stefanović predstavio kao ustupke vlasti,  ne predvidjaju se i SANKCIJE za njihovo nepoštovanje,što je u našim uslovima bezvlašća i kršenja svih zakona, nužno! Za atmosferu u kojoj gradjani Srbije žive već sedam godina, jedino efikasno sredstvo za kršenje izbornih pravila bilo bi ISKLJUČENJE IZ IZBORNOG PROCESA, SUSPENZIJA IZBORNE LISTE! Znači, ZABRANA KANDIDOVANJA!

Aleksandar Vučić je više puta ponavljao da prepušta opoziciji da sami urede birački spisak... i još neke navodne ustupke. I istovremeno obećavao da u kampanji ništa neće menjati. Pokazao nam je to na primeru Medvedje!

Dok evropski posrednici defiluju Beogradom, pokušavajući da ubede opoziciju, pre svih Savez za Srbiju, da je bojkot loše rešenje i da na izbore treba izaći, dok se najavljuju OEBS  i drugi kontrolori,
Aleksandar Vučić, iz Njujorka, sa zasedanja Generalne skupštine UN, u nemogućnosti da savlada bes, netrpeljivost i paniku, nedržavnički, necivilizovano, nepristojno, podrugljivo komentariše tek završene dogovore rektorke Beogradskog univerziteta i studenata, sa posebno ružnim akcentom na gospodju Ivanku Popović.

Učesnik u dijalogu na FPN Vladimir Djukanović čitave svoje TV performanse koristi za pljuvanje po ljudima sa kojima sedi sa druge strane stola u vreme dijaloga.

Koordinator izbornih aktivnosti Nebojša Stefanović, takodje, koristi svaku priliku da svoje članstvo i podanike SNS podseti da su oni s druge strane stola njihovi NEPRIJATELJI!

Kandidatkinja za ko-posrednicu u pregovorima izmedju vlasti i opozicije Maja Gojković je čak napustila fotelju predsednice skupštine, da bi iz poslaničke klupe bila ubedljivija u kampanji protiv bilo kakvog sporazuma.

Ni Ana Brnabić ne propušta nijednu priliku da raspali po opoziciji!

Bića na spisku poput Šormaza, Marka Djurića, Marka Atlagića, Vladimira Orlića, Rističevića, Martinovića... i nekih "piljarica" koje su se istakle svadjalačkim primitivnim diskusijama i blamažom, kako bi opravdale dobijeni poslanički mandat, mogu se jedino tretirati kao brojevi iz čopora agresivnih zveri. Ne zaslužuju više pažnje.

Ljudi, nema od tog posla ništa!
Dovoljno je da pogledate prenos skupštine, gde se najbolje vidi licemerje vladajuće koalicije.

Ne dozvolite da vas lažne parole Aleksandra Vučića i apeli Mekalistera, i drugih evropskih činovnika zavaraju!

NIJE BOJKOT NAJSREĆNIJI, ALI JESTE NEMINOVNI I JEDINI MOGUĆI IZBOR!

DAKLE,  B O J K O T !

BOJKOT, NARAVNO!

Danima slušamo žvake o bojkotu izbora. Razumem zašto Aleksandar Vučić i njegova kamarila prave smutnju, to je u njihovom interesu. Ali, šta je sa opozicijom - onima čiji je to interes, borba za opstanak i, ako hoćemo pošteno - moralna obaveza?

NAŠ PROBLEM JE RAZJEDINJENA OPOZICIJA! ILI, PRECIZNIJE, RAZGRANIČENJE KO JE STVARNA, A KO LAŽNA OPOZICIJA!

Dakle, najpre bismo morali da se sami preispitamo, bez obzira da li idemo u bojkot ili na izbore. Da utvrdimo šta želimo i kakve su nam mogućnosti da sami nešto učinimo za sebe. I na koga možemo da računamo. Kada to utvrdimo svaki naredni korak biće lakši.

Po ko zna koji put ponavljam,da sam UVEK za dijalog, čak i kada su s druge strane stola provereni zlikovci i lažovi. I kada se raspoloženje i namere protivničke strane mogu čitati upravo prema izboru delegata za razgovor, što se može nedvosmisleno zaključiti iz minulih, a verovatno i narednih razgovora na okruglom stolu koji organizuju Fakultet političkih nauka i Fond  za otvoreno društvo.

Ključno pitanje je o čemu se na tim sesijama razgovara. Jer, pojam IZBORNI USLOVI može da se gleda iz više uglova. I uvek se vidi drugačije.

Što se mene tiče, mislim da je OBAVEZA predstavnika vlasti da PRIMENE postojeće zakonodavstvo, bez manipulacija. A to je ono što u Srbiji odavno nedostaje.

Farsa je ideja o menjanju zakona pred izbore, čak i ako se proces pokrene "na vreme". Jer, niko ne garantuje da neće novi zakon, baš kao i stari, biti zloupotrebljen. Ni postojeći zakoni ne isključuju predstavljanje opozicije na javnim servisima, nego je ovo što nam se dogadja uzurpacija zajedničkih dobara.

Dakle, o ponašanju u skladu sa zakonom nema razgovora. Zakoni se moraju sprovoditi. U suprotnom, živimo u diktaturi. A zakoni služe samo kao pokriće.

Elem, krajnje je vreme da se stavi prst na čelo i da se prebrojimo. Da vidimo koliko nas stvarno želi promene. I ko je spreman da zasuče rukave.

Dosadašnji način borbe protiv diktature nije bio uspešan. Moramo učiniti nešto drugo!

Ako uzmemo da u svim zdravo opredeljenim opozicionim partijama ima SAMO ,na pr.oko sto hiljada članova, ako imamo u vidu uzurpaciju medija i dosadašnje iskustvo medijskim manipulacijama, onda se moramo okrenuti nekim sigurnijim metodima komunikacije sa gradjanima, budućim biračima.

Tih 100 hiljada partijskih aktivista, u saradnji s nama - osvešćenim gradjanima, u narednih šest meseci može i mora da obidje svaku kuću u Srbiji i objasni neobaveštenim biračima probleme i ciljeve.

ZNAČI,  POVRATAK NA KAMPANJU OD  VRATA DO VRATA!
Nažalost, izgleda da nam je za put u budućnost, jedini izbor povratak na staru praksu.

Naravno, ne isključiti i druge vidove obaveštavanja, poput društvenih mreža, uličnih tribina....

Uverena sam da će rezultati biti bolji nego ako se sedi u partijskim centralama i šalju saopštenja koja većina ili ne čuje, ili ne razume!

PREUZETO SA BLOGA: doktormiroslavtodorovic.blogsport.com

“ IZ RUSIJE, S  LJUBAVLJU!” 

Ovako je 30. jula, “Politika”  naslovila udarnu vest – da je u Nišu, u prisustvu predsednika  Srbije Aleksandra Vučića i ambasadora Rusije u Beogradu Harčenka, predstavljeno rusko polovno naoružanje, poklonjeno Vojsci Srbije.

Ovaj neprimereni, krajnje poltronski, tabloidni naslov, nameće  nekoliko suštinkih pitanja:

-Šta se poklanja „s ljubavlju“?   Razumeo bih da je reč o humanitarnoj pomoći u hrani, lekovima, opremi za škole, bolnice, prihvatilišta... ali mi islužene olupine, makar i  renovirane, nikako ne idu  „s ljubavlju“!!

- Zašto se Srbija ubrzano naoružava? Da li neko iz vlasti još ima iluziju da će nas ta polovna vojna tehnika - koju bi Rusi, kao dotrajalu i nepotrebnu, bacili  - spasti od eventualnih  vojnih napada i akcija bilo koga iz okruženja? Posebno, ako znamo da smo okruženi  NATO  savezom. (Čak i najnovija i najsavremenija oprema, ne  bi mogla da nas odbrani!).

Videli smo kakve probleme i teškoće je Srbija imala oko transporta te dotrajale vojne tehnike,  kada  je Rumunija zabranila prolaz  preko svoje teritorije. Pa smo se naprasno setili madjarskog junaka iz srednjeg veka Janoša  Hunjadija i brzopotezno mu podigli spomenik.

- Naoružavanju države morala bi da prethodi svestrana analiza situacije, okolnosti, medjnarodnog položaja, pretpostavljenih opasnosti i pretnji, pa da se u skladu s tim planira  pojačanje  borbene gotovosti i opremljenosti. Nisam ubedjen da je ovo ac hoc prihvatanje nekakvih second hand  „poklona“  u slučaju opasnosti  spasavalo Srbiju!

- U kakvoj je Srbija obavezi da, po svaku cenu, nabavlja ruski vojni otpad? Da ta oprema nešto vredi  i da je funkcionalna, ne bi je ruska vojska izbacila iz upotrebe!

- I najzad, pitanje: koliko nas u Srbiji  košta  „Iz  Rusije, s ljubavlju“?