VLAST I ZASTICENI GRADJANI

Evo kako razmislja jedan beogadski intelektualac - penzioner:

                          

            Izraz “čekaju nas bolni rezovi”koji je jednom prilikom upotrebio premijer, postao je omiljena fraza političara. Uz “buduće rezove” išla je i puna hvalospeva priča o zaštićenosti 61% penzionera čiji prihodi su do 25.000 dinara.

            Te zaštićene i povlašćene vise od najbolnijih rezova pogodilo je saznanje da su za preživljavanje i održavanje golog života, vlasti, sa puno ponosa, procenile  da je ta suma maltene puna kapa.

Kada bi bez poveza na očima sagledali istinu, ne bi se na sva usta hvalili kako su gro penzionera zaštićeni. Ako zaštićeni živi u minimumu stambenog prostora, jede – ako ima-bar jednom dnevno, redovno plaća komunalije i struju, pa još, ne daj bože, izdržava ženu još po nekog nezaposlenog člana porodice, nema nikakve šanse da preživi.

U Srbiji su zakonom zaštićene ugrožene  vrste faune. Na mnoga mesta u prirodi ostavlja se hrana da bi jedinke preživele zimu.

Što se tiče hrane za zaštićene i siromašne, ne mogu mnogo da očekuju od države. I ono malo narodnih kuhinja biće do proleća ugašeno. Ni od kontejnera vise nema vajde  – ukopani su u zemlju.

A za grejanje neka se svako snadje kako zna i ume.

Možda će tu pomoći i konstruktivna razmišljanja umnog i punog ideja ministra Vulina: kome je hladno neka čisti sneg pa ćee se ugrejati!

U svakom slučaju, do 2016. i još neke, dobar broj zaštićenih biće skinut sa eviddencije PIO.

Vlast mnogo ne dotiče ni pitanje gradjana da li je moguće da ministri i guvernerka Narodne banke Srbije primaju plate od  kojih se zaštićenima zavrti u glavi. Reagovao je lično ministar Vujović, ljutito naglašavajući da u Americi slični funkcioneri  imaju plate mnogo  veće nego kod nas. Nije samo rekao za koliko su plate i penzije u Americi veće. Zato neka se zaštićeni uteše! Jer, moglo je biti i gore. Za sada, plata guvernerke je “samo “ 25 puta veća od zaštićene penzije.

Istina, premijer je u nedavnoj emisiji na RTS-u, na primedbu voditeljke da je plata guvernerke enormno visoka, kratko oodgovorio:”razmišljamo o tome”.

Evo, jos čekamo da razmisle!

                                                                       Dr Miroslav Todorović

                                                                                  Beograd

PRIJATELJI I POLITIKA

U mom dugom životu (pre tri dana zaokružila sam 72!), dešavalo mi se da me prijatelji iznevere. Nikada nisam bila ravnodušna prema toj pojavi, tačnije, uvek sam otpatila saznanje da preko nekog imena moram da povučem crtu. Da ga izbrišem! Čak i kada ta crta mora da se povuče, ostaje mi tuga, sećanje da nekoga koga sam poštovala, volela, obožavala... Vraćaju mi se dani ispunjeni tugom, srećom, besom... i svim onim što život nosi. I stalno preispitivanje, dilema  da li mi se samo učinilo ili su moji prijatelji stvarno postali drugi ljudi... Nikada to prijateljstvo ne iščezne.

Ova nedelja počela mi je sa jednom takvom dilemom. Da li se moj višedecenijski drug, prijatelj, promenio ili mi se učinilo. I zašto? Nagadjam, prebiram... Ništa nisam učinila da se to naše drugarstvo istopi. Jedino što mi pada na pamet je da više nismo politički  istomišljenici. On je za, a ja protiv Vučićeve politike.

Naše prijateljstvo prošlo je mnoge teške trenutke i iskušenja. Nismo se uvek slagali o svim stvarima. Svako je često ostajao pri svome, a vreme je pokazalo ko je bio u pravu a ko u krivu. Na žalost, i on i ja smo skupo plaćali svoju principijelnost. Ali smo ostali prijatelji.... Čak i onda kada je u ratnoj Jugoslaviji, posebno u Srbiji, to bilo veoma opasno.

Vreme će, nadam se, i ovog puta pokazati pravo stanje stvari. Bilo bi mi veoma žao da se potvrdi da sam distancu, koja je nastupila iz tih odvratnih političkih razloga, dobro shvatila. Da je političko opredeljenje presudilo i razrušilo sve.

Tužna sam, vrlo, vrlo tužna!

Ali, šta se može?! I to će proći! Idemo dalje!

SRBIJA - ALBANIJA - KOSOVO

Pre više godina, Boža Djelić, tadašnji potpredsednik vlade za evropske integracije, u intervjuu za kanadski "Kišobran" mi je izričito rekao: " ... krajnji uslov za ulazak Srbije u EU biće priznavanje Kosova. " U to vreme vlada DS-SPS (i pridružena "boranija") papagajski su ponavljali da "Srbija nikada neće dati Kosovo!" Tadašnja opozicija, a sadašnja vlast je svuda gde je mogla, proglašavala izdajnicima sve one koji i pomisle da bi Kosovo moglo da se otcepi.

Onda su došli na red briselski pregovori, pa barikade, pa obostrana  blokada bilo kakvih rešenja sudbine Kosova. Zaklinjala se SNS-opozicija da oni to nikada neće prihvatiti ako dodju na vlast. I na tu zakletvu prikupljali izborne poene i glasove. I pobedili na talasu patriotizma!
Ubrzo zatim preuzeli su od demokrata i nastavili  razgovore u Briselu, potpisali sporazum... Počele su da stižu pohvale i podrške Aleksandru Vučiću...  Oni koji su iz sveta devdesetih godina osudjivali i prezirali vladu u kojoj je AV bio ministar važnog resora - informisanja, podržali su njegovu novu politiku. Neobična spoljna politika Srbije izgledala je čudno, a ponašanje sveta još čudnije.
Čak i kada je počelo gušenje medija i ogoljena, surova cenzura zapad je ćutao. Zašto?!

Jučerašnji diplomatski incident pokazao je da u srpskoj politici postoji mnogo nepoznanica; da mi ovde u Srbiji ne znamo ni šta se radi, niti ko šta od nas traži. Priče o napretku Srbije ka evrpskoj porodici, izgleda, nisu baš tako lepe.

Naravno da, u najmanju ruku, nije bilo pristojno da gost, koji posle sedam decenija dolazi da popravi tradicionalno hladne odnose izmedju dve države, prekrši dogovoreni protokol. Pogotovo nije bilo diplomatski! Konačno, to se može svrstati i u sferu dobrog vaspitanja. Ali, ono što je Edi Rama rekao na konferenciji za novinare, jeste KOSOVSKA REALNOST! Novu, otcepljenu državu jeste priznala većina članica EU, većina članica UN, arbitrirao i potvrdio Medjunarodni sud.... A deo te realnosti je i činjenica da nijedan srpski državnik ne može da udje na teritoriju Kosova bez odobrenja tamošnjih vlasti. Kosovo je deo Srbije još samo u preambuli Koštuničinog Ustava!

Posebno je pitanje da li Rama ima politički kredibilitet da pokreće pitanje priznavanja Kosova. On nije kosovski funkcioner!

Dan posle incidenta, kada bi trebalo da su se glave ohladile, može se samo nagadjati šta je toliko snažno podstaklo albanskog premijera da prekrši protokol i vladanje dobrodošlog gosta. Ali, sve je jači utisak da je taj susret dva premijera naredjen, isforsiran i da je loše procenjen tajming. Jer, ionako krhki medjudžravni odnosi bitno su narušeni skandalom na utakmici, koji još nije do kraja istražen.

Biće da oba premijera imaju istog mentora kome se žurilo da taj posao obavi. Tu sumnju podgreva i  najavljeni razgovor srpskog predsednika vlade  sa ambasadorima pet zapadnih zemalja. Ne znam šta Vučić očekuje od tih susreta, ali bi mi bilo logično da od njih traži i dobije objašnjenje problematičnog ponašanja gosta u tradicionalno domaćinskoj i gostoprimljivoj državi, kakva je Srbija.

A kad je o gostoprimstvu reč, razumem da je Vučić bio iznenadjen, šokiran neplanirnom izjavom, zbog čega je izostalo rukovanje. Ali, predsednika države, koji je gostu na samom pragu zalupio vrata ispred nosa ipak ne razumem. Spustio se na isti nivo. Nedomaćinski!

Koliko god se želi da se dve države i dva naroda približe, najnoviji skandal ih je nepobitno udaljio. Do onog krajnjeg cilja, koji je nagovestio Boža Djelić, ne stiže se na ovaj način.

Diplomatija je ipak više od dnevne politike. To važi za sve učesnike!

ČIME SE MERE USPESI VLADE ALEKSANDRA VUČIĆA?

Agencija Beta objavila je da je javni dug Srbije na kraju septembra iznosio 22,11 milijardi evra,ili 66,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dug je, u odnosu na avgust, dakle za samo mesec dana, uvećan za oko 230 miliona evra. Na kraju 2013. godine javni dug države Srbije iznosio je 20,14 milijardi evra,što u procentima iznosi 59,6. Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu ograničeno je na 45%, što znači da je zakonski limit javnog duga već krajem septembra premašen za 21,8 procenata. S obzirom da do kraja godine predstoje još tri obračunska meseca, a sudeći prema rasipništvu državnog vrha,  možemo očekivati  da se naš dug poveća još bar za milijardu evra. U tome nam ne može pomoći ni smanjivanje penzija i plata.

Ima još mnogo podataka za uporedjivanje. Ali bi bilo zanimljivo da Ministarstvo finansija objavi na kojim stavkama je prekoračen plan troškova. I za koliko procenata. Onda bismo mogli da identifikujemo i ko je najveći rasipnik. Samo na prvi pogled izgleda kao sitan kusur saopštenje da je za put Drgaice Nikolić i njene svite u Njujork pozamašnu sumu platio generalni sekretrijat predsednika republike, Dragičinog muža. Takvih "sitnih" troškova ima previše.

Nismo čuli koliko je koštala Putinova parada, niti da li je ona bila predvidjena stavka u ovogodišnjem budžetu. Takodje, ne znamo šta se dogodilo sa one tri milijarde evra (ili dolara,svejedno) koje su u budžet unete na "dodjem ti" obećanje Vučićevih arapskih prijatelja.

Sumorna ekonomska situacija izgleda još sumornije kada se pročita podatak da je nenaplativo 3,5 milijardi evra poreskog duga. Jer, kako piše Politika, "poreska uprava Srbije zbog stečaja, likvidacija ili brisanja firmi iz registra od 694, može  I TO VEOMA TEŠKO, da naplati svega 276 milijardi DINARA od ukupnog poreskog duga". Zbrku i strah povećavaju cifre kojima država i njena poreska uprava objašnjava i brani svoj neuspeh. Iako je zadatak poreznika da bezuslovno naplate svaki, pa i najmanji dug državi, ovde je očigledno da oni ne rade dobro svoj posao. Zapravo, oni naplaćuju samo male iznose, i to od onih koji su uglavnom nemoćni da se od uterivača dugova odbrane. Veliki dužnici, umesto da se nadju na spisku za plenidbu i s druge strane brave, povlašćeni su, nedodirljivi, čak i favorizovani. Ne znam kojim moralom je vodjen Alekandar Vučić kada je za ministra kulture (!) u prethodnoj vladi gde je bio PPV, imenovao Bratislava Petkovića, poslastičara(!!!), koji je u trenutku preuzimanja funkcije državi dugovao preko osam miliona dinara na ime poreza?!  Poreska uprava je često izlazila iz okvira svojih nadležnosti zanemarujući osnovni cilj postojanja, služeći političkim ciljevima vrha vlasti, poput saopštenja da je bratu premijera Vučića UKRADEN IDENTITET valjda želeći da premijera amnestira od njegovog javnog obećanja da će podneti ostavku, ako se utvrdi da je Andrej Vučić vlasnik firme u blokadi zbog 22 miliona, kako piše u Agenciji za privredne registre. Čak i da jeste tako, time ne treba da se bavi poreska uprava, nego MUP, čiji ministar se isključivo bavi odbranom lika i dela svog partijskog šefa, prilično amaterski.

Vlada i stranka AV već dugo maše podatkom da je nezaposlenost u Srbiji značajno smanjena, ali nema podataka da je isti procenat ljudi i zaposlen. Ako je čak zaposlen značajan broj ljudi,otkud toliko firmi u stečaju, likvidaciji i brisanju  iz registra? Gde su zaposleni ti ljudi? Šta proizvode? Koliki je njihov učinak? I manje stručan čovek nego što bi trebalo da bude Vučićev ministar finansija, zna da bi podaci s obe strane znaka jednakosti morali da se slože.

Vlada na čelu s premijerom, s ponosom ističe da se za  61% penzionera neće umanjiti penzije. Tužno! Ružno! Cinično! Da li stvarno neshvataju, ili ih baš briga, što upravo taj podatak ilustruje celokupnu bedu našeg društva. Šezddeset jedan odsto penzionera ŽIVI ISPOD GRANICE SIROMAŠTVA! Podatak za SRAMOTU, a ne za ponos, Aleksandre Vučiću! Da li očekujete da će peostalih 31 odsto penzionera izvući Srbiju iz krize?

U državi Srbiji vlada apsolutni haos. Medijska sloboda je na nivou da budi nostalgiju čak i na vreme Slobodana Miloševića, kada smo znali ko je u novinarstvu njegov a ko slobodan.

Umesto da se urušena kultura, koju  je ostavio za sobom Boris Tadić, oporavlja, naprednjačka vlast ide dalje u njenom uništavanju. Poslednji u nizu skandala je praktično ukidanje i obesmišljavanje Oktobarskog salona, koji je više decenija bio zaštitni znak Beograda.

Brojni su primeri izneverenih obećanja i očekivanja naroda koji je Vučiću, Nikoliću i SNS-u poklonio poverenje. Nije bilo teško prevariti ojadjeni narod, jer, mora se priznati, situacija ni pre njihovog povratka na vlast nije bila dobra. Ali, temelje naše nesreće postavili su upravo oni u sprezi sa Miloševićevim režimom devedesetih, kada su nas uveli u rat koji je sa sobom doneo sve dalje nesreće. Oni su ovaj naivni narod ubedili da istorija počinje od njihove pobede na izborima 2012.  za koju je mnogo zhaslužniji pad demokrata, nego njihov naprenjački uspeh.

Treba stvarno imati djon obraz pa i dalje mahati rejtingom i svetskom podrškom! Takvo ponašanje je u najmanju ruku beskrupulozno! Pitanje je da li i ko iz sveta stvarno podržava politiku Aleksandra Vučića. I zašto? Ko ima kalkulaciju i kakvu? Kako u tom slučaju objasniti nedostatak senzibiliteta zapada prema svim skandalima i gafovima koje živimo. Da li je Angela Merkel, na primer, saglasna da visoki činovnik vlade, pa još ministar policije, i dalje sedi u vladi Srbije posle skandala sa plagiranim doktoratom? Posebno Merkelova, koja je zbog sličnih afera morala da se odrekne svojih odanih saradnika. I da li SAD-politika i njihov ambasador u Beogradu podržavaju gušenje medija. Oni, koji su devedesetih godina energično podržavali našu borbu za medijske slobode.

Rusku podrsku, kojoj aktuelna vlast posvecuje narocitu pažnju, videli smo jutros na prvim stranicama Danasa. Putin, s pravom, traži da se dug vrati. Ako smo mi braća, kese nisu sestre! To što su nerazumne i neodgovorne vlasti Srbije poklonile nafnu industriju i još štošta, a aktuelna vlast nastavila sa istom politikom, Putina ne obavezuje. On i Rusija vode svoju politiku. A naši se i dalje prostiru pred njim. I troše narodne pare!

Vučić je u poslednje vreme utišao svoju arapsku politiku. Jedino se forsiraju  vesti o Er Srbije, mada uspesi još nisu potvrdjeni. Od transparentne politike, koju je obećavao, videli smo višemesečno nadvlačenje oko objavljivanja ugovora sa Etihadom, koji je katastrofalno loš, po kome Srbija, ovako osiromašena i ojadjena, preuzima dugove JAT-a i daje finansijsku pomoć do 2018. Još nerazumniji je i pogubniji projekat "Beograd na vodi", o kome se mnogo pisalo i govorilo. Ogromne pare su potrošene na maketu nove Savamale. Ni Vučić ni njegov gradonačelnik Beograda, takodje osumnjičen za plagiranje doktorata, ne brinu što u Beogradu više godina blizu dva miliona kvadrata poslovnog prostora zvrji prazno, neiskorišćeno, niti da li će se, ako se izgrade, taj novi poslovni prostor koristiti, ili će neko, usred navodne borbe protiv korupcije,(o kojoj se takodje ucutao) iskoristiti svoju sansu. A najbezobraznije zvuče priče o povećanom broju putnika Er Srbije, ako se zna da narod u Srbiji nema ni za goli hleb, što je posebno pogoršano neustavnim zakonom o smanjenju penzija i plata. (Naročito cinično i šarlatanski zvuči izjava ministra finansija da se od penzionera uzima više nego do državne administracije (koja je dostigla 800 hiljada činovnika), jer, zaboga, oni moraju da kupuju odela, a penzioneri, koji izdržavaju tri - četiri generacije nezaposlenih u porodici, mogu da idu i goli, u ritama.

O prevarama, neuspesima, promašjima... mogla bi se napisati čitava knjiga. Ali, od toga nema vajde. Jer, niko nije gluv kao onaj ko ne želi da čuje, niti slep kao onaj koji neće da vidi.

Srbija se na svim poljima urušava! Sve nas je manje, sve smo stariji, bolesniji. Onaj mali priraštaj stanovništva je prepušten sebi, bez nade, bez budućnosti! Bez podrške! Osim što smo ostali bez imovine, bez sredstava za život, a o napretku da i ne govorimo, Vučićeva vlast, uključujući i parlament gde ima  većinu, već nas je previše moralno degradirala.

Poslednji je trenutak da, zarad manje štete, Alekandar Vučić prizna neuspeh (hoću da verujem da je imao dobre namere, ali nije umeo) i da se povuče. Jer, štete njegovog delovanja su već nesagledive. Ako nastavi da PRAZNOM PRIČOM vara narod, na karti Evrope Srbije uskoro neće biti.Ako se ovako nastavi, Evropa, koja danas podržava Vučića, neće imati koga da primi u svoje redove. NESTAĆEMO!

CIJI JE GENERALNI SEKRETARIJAT PREDSEDNIKA SRBIJE?

Sredinom minule sedmice kabinet predsednika odgovorio je "Blicu" na pitanja o troškovima puta (i boravka) Tomislava Nikolića u Njujork, na zasedanje Generalne skupštine UN. Da ti odgovori nisu cinični i beskrupulozni, mogli bi se svrstati  u kategoriju glupih.

Ili u kabinetu predsednika smatraju da smo glupi mi gradjani?! Idemo redom:

1. Primitivna je i beskrupulozna izjava Stanislave Pak Stanković, savetnice TN da "nekome smeta što Nikolić dobro obavlja svoju funkciju"! To ne liči ni na piljarske, pijačne razgovore, niti priliči nivou saradnika šefa države, šta god o njemu mislili.

2. Na prvoj strani Politike objavljena je tabela sa uporednim troškovima Tadića i Nikolića - u korist Nikolića. Po ko zna koji put, Nikolićeva administracija nam baca prašinu u oči vraćanjem na Borisa Tadića, koji je ZATO ŠTO JE TAKO RADIO, IZGUBIO IZBORE! Dati su i Nikolićevi troškovi za 2014. koja još traje, i ima još tri meseca da se troši. Cifra za 9 meseci iznosi 78.751,36 dolara, što je u odnosu na prethodne dve godine  mandata u značajnom porastu.Prethodne cifre su za cele godine manje od devet meseci tekuće godine.

3. Ovo je godina naše duboke ekonomske krize, pa bi dobar domaćin morao da o tome vodi računa kada planira broj članova delegacije, i da ima u vidu "da je hotelski smeštaj višestruko skuplji tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija".

4. Da li je supruga predsednika član državne delegacije?

5. Odakle se finansira Generalni sekretarijat predsednika države,koji, kako se navodi u saopštenju, plaća boravak Dragice Nikolić i njene ekipe  u Njujorku? Da li iz budžeta Srbije, koji pune svi gradjani, posebno oni  kojima će plate i penzije biti smanjene zbog ogromnih rupa u budžetu? Oni isti gradjani koji svojim platama i penzijama izdržavaju oko milion nezaposlenih,od kojih je većina mladih. Ili taj sekretarijat ima sponzore? I ko su oni?

6. Konstatuje se u odgovoru Stanislave Pak Stanković da "predsednik za najvažniju i najduže i najbrižljivije pripremanu posetu inostranstvu - učešće na godišnjem zasedanju UN - ima predvidjen budžet koji usvaja Skupština Republike Srbije". A kad se ima u vidu da naprednjaci, čiji je predsednik bio stranački kandidat (i, da se ne lažemo, i dalje naprednjak iako se formalno "ispisao") imaju parlamentarnu  većinu, onda je jasno da će grupa Zorana Babića usvojiti i predlog da, na primer, Dragica Nikolić sa celom svitom i porodicom, može da putuje o našem trošku i  na Mars!

7.U toku izborne kampanje za predsednika Srbije 2012. godine, kao poseban kvalitet kandidata Nikolića isticano je da je on "srpski domaćin", koji će Srbiju voditi domaćinski. E, pa, sad vidimo njegov domaćinski pristup. Ni u najboljim ekonomskim prilikama, kakve u Srbiji nikada nisu bile, dobar domaćin ne bi ovako rasipao ni svoje, a kamoli naše.

8."Žalosna je činjenica da se plasiranjem neistina o predsedniku kalja ugled i reputacija cele Srbije", piše na sajtu predsednika. A ja mislim da je još žalosnija činjenica da SRBIJA IMA TAKVOG PREDSEDNIKA, KOJI NEMA OSEĆAJ MERE I MINIMUM BRIGE ZA SVOJ NAPAĆENI NAROD. Ako se Srbija nalazi pred bankrotom (a ja mislim da smo već bankrotirali), predsednik bi, za primer ostalima, morao da prvi revidira i svoje želje i svoje troškove, koje, ponavljam, UVEK PLAĆAJU GRADJANI, kako god se zvala stavka u budžetu. Generalni sekretarijat predsednika nije odvojen od države. To je NAJPRIMITIVNIJI BEZOBRAZLUK!

Za kraj dva pitanja:

-O čijem trsoku predsednik (i ekipa) putuju na medjunarodne sportske dogadjaje?
-Ko finansira Fondaciju "Dragica Nikolić" koju promoviše predsednik i da li je ona oslobodjena PDV-a?

I JEDNA NAPOMENA: Nismo ni videli ni čuli da je neki srpski lider od Miloševića do sada (Milošević, Koštunica, Djindjić, Tadić,Dačić, Vučić... ) šetao suprugu na svojim belosvetskim putovanjima osim aktuelnog Tomislava Nikolića!!!

MANIRI (I POLITIKA) DEVEDESETIH!

Naravno da nisu ispunjena sva očekivanja posle 5.oktobra. Kad čujemo da nam je gore, mora se priznati da NAM JE GORE SAMIM TIM ŠTO NIJE BOLJE! Za tešku materijalnu situaciju optužuje se uglavnom Demokratska stranka. Čak i neki bivši članovi, pa i visoki funkcioneri te stranke ne priznaju svoju odgovornost, prebacuju krivicu na svoje donedavne saborce. Jeste! DS i treba da snosi najveću odgovornost kao najveća i nekada vodeća partija opozicije i kasnije vlasti. Nisu se snašli, a neki su se možda snašli i previše.

Medjutim, bez namere da budem advokat-branilac DS-a, (pogotovo  ne želim da amnestiram one koji su osvajali vlast, pa prokockali poverenje,(napr.Čović, Velja Ilić,Dinkić,  Perišić, Čanak...... ), mislim da je dobro da se malo podsetimo šta je tadašnja pobednička, dosovska vlast nasledila.

Od Miloševićeve i Šešeljeve vlasti, čiji naslednici VUČIĆ, NIKOLIĆ I DAČIĆ sada vladaju, ostali su ogromni dugovi.
- Pojedena je štednja gradjana, koju je postpetooktobarska vlast počela da vraća gradjanima - što još traje;
- Vraćene su penzije koje je Miloševićev i Šešeljev (čitaj Vučićev i Dačićev) režim devedesetih godina prestao da isplaćuje ili isplaćivao sa  velikim zakašnjenjima;
- Godine 2008. zvanično je nastupila svetska ekonomska kriza, koja je, mora se priznati, ignorisana od tadašnje vladajuće garniture, Tadić,Cvetković(DS) i Dačić (SPS).

Na sve to pristigli su na naplatu i krediti koje je Srbija uzimala za vreme, pre i posle promena, i prolongirla otplatu starih dugova.

Pa, sad,kad se sve to sabere i kada se ima u vidu da ponovo vladaju KADROVI DEVEDESETIH
koji su nas ratnim i drugim dogadjajima i sankcijama vratili unazad, onda se može i zaključiti šta nas čeka. Da smo sa njima ponovo nadrljali!

Dvojac naslednika vlasti devedesetih drugo i ne ume, nego da vrati praksu iz te poslednje decenije 20.veka, i da ponovo uzima harač od penzionera i radnika. I tako podmiruje svoje rasipničke potrebe. Narod Srbije opet finansira političko ludilo.

Sve je već vidjeno! Čak i narodna glupost i neznanje kome dati podršku!

A onda su i očekivanja istovetna! Opet smo obrali bostan. Zelen!!!

MI ŠTEDIMO, ONI TROŠE!

Država je u dugovima, gubicima,problemima... Nista novo!  Godinama se u budžetu planiraju gubici. Poslednjih godinu dana drastično su povećani. Ima za to više razloga. I skoro svi su rezultat pogrešne politike; pogrešnog vodjenja džrave!!!

Ima, naravno, i  objektivnih teškoća. Svetska ekonomska kriza uzdrmala je i stabilnije sisteme, samo, za razliku od nas, oni u toj činjenici nisu videli svoju šansu nego su se borili da iz krize izadju. A naši, od Miloševića i ratnih sankcija do najnovije recesije, svi od reda širili su lažni optimizam. Svi su obećavali blagostanje, samo da se održe, ili dočepaju vlasti. Tako smo došli do bankrota!

Vlast je kao najsigurniju (i najlakšu!!!) varijantu izabrala smanjenje penzija i plata stanovništva. To, naravno, nije dovoljno. Ali je, po izboru Vučićevog kabineta, do sada jedino što su odlučili. Čini se da i nemaju nameru da bilo šta drugo rade, pogotovo ne da i ONI štede.

Prošlogodišnji budžet usvojen je sa tri milijarde dolara koje su premijerovi arapski prijatelji OBEĆALI. "Golub na grani" je ubrzo  odleteo, a rupa, rupetina u budžetu ostala prazna. Laza Krstić, bivši ministar finansija i autor budžeta, otišao je sa funkcije bez posledica. Bez odgovornosti!

Novi Laza, Dušan Vujović, prihvatio se dužnosti da narodu smanji obrok hleba! Narod zasad ćuti i čeka. Pojedine esnafske grupacije, istina, bune se, štrajkuju, ali se država zbog toga ne uzbudjuje.  Oni troše kao da smo vlasnici svih naftnih izvora ovog sveta.

Vrhu države ne pada na pamet da štedi, a još manje da od najvećih poreskih dužnika traži da svoje obaveze plate. A dužnici su sve bliski vlasti: ministri, članovi vlade, članovi vladajućih porodica, finansijeri stranaka.... Osim poreza, veliki broj njih ima i milionske dugove za neplaćnu struju... Iz sopstvenih političkih ili ekonomskih interesa finansiraju se propale firme koje su odavno morale da nestanu. Borba protiv korupcije zadržala se samo na priči, kojom su naprednjaci uspeli da na izborima prevare narod!

Dok nacija strepi od neizvesnosti i besparice, predsednik Srbije sa svojom brojnom svitom i obaveznom pratiljom suprugom, putuje po belom svetu. Znam da ce ovde odmah neko reći da je to SVE PO ZAKONU. Naravno! Ali, zakonom su zagarantovane i penzije! I, najvažnije, zaradjene su! Pa, ipak se smanjuju.

Ovaj naivni narod, uz sve nevolje, pristao bi da se odrekne čak i egzistencijalnog dela. Ali, ako je kriza i ako treba spasavati državu, onda bi za primer trebalo da odricanje (posebno od luksuza) krene upravo od izabranih vodja. Da se primeni: za mnom, junaci! a ne: napred, drugovi!

Narod je nedavno pokazao izuzetnu solidarnost u nevolji, kada su Srbiju zadesile velike poplave.Ali, i to poverenje vlast je upropastila. Obrenovac, Krupanj, Kladovo.... čekaju zimu u mulju i hladnoći. A vlada još ne zna koliko smo novca dali na humanitrni broj 1003. niti joj je to bitno.  Najvažnije je da za Putina pripremi paradu - pa nek košta šta košta! I to će narod platiti.

Skupa obezbedjenja, automobili,  prijemi, putovanja... skupa i nerazumna politika prema Kosovu, koju će plačati i naši praunuci, 250 poslanika od kojih sednicama prisustvuje manje od trećine,  sve to je harač kome nema kraja.

Sve će to narod pozlatiti, a mi platiti. Plaćaće oni koji prežive ovu vlast!